"IZ VUKOVARA ODLAZE I SRBI I HRVATI" Srpska zajednica izlazi pod pritiskom na izbore, ima li nade za bolji suživot?
Vukovar je, danas, tri decenije posle ratnih sukoba, kao ovdašnji Radnički dom, jedan od simbola grada u kome je 1920. godine održan prvi konres KPJ. Obnovljena mu je fasada, unutra su ruševine.
NAJSKUPLJI VOJNI OBJEKAT SFRJ MOGAO DA IZDRŽI I NUKLEARNI NAPAD: Kako je JNA u ratu srušila aerodrom Željava (FOTO/VIDEO)
DRUGI EKSPERIMENTALNI KORONA PARTI U ZAGREBU: Pravili se da imaju svadbu da vide da li će se neko zaraziti (VIDEO)
BORBA SDP-a i HDZ-a ZA GLASOVE: Otvorena biračka mesta u Hrvatskoj, da li će Knin dobiti srpsku gradonačelnicu?
Ko bi, na prvi pogled, rekao da ovo istorijsko zdanje, do detalja doterano spolja, ne živi svoj suštinski život. Unutra je sve mrtvo. Suštinsko mrtvilo unutrašnjosti, uprkos svim pokušajima da se sakriju rane sukoba s početka devedesetih godina proteklog veka. One su tinjale, a poslednjih godina se rasplamsale.
Danas su, ovde u Vukovaru, kao i u svim delovima Hrvatske, lokalni izbori. Najbrojnija, a manjinska srpska zajednica u odnosu na većinski hrvatski narod na birališta izlazi pod pritiskom poslednjih vaskršnjih događaja. Srbima su, tada, upućene najstrašnije poruke prošlosti. U memoriju srpskog naroda neizbrisivo upisane da su prekobrojni. I, da su suvišni.
Možda bi se sve stišalo da, sutradan, u centru Vukovara nije bilo okupljanja oko 200 nekakvih navijača koji su protestovali protiv hapšenja izgrednika u Borovu. Bio je to, za Srbe, ohrabrujući potez hrvatske države, ali i signal da je u glavama mnogih još prisutan recidiv prošlosti, snažniji od vizije budućeg vremena.
Mira i suživota koje u ovim, specifičnim, okolnostima samo pamet i tolerancija mogu da sačuvaju. Samo ljudi budućnosti, kako se Vukovar ne bi osipao. A, osipa se, pa se procenjuje da je od pre sukoba u ovom gradu koji povezuje Srem i Istočnu Slavoniju od oko 45.000 stanovnika, po popisu iz 2011. godine, ostalo svega dvadesetak hiljada, koliko je pre rata upošljavao samo kombinat "Borovo".
- Mogu, ovde, da se lepe najlepše fasade, ako nema ljudi kojima smo potrebni i mi što smo ostali - govori Zdenko Š., prodavac mleka, lišća od rena za majske sarmice i drugog zelenila, u prolazu prema glavnoj ulici vukovarskoj.
- Svi odlaze. I Hrvati i Srbi. Kad smo ušli u Uniju, kad su se otvorile granice, odoše mladi. I ja bih, a kuda ću s ovim godinama. Sve mislim da je to tako i udešeno i neću na ove izbore. Za koga da glasam? Sve smo, ove, upoznali. Nama, običnim ljudima, niko ništa dobro doneo nije. Sad nam donose zavadu.
Stvarnost ne miluje
Teška je ovo borba za opstanak i identitet srpskog naroda na istoku Hrvatske - kaže Srđan Milaković.
- U okolnostima kad sve zamire, kad ljudi odlaze, da mi što ostajemo, ovde i opstanemo. Teško je da se pomere granice i ohrabre ljudi. Veličanstveno je to kad vidim da žele da ostanu, a okolnosti ih ne miluju. Mi možemo da improvizujemo stvarnost, kao što je obnovljena fasada Radničkog doma. Ali ni jedna improvizacija nije dobra.
Srbi, međutim, nemaju dilemu. Od ovih izbora očekuju izvesniju budućnost stabilan mir.
Uvažavanje i poštovanje od većinskog hrvatskog naroda s kojim dele sudbinu svakodnevice.
Na birališta bi, po biračkom pravu, trebalo da izađe 7.800 pripadnika srpske zajednice, koja u Vukovaru knjiži otprilike trećinu stanovništva. Ozbiljan teg na vagi koja bi mogla da pretegne u korist njihovih interesa, ali im je izbor limitiran. Zato nemaju kandidata za gradonačelnika, procenili su da je to - nerealno.
- Mi ostajemo na svojoj zemlji i u svojoj veri, kao što smo ostali svih ovih decenija i vekovima unazad - kaže uverena u snagu svojih reči Dragana Jeckov, energična mlada žena, poslanik u Saboru Hrvatske (Samostalna demokratska srpska stranka) i nosilac liste u Vukovarsko-sremskoj županiji.
- Srbi su čvrsto na svojim oranicama, vekovima. Sedma generacija moje porodice je upokorena u te oranice i niko nam ih ne može ispod nogu izvući.