Sve više đubreta duž celog Crnogorskog primorja: Deponije niču i na obali
Građevinske mašine posle letnje pauze opet uveliko bruje na Crnogorskom primorju. No, s prevelikom gradnjom nastavlja se i devastacija južne obale. Jedan meštanin Budve, iziritiran atacima na prirodu, postavio je nedavno šaljivo-ozbiljno pitanje:
Pročitajte i:
- Zašto ne pošume i ove deponije?
Pitanje predstavlja očitu aluziju na akcije državnih resora za turizam, uređenje prostora, nevladinih i drugih organizacija koje u kontinuitetu pošumljavaju goleti, mahom u centralnom delu Crne Gore (najviše oko Podgorice) i jeste šaljivo, ali ima i vrlo ozbiljnu konotaciju. Jedino bi, naime, "goleti" koje nastaju uz jadranske puteve, od istovarene zemlje i šuta mogle da pokriju sadnice drveća.
I to pod uslovom da gomile otpada više ne rastu, da se obustavi istovaranje materijala sa brojnih aktivnih gradilišta duž Crnogorskog primorja.
- Dugo već upozoravam na tu pošast, da sam se već i umorio jer odjeka nema. Nemački turisti, kojih je još uvek premalo na obali, koji vole prirodu, naročito netaknutu, kakvu smo nekada imali, negoduju. Stoga delom i bojkotuju našu obalu. Bageri i turisti ne idu zajedno, a kod nas se gradi na sve strane. Deponije su posebna priča - karcinom na najlepšem delu "đerdana lepote" južnojadranske - kaže Vukašin Ćulafić, turistički radnik iz Budve.
Deponije "idu uvis", nešto slično betonskim soliterima, i niču na novim mestima i ove jeseni kada se uveliko gradi i na budvanskoj rivijeri, i južno i severno od nje. Tako će biti sve do početka naredne turističke sezone, koja počinje sredinom maja.
Na jugu su sve češći protesti ribara, nautičara i drugih ljubitelja čiste morske vode. Svi se slažu da zemlja sa otpadom stiže u more, da se usled velikih radova i pod vodom, betonira morsko dno.
A posledice su ogromne: sve je manje kvalitetne ribe, jer se na ovaj način uništavaju njihova staništa. Ako se ima u vidu da delom i otpadne vode s fekalijama otiču u more s kopna, onda je to alarm koji treba da probudi nadležne.
A deponije su "nikle" na sve strane duž južnojadranske obale i predstavljaju "ukras" od kojeg turisti okreću glave.Uz puteve od Igala do Ulcinja, kao i one magistralne koje od Primorja vode prema Podgorici, preko Cetinja ili Paštrovske gore. Na svakih pet šest stotina metara zastaju teški kamioni i istovaraju iskopanu zemlju, ali i građevinski otpad od porušenih objekata koji ustupaju mesto novima.
Da ne bude zabune: devastacija prirode se ne izvodi sasvim divlje. Dobar deo deponija nastao je uz saglasnost vlasnika zemlje, koji su u ovome našli solidan "biznis". Na zemlji koju poodavno ne obrađuju, koja ne služi ni kao pasište jer dugo nema stoke u napuštenim selima, naplaćuju od "istovarivača", odnosno graditelja po kubiku oko jedan evro. Pri tome im nije stalo što brda "rastu", što je morska voda zimi više žutocrvena, nego plavozelena, pošto se muti kada u vreme velikih kiša i bujica zemlja stiže sa deponija na same plaže.
Na drugoj strani neke posebne kontrole i nema, inspekcije žmure na jedno, ponekad i na oba oka po iskrivljenoj logici: neka u ovo vreme krize ponešto zarade i oni koji od svojih imanja nemaju druge koristi.
Ogroman prostor u zaleđu obale, pa i uz samo more, toliko je uništen da se deponije vide i iz aviona. Sa zemljom dakako stiže i plastični otpad i drugi proizvodi koji se ne razlažu, već dugoročno truju okolinu. Takav "materijal" kamioni istovaraju noću, tamo gde još ima "slobodnog" prostora.