Asad prelomio: Nezamislivi scenario potpunog vojnog oslobođenja Sirije POSTAJE STVARNOST (MAPA)
Velika ofanziva sirijske vojske na jugozapadu zemlje, koja je započela ovog proleća, bliži se kraju. Gotovo sva teritorija je oslobođena izuzev enklave Islamske države i pojedinih mesta gde se militanti još nisu predali ili je upravo njihova evakuacija nakon predaje.
Pročitajte i:
Šta se još mora dogoditi da bi se rat u Siriji završio? Dva su elementa preostala - prvi je svakako severozapadna provincija Idlib uz tursku granicu koja je pod kontrolom militanata. Drugi element je znatna teritorija istočne i severne Sirije pod kontrolom kurdskih snaga.
Međutim, u predstojećem periodu Sirija bi mogla da reši oba elementa i na taj način napokon da privede rat kraju - i to uz potpunu pobedu.
Sirijski predsednik Bašar al Asad dao je intervju za ruske medije i pritom poručio kako će idući cilj vojne kampanje biti provincija Idlib kojom vladaju militanti i teroristi.
- Sada je Idlib naš novi cilj, ali ne samo Idlib. Tu su dakako i teritoriji na istoku Sirije koji se nalaze pod kontrolom raznih grupa, ući ćemo u sve te regije - poručio je sirijski predsednik.
Zanimljivo je istaknuti kako Asad spominje potpuno oslobođenje Sirije doslovno od prvog dana - on svoju misiju nije menjao i bio joj je predan čak i u trenucima kada je retko ko osim njega verovao da bi taj dan mogao doći. Sada se čini da je taj dan itekako moguć i bliži nego ikad.
Valja spomenuti kako je u istom intervjuu takođe poručio kako će ruska vojska ostati u Siriji i nakon okončanja rata.
- Ruske oružane snage potrebne su u ovoj regiji zbog ravnoteže, sve dok se globalna situacija ne promeni, a kada će se ona promeniti ne znamo - rekao je.
Naravno, to nije novost - već ranije je objavljeno kako je Sirija dala na korišćenje Rusiji zračnu bazu Hmejmim na najmanje 40 godina.
Asad je takođe pozvao na povratak sirijskih izbeglica i naglasio kako je to nešto o čemu intenzivno razgovara s Moskvom (iz Rusije su takođe poručili kako je bitno da se stanovništvo vrati u Siriju).
No, glavno pitanje uskoro će postati Idlib. Kako osloboditi provinciju u koju su se zadnjih meseci sklonili svi poraženi militanti u Siriji? Dalje, Idlib je barem delimično pod kontrolom turske vojske koja aktivno sarađuje s militantima.
Izgleda teško, ali ne i nemoguće. Za Siriju će uspeh ofenzive na Idlib, kada krene, ponovno zavisiti, kao i u slučaju jugozapada, od spoljnih faktora.
Podsetimo, nakon oslobađanja okoline Damaska vojska nije odmah krenula prema jugozapadu. Čekalo se nekoliko nedelja. Zašto? Da bi se pripremila spoljnopolitička situacija. Naime, militanti, kada je ofanziva krenula, nisu dobili nikakvu spoljnu pomoć - očekivali su da će se SAD direktno boriti na njihovoj strani, ali to se nije dogodilo.
Idlib bi mogla biti slična priča. Bitno je samo osigurati situaciju da se u rat ne uključi turska vojska. Ko to mora osigurati? Ruski predsednik Vladimir Putin i iranski predsjednik Hasan Rohani,
Trenutak je pogodan jer Turska u ovom trenutku ima bolje odnose s Rusijom i Iranom nego sa SAD. Štaviše, Tramp upravo preti kako će Turskoj uvesti "velike sankcije" zbog pritvorenog američkog pastora. Ovu nestabilnost na relaciji Ankara-Vašington Sirija i njeni saveznici moraju iskoristiti.
Sada se Erdoganu još samo mora, nekako, pokazati da je projekat s islamističkim militantima u Siriji, koji su imali za cilj svrgnuti Asada, propao i da se neće više dizati iz pepela, ne nakon potpunog sloma širom zemlje.
Erdogan je od većih ambicija već odustao, a aktualni cilj mu je odbacivanje kurdskih snaga s turske granice, što je turska vojska delimično i uspela, naročito nakon što su zauzeli regiju Afrin ove godine.
Kada je oslobođen jugozapad sirije kurdske snage takođe su postale svesne nove stvarnosti i sada upravo nastoje obnoviti često kompleksne i poljuljane odnose s Damaskom. Naravno, ako će se uskoro krenuti u oslobađanje severa i severozapada zemlje, Kurdi žele biti prisutni i žele povratak u Afrin.
Štaviše, kurdske vlasti u Siriji poručile su kako su njihove snage spremne pridružiti se sirijskoj vojsci u Idlibu ukoliko će im to pomoći u povratku Afrina.
Kurdi su dakako tragičari ovog sukoba jer su naivno verovali da će ih SAD iskoristiti u svrhu stvaranja nekakve američke neo-kolonije na prostoru Sirije (ili i šire), umesto toga SAD ih je samo iskoristio bez da su dobili išta zauzvrat.
Naime, ovih dana otkriveno je kako je Rusija nudila Izraelu plan prema kojem bi se iranske i pro-iranske snage udaljile na 100 km od izraelske granice. Izrael je taj plan odbacio. Može li se Erdoganu ponuditi nešto slično kada je reč o kurdskim snagama? Možda, i možda bi on na to pristao.
Asad bez dlake na jeziku: DVA SU RAZLOGA zašto je Sirija napravila DIL sa Rusijom na 40 godina!
Kurdi, ako SAD stvarno više nema planove za njih, takođe morali da pristanu, a na tome će Asad insistirati - štaviše, već je poručio kako sirijska vojska planira da preuzme kontrolu nad celom Sirijom, a to uključuje i Idlib i teritorije gde su kurdske YPG snage danas dominantne.
U ovoj situaciji još jednom imamo priliku da vidimo do koje mere spoljnopolitički faktori utiču na sam rat na terenu, da ne kažemo i "spoljnopolitičkee intrige" jer je komunikacija zadnjih dana intenzivna, što iz Damaska, Moskve, Ankare, Tel Aviva, Teherana i Vašingtona, ali zapravo malo znamo o detaljima tih razgovora osim da se isti vode.
Idealan scenario za Idlib bio bi da bitke uopšte ni ne bude, da se militanti predaju, integrišu natrag u sklopu velike amnestije. Da li je li to ostvarivo? Možda i nije, ali u ponavljanje uspeha na jugozapadu bio bi dobar scenario po Siriju - jedina opasnost je, turska vojna ofanziva, ali u ovom trenutku, iako Ankara tvrdi kako je "zabrinuta" oko najave da će sirijska vojska krenuti na Idlib, nema većih naznaka da je Turska uistinu spremna ratovati ovog vrućeg leta.
I veća politička prijateljstva su se raspadala i ponovno sastavljala od onog koje je pre desetak godina postojalo između Asada i Erdogana. Dobar deo sveta želeo je srušiti Asada i on je opstao, to je nešto što bi i njegovi neprijatelji sada trebalo da cene.
Vesti iz Sirije, Iraka i Jemena pročitajte OVDE.