Tužna sudbina: Sanji je ćerka (2) rekla da je BOLI srce, a onda joj je UMRLA na rukama!
Porodica Nagi iz Hrvatske preživela je ogromnu tragediju, kada su ostali bez svoje dvogodišnje ćerkice Emanuele.
Emanuela Nagi rođena je u 31. nedelji trudnoće, ali je bila zdravo nedonošče. Predivna, vesela devojčica. Zbog spleta nesrećnih okolnosti dobila je Kavasaki bolest. Reč je o retkoj bolesti kojoj još nisu našli definitivni uzrok, ali uključuje genetsko nasleđe i faktor okoline, a može se javiti zbog imunološke reakcije na virusne i bakterijske infekcije. Manifestuje se kroz upalu zidova arterija u celom telu, uključujući koronarne arterije koje snabdevaju srčani mišić krvlju.
- Deca se uglavnom od te bolesti uspešno oporave, a tome smo se svi nadali. Međutim, Kavasaki je u njenom slučaju uznapredovao i oštetio joj srce. Imala je aneurizmu koronarnih arterija – priseća se mama Sanja Nagi (36) najtežeg razdoblja u životu.
Sve se odigralo naglo, kobne noći na ponedeljak 16. 11. 2015. godine. Inače vesela i živahna devojčica tog se jutra probudila mirnija nego inače.
- Ceo dan je želela samo da se mazi, grli i ljubi. Trčala je između mene i supruga. U svemu drugom, bio je to uobičajen dan. Nakon poslepodnevne šetnje rekla je da joj se spava. Legla sam uz nju. Probudila se oko dva ujutro i vikala: "Mama, bolja." Pitala sam gde je boli, a ona je pokazala na svoj grudni koš. Htela je da ustane iz kreveta kako bi se pomazila s našim psom, a zatim je otapkala do bake kojoj je malo bila na rukama, a potom ju je poljubila i rekla da želi natrag u krevet. Bila je u mom naručju, a onda se okrenula i zagrlila jastuk – nastavila je Sanja.
Ispovest snajke koju su jurili muž, svekar i dever: Hteli je da me skine golu, veže za drvo i zapali
Emanuela se nakon par minuta okrenula na leđa i prestala da diše.
- Uzela sam je na ruke i počela da dozivam njeno ime. Mama je zvala Hitnu. Emanuela mi je doslovno izdahnula na rukama. Hitna je brzo došla i oživljavali su je sledećih sat vremena, a potom su je odvezli u bolnicu. Tamo su je oživljavali još dva sata, ali nije uspela da se izbori. Srce je prestalo da joj kuca - priča neutešna Sanja i dodaje da su joj lekari kasnije rekli da je malena imala infarkt. Sanja i dan danas pamti svaki detalj te noći.
- U bolnici dopuštaju da se uz preminulog bude samo dva sata. Naš oproštaj je bio jako težak i bolan. Sediš uz krevet uz beživotno telo svog deteta, a suze samo teku, reči ne izlaze. Držiš na rukama to malo telo, grliš ga, ljubiš, maziš... Moliš Boga da ti je vrati. Suprug i ja nežno smo joj šapnuli da sad ide na lepše mesto gde je čekaju naši voljeni. Rekli smo joj da je onde čeka veselje i igra na velikim livadama... - prekinula je razgovor ne nalazeći snage za nastavak.
U tim trenucima u njoj se sve slomilo, a jedino o čemu je razmišljala je šta će sve propustiti. Igre u parkovima, prvi dan škole, maturu, venčanje, unuke. Život iz kojeg je grubo istrgnut njegov najvažniji deo. Emanuela je obožavala balone, pa ona i suprug svake godine 16.11. simbolično puste u nebo jedan balon, podsetnik na njihovog anđela.