STIPE MESIĆ O RASPADU SFRJ: Cela Evropa i svet bili su za OPSTANAK Jugoslavije, da nije bilo Miloševića i Tuđmana - moglo je bez rata!
Poslednji predsednik Predsedništva bivše SFRJ Stjepan Mesić, 30 godina nakon formalnog početka raspada zajedničke Jugoslavije, kaže da je većina u Predsedništvu, republikama, kao i Evropa i svet, bila za opstanak Jugoslavije, ali da to nije bilo moguće nakon sastanaka Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića.
Zbog otkaza ruskih turista, cene u Grčkoj nikad niže! Polupansion na 10 noći sa prevozom od 330€
SRPSKA PRVI PUT NEMA NITI JEDNOG ZARAŽENOG NI UMRLOG OD KORONE: Na respiratorima još devet osoba
"VISOKI PREDSTAVNIK SE NE IMENUJE U NEMAČKOJ VEĆ U SAVETU BEZBEDNOSTI" Dodik besan na nemačkog diplomatu, ne poštuje protokol!
- Sve smo mogli za stolom rešiti, međutim, nakon dogovora Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića, prvo u Karađorđevu, a kasnije u Tikvešu, to je bilo neizvodljivo", tvrdi Mesić u razgovoru za Tanjug, povodom tri decenije od kada su na današnji dan, 25. juna 1991. godine, slovenački i hrvatski parlamenti doneli odluku o proglašenju samostalnosti, čime je formalno počeo raspad Jugoslavije.
Mesić, kome se pamti rečenica koju je izgovorio u oktobru 1991. godine u hrvatskom Saboru - "Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema i hvala vam lijepo", pojašnjava da je na mesto predsednika Predsedništva SFRJ došao sa idejom da bude poslednji predsednik Jugoslavije po modelu Josipa Broza Tita i da je potreban novi politički model - konfederacija.
Prema njegovim rečima, u vremenu koje je prethodilo 25. junu 1991. godine, u Beogradu je sve bilo blokirano - i Predsedništvo, Vlada, Ustavni sud, Vrhovni sud, sve savezne institucije, a samo je, kaže, naivac mogao da misli da se stvari mogu završiti dobro.
- Moglo je završiti bez rata, moglo je završiti u jednom drugom modelu. Bio je potreban novi politički dogovor i to je bio moj zadatak, s tim zadatkom sam došao u Beograd jer sam smatrao da možemo izboriti konfederaciju - navodi Mesić.
Bilo je, kako dodaje, zamišljeno da konstitutivni elementi Federacije - republike proglase nezavisnost i da isti dan potpišu konfederalni sporazum na tri, pet, osam godina, koliko se dogovore, kao i da se utvrdi koji su konfederalni osnovi i koji su izvori finansiranja konfederalnih institucija.
Mesić je ispričao da su on i srpski član Predsedništva Borisav Jović, koji je vršio funkciju predsednika Predsedništva od 15. maja 1990. do 15. maja 1991, dogovarali sastanak na kojem bi prisustvovali njih dvojica, Tuđman i Milošević, jer su zaključili da situacija ne vodi nikuda i da je potrebno sesti za sto i dogovoriti se.
- Mene je Tuđman šutnuo, a Milošević je šutnuo Boru. Njih dvojica su se našli u Karađorđevu, a Tuđman je, kada se vratio iz Karađorđeva, crven u licu, stavio mape na sto i kazao nam šta je predložio Milošević - Hrvatskoj granica iz 1939. godine i takozvana turska Hrvatska - rekao je Mesić.
Dodaje da je pitao Tuđmana šta kaže na to bošnjački lider Alija Izetbegović, a da je dobio odgovor "Alija nema šta reći - kada se mi složimo nema mesta za Aliju".
- Kazao sam mu - to je rat, kada diraš tuđu teritoriju, BiH je priznata, to je rat, ali tako je završeno. Posle je Tuđman otišao i našao se u Tikvešu, mi menjamo strane u BiH, rat se nastavlja, čišćenje se nastavlja, zločini se nastavljaju, a sve to nije trebalo da se desi - ističe Mesić.
Mesić, kao svedok raspada Jugoslavije, kaže da smo danas u mogućnosti da stvari rešimo i dodaje da se uvek stvari mogu rešiti i nakon rata, ubijanja...
- Uvek se mir može naći, uvek se može izabrati mir, a zaboraviti mržnja - kaže Mesić i navodi da je mržnja proizvod rata, a da među nama vlada ovako dugo jer je "mnogi iz Hrvatske naplaćuju iz hrvatskog budžeta, a u Srbiji iz srpskog budžeta".
- Ti profesionalni mrzitelji, oni to naplaćuju i izgleda kako su žestoki, ali novci su u pitanju - naglašava Mesić i poručuje da je važno da "demokratska javnost progovori i da kaže dosta nam je mrzitelja, idemo sarađivati kao suverene, susedne zemlje koje imaju kompatibilne privrede".