ZAPROSIO JE U RUŠEVINAMA U PETRINJI: Verili se na mestu gde je nedavno umalo stradao (FOTO)
Imao sam nameru da zaprosim Anu još prošle godine, i to je trebalo da bude božanstveno i prekrasno, baš kako je zaslužila. Birao sam mesto i čekao pravi trenutak, a onda se dogodila 2020. godina sa svim svojim nedaćama i koronom, pa je ta ideja pala u vodu, priča Dean Jadanić iz Petrinje (32).
NOVA STRAVIČNA OTKRIĆA O ZEMLJOTRESU U HRVATSKOJ: Na dubini od 10 km blokovi se pomerili oko dva metra
HRVATSKA TRAŽI ODGOVORNE ZA POSLERATNU OBNOVE BANIJE: "Nema tu oprosta i bežanja od odgovornosti"
STANOVNICI FOČE OSETILI PODRHTAVANJE TLA: Poznato da li ima štete na objektima
On je svoju devojku Anu Krznarević (26) zaprosio u ruševinama, na mestu gde je umalo izgubio život, ispred Doma zdravlja u Petrinji. Upoznali su se pre četiri godine u prodavnici, gde je ona radila, i to baš na njen rođendan. Počeli su da izlaze nekoliko meseci potom, a od tada su nerazdvojni. Dean radi kao medicinski tehničar u petrinjskom Domu zdravlja već trinaest godina, a nakon poslednjeg potresa 29. decembra tamo je jedva izvukao živu glavu. Sada oboje volontiraju kako bi pomogli stradalima u zemljotresu, pa se zbog posla retko i viđaju.
- Godina nam je donela još jednu veliku nedaću. Potres koji nas je sve dotukao. Jedva sam izvukao živu glavu kada se sve oko nas urušavalo. Jednostavno, ne znamo šta nam život donosi i šta nam donosi sutra. Možemo lako nastradati - priča Dean.
- Tako sam u četvrtak uveče u razgovoru sa svojim najboljim prijateljem Markom, odlučio da sutradan zaprosim Anu, jer sam shvatio da nema smisla čekati pravi trenutak. Svaki trenutak je pravi - kaže.
Nastavak vakcinacije zdravstvenih radnika, danas na redu i opšte bolnice
Kako se odluka da zaprosi Anu dogodila gotovo preko noći, Dean je brzo morao da pronađe zlatara. A pronaći zlatara u Petrinji u svom ovom haosu, činilo mu se kao nemoguća misija, pa je kontaktirao kolegu koji ima zlataru u Sisku. On mu je, nakon što je čuo njegove namere, odmah otvorio svoja vrata. Prsten je nabavio u petak ujutro, a već uveče on je bio na Aninoj ruci.
- Znate kako mi devojke to predosećamo, ali ja ovog puta nisam imala pojma što se događa. Samo mi je uveče rekao da moramo da odemo do Doma zdravlja da pokupimo neke stvari. Tamo su nas čekali prijatelji, a Dean se pravio kao da nešto traži po podu. Iako nisam znala šta traži, tražila sam i ja s njim. Onda je samo u jednom trenutku skinuo kacigu, kleknuo, izvadio prsten i to je bilo to. Naravno da sam rekla da - priča Ana dok joj osmeh ne silazi s lica.
Zaprosio ju je na ostacima ruševina ispred Doma zdravlja, na mestu gde je skoro izgubio život. Ana je priznala da nikad neće moći dovoljno da mu se zahvali što je, i u ovim teškim trenucima, uspeo da joj ulepša haotičnu i tužnu svakodnevicu.
- Nisam hteo više da čekam, jer kao što sam već rekao, nema pravog trenutka. Skoro sam izgubio život u potresu i shvatio sam da na neke stvari ne možemo da utičemo, pogotovo ne na ovakve prirodne katastrofe. I više ništa ne želim da čekam, pogotovo ne prilike, već želim sam da ih gradim, Između ostalog, kao i ovaj naš grad - rekao je Dean.