Rađa se novo mesto hodočašća u Crnoj Gori: Grob mitropolita Amfilohija već posetilo na hiljade vernika!

Verni narod Crne Gore već danima gotovo nesmanjenim intenzitetom posećuje kriptu Sabornog hrama u Podgorici kako bi se poklonio senima blaženopočeivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog sahranjenog u nedelju.

Ispred kripte u svakom času se nalazi makar desetak građana koji pobožno čekaju da priđu. Upravo tu smo zatekli između ostalih Anu Radović, mitropolitov doslovce najbliži rod, koja nam tiho ali sa ponosom pojašnjava da je vladika Amfilohije bio rođeni brat njenog oca.

Amfilohijeva bratanica: Ulivao nam je hrabrost

Utoliko joj je, kako priznaje, emotivnije i teže da nađe pravu riječ o mitropolitu.

- Šta reći za našeg mitropolita kada ste čitav život uz njega, uz njegove skute. U sećanje mi naviru njegovi dolasci koji nisu bili česti zbog njegovih obaveza po celom svetu... Ali kada je dolazio, to je bio praznik za sve nas. Trčali smo da ga sretnemo, pratili ga, i mislim da su to i za njega bili neki momenti koje je nosio i koji su mu uvijek davali hrabrosti za dalje - kaže Ana.

Ona dodaje da su u ovom momentu u njoj pomešani i radost i tuga, te da sada još uvek ne može dao opiše kako to mitropolit zaista zaslužuje, šta je on značio za celokupnu njenu porodicu i kakvog je formata ličnost bio, dodajući da će tek vrime učiniti da nam slegne sve to.

Ipak ističe da mitropolit nije nikada razlikovao ni ko mu je rod ni ko nije, te da je za svakog bio tu.

- Neizmerno sam ponosna. Oduvek sam se i ja lično pitala da li će što više ljudi prepoznati taj njegov vapaj prema svima nama - kazala je Radovićeva.

Drug iz detinjstva: Sijao je ljubav

U kriptu Hrama Hristovog vaskrsenja sada često dolazi i hadži Radovan Radović, mitropolitov prijatelj još iz dječačkih dana i inženjer koji je bio nadzor na izgradnji Sabornog hrama od samog početka gradnje.

Za hadži Radovana najkraći opis mitropolita Amfilohija je u sintagmi – ''moračko čudo''.

- Sijao je čestice ljubavi, volje i vječnog života - kaže hadži Radovan Radović

- Čudo od jednog finog moračkog djeteta Rista koji se rodio pre 82 godine tačno na Božić. Dobio je ime Risto po njegovom đedu i po želji njegovog đeda i oca. To je vrlo blizu Isusu Hristu i sami je Bog dao da se to dete tako podigne i vaspita u najtežim vremenima kad je komunizam već sve bio zauzeo, i kada je sve ono što se tiče vjere negdje stavljeno u drugi plan - kaže on.

- Naš Risto, naš vladika i arhiepiskop i veliki svetac se uputio putevima Hristovim od prvog dana njegovog rođenja do današnjeg dana kada smo ga stavili u njegovu vječnu kuću, a njegova vječna kuća i ovdje i na nebu i svuda gdje je dospio, on je sijao čestice ljubavi, čestice volje i čestice vječnog života - priča sa emocijom Radović, koji nam otkriva da se u Donjoj Morači podizao za zajedno sa mitropolitom Amfilohijem Radovan Radović u kripti sabornog hrama u Podgorici

Hadži Radovan Radović, mitropolitov prijatelj još iz dečačkih dana i inženjer koji je bio nadzor na izgradnji Sabornog hrama od samog početka gradnje.

- Bio je stariji od mene 4 godine, ali smo se sretali i na fakultetu i pogotovo posle kad je došao u Crnu Goru jer smo radili i počeli da gradimo ni iz čega. Konkretno ovaj hram kada smo počinjali i kada smo krenuli da radimo temelje Sabornog hrama i počeli da raščišćavamo ovu lokaciju gde se sada nalazimo, ovde je bila samo jedna drvena klupa, česma i na toj klupi mitropolit, ja, i otac Dragan Mitrović - priseća se Radović.

On dodaje da niko od njih tada nije imao ni pare u džepu. ali da je Bog bio sa njima i evo gde se napravilo ovoliko zdanje. Radovan takođe priznaje da je u ovom momentu teško govoriti o mitropolitu Amfilohiju naročito kada više nije fizički sa nama.

Umeo je i da kucne štapom

- Mitropolit je sam govorio o sebi. Teže je govoriti o njemu kada se upokojio i gleda nas odozgo, ali je mnogo lakše bilo govoriti pored njega, pa bi mogao pomalo i da nas kucne štapom i pokara sve iz ljubavi i njegove sreće što je ipak Crnu Goru vratio vjeri, Hristu i čovjekoljublju“, našali se na trenutak hadži Radovan.

Za njega nema ni trunke dileme da je mitropolit zaista bi svetac Božji jer je imao istu ljubav prema svakom živom čoveku bez obzira na bilo kakve razlike vezano za veru ili naciju...

- Vidite koliko je ljudi samo prišlo da se pokloni mitropolitu. Čekalo se danima i danima. On je sebe posvetio Gospodu, on je u krilu Isusa Hrista i on nam odozgo sija i on je nama na radost. Čovek je stvoren da živi večno i on je sve preduslove napravio za vaskrsenje i da živi večno, a sama pravoslavna vera kaže – nema vaskrsenja bez smrti. On je za nas već vaskrsao, on je pored Isusa Hrista i mi se molimo njemu da se on pomoli pred Gospodom Isusom Hristom za nas - završava u jednom dahu hadži Radovan Radović.

Vernici čekaju da se poklone na grobu mitropolita Amfilohija

Brojni ljudi koji su svakodnevno privučeni da se poklone mitropolitovim senima, iako sa vidno pojačanim emocijama izbjegavaju da komentarišu šta sve za njih i Crnu Goru znači mitropolit Amfilohije. Takvo stanovište nam je možda najbolje pojasnio Aco Šćekić, bankar kojeg smo takođe sreli u Sabornom hramu, a koji iskreno kaže da prvo treba biti dostojan, pa pričati o tome.

Žarko Jovanović koji je zaposlen pri Saborom hramu potvrđuje nam da od kako se mitropolit upokojio svakodnevno puno naroda dolazi, čak i puno male dece i beba što je, kako kaže, pokazatelj koliko je on vredio i koliki je njegov značaj u našem narodu.

On je uveren da je to stoga što je poslije patrijarha Pavla – mitropolit Amfilohije drugi čovjek koji je našu crkvu stavio na noge, i koji je uspio da vrati pravu vjeru kod naših ljudi, a pogotovo kod mlađe generacije.
Žarko Jovanović zaposlen pri hramu u Podgorici svedoči koliko ljudi ovih dana dolazi u hram

Žarko Jovanović zaposlen pri hramu u Podgorici svedoči koliko ljudi ovih dana dolazi u hram

- On je duhovni gorostas, i kao što je patrijarhu Pavlu bilo na sahrani puno ljudi, tako je i naš mitropolit ispraćen kako je zaslužio svojim životom, ne samo zato što je gradio puno crkva, nego je još važnije što je puno ljudi vratio na pravi smjer i pravim vrednostima“, ističe Jovanović.

Naš sagovornik dodaje da će vreme tek pokazati koliko je velika ličnost bio naš mitropolit, iako je sa druge strane, kako primjećuje, često bio napadan, ali to je stoga što kao i svi veliki ljudi od strane savremenika nije bio do najbolje shvaćen.

- Znalo se i pre koliko je omalovažavan i znali su da njegov lik i djelo pokušaju da umanje, ali njegova smrt i sve posle smrti pokazuje da će ljudi sve više i više da ga poštuju. On se bukvalno ugradio u ovaj hram, koliko ga je napravio, tako se i ugradio. Nadam se i u budućnosti, kao što i sada govore, da će i kao svetitelj da se proslavi jer on to po mom mišljenju zaslužuje, ali to je u Božjim rukam - kaže za  Jovanović.