fbpx
Skip to main content
Bosna i Hercegovina, EU

SPREMA SE VRELA POLITIČKA JESEN NA BALKANU: Dodik ima plan za povratak nadležnosti Srpske

Foto: Profimedia
Profesor ustavnog prava Matej Savić napominje da je Dejton iznad svih zakona

Član Predsedništva BiH Milorad Dodik najavio je da će do kraja oktobra, najkasnije u prvoj sedmici novembra, RS ući u proces donošenja odluka u Narodnoj skupštini RS o povlačenju saglasnosti na vojsku i ostale nadležnosti u zajedničkim institucijama što je, po rečima sagovornika Sputnjika, pravno utemeljeno, ali je pitanje da li je politički izvodljivo.

SPAS ZA UGOSTITELJE: Ova aplikacija olakšava svakodnevni posao, a potpuno je BESPLATNA!

SPAS ZA UGOSTITELJE: Ova aplikacija olakšava svakodnevni posao, a potpuno je BESPLATNA!

DRAMA NA AERODROMU: Uhapšeni sa milion fasifikovanih evra! Poznato gde su sakrili novac

DRAMA NA AERODROMU: Uhapšeni sa milion fasifikovanih evra! Poznato gde su sakrili novac

NESVAKIDAŠNJA SAOBRAĆAJNA NEZGODA NA AUTOPUTU: Kamion se u punoj brzini zabio u nadvožnjak (VIDEO)

NESVAKIDAŠNJA SAOBRAĆAJNA NEZGODA NA AUTOPUTU: Kamion se u punoj brzini zabio u nadvožnjak (VIDEO)

Republika Srpska će odlukama koje je najavio Dodik pokušati da vrati nadležnosti koje joj po izvornom Dejtonu pripadaju, a za koje je svojevremeno dala saglasnost da se prenesu na zajedničke institucije BiH, ali i nadležnosti koje su joj oduzeli bivši visoki predstavnici. Da li je to put ka samostalnosti od BIH ili pokušaj da povrati samostalnost unutar BiH nijedan od naših sagovornika nije mogao da da precizan odgovor.

Precizan odgovor ne postoji

Profesor prava iz Banjaluke Miloš Šolaja napominje da postoji previše pravnih rupa zbog čega nema konkretnog odgovora o na pitanje o povraćaju oduzetih ili prenetih nadležnosti.

- Uspostavljanje jedinstvenog sistema odbrane je sprovedeno na osnovu reforme odbrane koju je uspostavila međunarodna zajednica 2003. i od 1. januara 2007 taj sistem praktično funkcioniše kao jedinstvena vojska. Do toga je došlo potpisivanjem ugovora između entiteta što je Dejton i predvideo, međutim u suštini nema preciznog odgovora kako da se entiteti ponašaju ukoliko ne žele da imaju jedinstveni sistem odbrane ili institucije - kaže Šolaja.

Dejtonski mirovni sporazum, dodaje Šolaja, u vojnim aneksima 1A i 1B a i samim Ustavom BiH predviđa postojanje dve vojske - vojske RS i Vojske Federacije.

- Ako Skupština RS donese odluku da se postojeći ugovor o zajedničkim organima raskine to će naići ne samo na protivljenje već i na osudu u međunarodnoj zajednici, iako je to po izvornom Dejtonskom mirovnom sporazumu - napominje Šolaja.

Dejton iznad svih zakona

Profesor ustavnog prava Matej Savić kaže da po logici stvari, s obzirom da je RS bila učesnik u potpisivanju prenosa nekih nadležnosti na zajedničke institucije, ona ima pravo da razmatra pitanje statusa bilo koje prenete nadležnosti na zajedničke institucije.

- U Ustavu BiH u normativnom smislu nemamo definisanu odbranu na nivou BiH. Jedino što postoji je zakon na tom nivou koji reguliše ta pitanja. S druge strane Dejtonski sporazum je iznad tog zakona jer BiH počiva na Aneksu 4 koji se smatra Ustavom BiH. Dakle, temelj je celokupne egzistencije posle 1995. godine. Sličan je modalitet i sa ostalim prenesenim nadležnostima na nivo BiH - objašnjava Savić.

Drugim rečima, RS ne bi trebalo niko da da saglasnost ili potvrdu da je njena odluka koju bi Narodna Skupština RS donela o vraćanju nadležnosti - pravno validna.

- Mi insistiramo da se vratimo na izvorni Dejton, da se primenjuje Ustav odnosno da se slovo Dejtona stavi na prvo mesto a ne duh ili neka tumačenja koja su usledila kasnije - kaže on.

Procedura koja bi dovela do nove odluke u RS usledila bi prvo poništavanjem odluke koja je prethodno doneta o prenosu nadležnosti na zajedničke institucije, pa tek onda usvajanjem odluke o povratku tih nadležnosti.

- U tom slučaju Zakon o zajedničkoj odbrani koji je donet na nivou BiH morao bi se ili menjati, ili staviti van snage posle odluke Parlamenta RS u Parlamentarnoj skupštini BiH. Ali, s druge strane, RS kao strana u postupku ima mogućnost da razmatra sva pitanja koja su preneta na nivo BiH - dodaje sagovornik.

Očekivati političku blokadu

Politikolog Vlade Simović napominje da je Dejtonski mirovni sporazum akt na kome počiva BiH i koji je u svom izvornom stanju ostavio mogućnost da se redefinišu nadležnosti entiteta.

- I u samom sporazumu piše šta može biti entitetski a šta državno. Međutim, svake izmene Ustava BiH bi morale da podrazumevaju politički konsenzus i on bi morao da prođe kroz parlamentarnu proceduru. Imali smo nemali broj akata koje su nametnuli inostrani predstavnici koji su bitno izmenili određene oblasti Dejtona u nadležnostima RS i koji su doveli do političkih napetosti - podseća on.

Simović smatra da akteri koji dolaze sa strane, van BiH, i dalje prave ozbiljne probleme na tom prostoru.

- Imamo pravo na povlačenje pristanka na sve što smo potpisali ali da li je to politički ostvarivo na terenu i prihvatljivo zavisi od niza okolnosti i pritisaka inostranih aktera - smatra on.

milorad dodik
Foto: Profimedia

Šta je sve najavio Dodik

Dodik je najavio i da će se ići za tim da se povuče saglasnost ne samo za vojsku, već i za indirektne poreze koji po Ustavu BiH pripadaju Republici Srpskoj, čak i za granice, odnosno da upravljanje granicama na prostoru Republike Srpske pripada njoj, a ne BiH. Dodao je i da je Visoko sudsko i tužilačko veće izmišljeno kao mesto odluke i imenovanja svih sudija u BiH, a da će RS vratiti i te ingerencije u nadležnost pravosuđa Republike Srpske. Po njegovim rečima, biće ukinut i zabranjen rad SIPA na prostoru Republike Srpske, kao i rad OSA na prostoru RS-a. Svi nametnuti zakoni će biti odbačeni koje je bilo koji visoki predstavnik doneo. Dodik je rekao i da će nametnuo Veće naroda Republici Srpskoj, koje nije predviđeno Dejtonom ni Ustavom BiH biti ukinuto na teritoriji RS.

 

Vremenska prognoza
Fog
4 Beograd