UBICA SRBA HOLBRUK O MILU: "Đukanović je bio iskreni saveznik NATO tokom rata na KOSOVU"

a / Izvor: Foto:Profimedia/Ilustracija SD

U autorskom tekstu za "New York Times", u svom broju od 10. aprila 2001. godine, bivši istaknuti američki diplomata Ričard Holbruk, izjavio je da se Đukanović hrabro suprostavio predsedniku Slobodanu Miloševiću i da je pomagao NATO u ogromnoj meri tokom rata na Kosovu.

Holbruk ističe da u slučaju značajnije pobede DPS-a na predstojećim parlamentarnim izborima od 22. aprila, međunarodna zajednica će morati da prihvati narodnu volju i, ako Crna Gora proglasi nezavisnost, Holbruk predlaže da se Zapad pripremi za ovu mogućnost i da ne troši američki uticaj u suprostavljanju.

U tekstu koji nosi naziv "Četiri balkanske krize trebaju pažnju NATO-a", Holbruk je analizirao situaciju u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, tzv. Kosovu i Crnoj Gori. Na samom početku je pozdravio hapšenje Slobodana Miloševića, priželjkujući, isto tako, hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Prvog je okarakterisao kao "rasističkog vođu bosanskih Srba", dok je Mladića označio za "masovnog ubicu".

Iskusite JEDINSTVENI doživljaj GRČKE uz neverovatne POPUSTE

UMALO NIJE UMRO OD ZADOBIJENIH POVREDA: Besni pas pokušao da zakolje penzionera!

JOŠ JEDNA ZEMLJA ŠALJE VOJSKU NA GRANICU KA SRBIJI? Niko nije spreman da prihvati novi migrantski talas

Holbruk je, sudeći po tekstu, bio apsolutno beskompromisan prema srpskim, ali i hrvatskim političkim namerama koje su išle u pravcu ugrožavanja teritorijalne celovitosti Bosne i Hercegovine, insistirajući na doslovnom pridržavanju Dejtonskog sporazuma.

Reč prekora imao je, čak, i za makedonske Albance, apelujući na Vašington da ne sme dozvoliti građanski rat u Makedoniji, poučeni iskustvom od pre nekoliko godina. Za rešavanje kosovskog problema predložio je dijalog i dogovor Beograda i kosovskih Albanaca.

Projavu "separatističkih" tendencija Holbruk je vidio u nešto pasivnijoj američkoj politici na Balkanu, što je, prema njemu, nedopustivo, jer se, kako je istakao, mir u Evropi brani upravo na Balkanu.

Međutim, jedini primer gde Holbruk nije predložio intervenciju SAD-a u slučaju "separatizma" bila je Crna Gora, uprkos zvaničnom protivljenju Zapada zbog potencijalne destabilizacije regiona.

Holbruk ističe da u slučaju značajnije pobede DPS-a na predstojećim parlamentarnim izborima od 22. aprila, međunarodna zajednica će morati da prihvati narodnu volju i, ako Crna Gora proglasi nezavisnost, Holbruk predlaže da se Zapad pripremi za ovu mogućnost i da ne troši američki uticaj u suprostavljanju, poručujući na kraju: "Mogli bismo živeti sa crnogorskom nezavisnošću".

Dakle, više je nego očigledno da je Milo Đukanović tada zavredio određene kredite na Zapadu, ali i kod Holbruka lično, čim je njegov atar vladavine posmatran kao izuzetak od uspostavljenog principa pacifikacije ovog dela turbulentnog Balkana i sprečavanja afirmacije bilo čijih političkih projekata. Poverenje Zapada je zadobio "hrabrim suprostavljanjem Miloševiću" i izdašnoj pomoći NATO-u u trenutku kada je na Srbiju izvršena kopnena i vazdušna agresija.

ZORAN MILANOVIĆ: "Idem u Jasenovac, u Blajburg neću, u Srbiju ne za sada"