Drugi put posle tačno godinu dana: Navodni HEMIJSKI NAPAD kao povod za AMERIČKU INTERVENCIJU u Siriji
Američki predsednik Donald Tramp poručio je danas kako će u roku od 24 do 48 sati odlučiti šta će učiniti po pitanju Sirije zbog navodnog hemijskog napada u gradu Duma (ruska vojska, koja je danas obišla i proverila lokaciju navodnog napada,kaže da se nikakav napad tamo nije desio, a fotografije grupe Beli šlemovi naziva lažnim).
Pročitajte i:
Dakle, imamo gotovo reprizu od prošle godine, takođe u aprilu, kada je opozicija optužila sirijsku vojsku za hemijski napad, a Trampova akcija je uskoro usledila u vidu raketnih napada na sirijsku vazdušnu vojnu bazu u provinciji Homs.
Ove godine, čini se, Izrael je odlučio da preduhitri SAD pa su noćas oni - prema tvrdnjama Sirije i Rusije - napali vazdušnu bazu u provinciji Homs (Izrael službeno o svemu i dalje ćuti, ali to ćutanje može komotno da se uzme i kao potvrda). Izgleda kao da na jedan suptilan način ovom akcijom poručuju SAD-u: Evo, mi smo obavili raketni napad na vazdušnu bazu, pa vi ne morate, vi napravite ove godine nešto žešće i veće.
Bela kuća optužuje: Rusija izdala obavezu da Asad okonča hemijski program
Nije Izrael jedini koji od Trampa sada očekuje nešto žešće i veće - aktera je mnogo. Kompletan američki politički establišment, republikanski i demokratski, uz neke vrlo retke izuzetke, navija za američki napad na Siriju, prvi "pravi" napad.
Naime, kada je prošle godine Tramp naredio udar Tomahawk raketama na sirijsku vazdušnu vojnu bazu, američki mediji - i tzv. "liberalni" i tzv. "konzervativni" - su slavili njegov potez, neki su čak tvrdili kako je tim potezom "zaista postao predsednik" (ništa čudno za zemlju koja je u svojih preko dve stotine godina postojanja gotovo stalno u ratu, a često i nekoliko ratova odjednom).
Ruska vojska ZVANIČNO potvrdila: Ni govora o "hemijskom napadu"
No, kada se prašina od udarca američkih krstarećih raketa u centralnoj Siriji slegla, dojučerašnji slavitelji njegovog poteza nervozno su se upitali: - Zar je to sve?. Hoće još, još vojnih napada, još razaranja i još pogibije - postoji ime za to - biti žedan krvi. Danas je ta žeđ još i veća - danas se Asad prikazuje još i kao veći tiranin, Rusija kao još veći neprijatelj, Iran kao još veća apokaliptična pretnja. Teško je verovati da ceo jedan sistem tako glasno navija za nešto što se lako može pretvoriti u globalni vojni sukob.
Politika navija za konačni obračun, kao i mediji - u određenim slučajevima došlo je do takvih pravih transformacija da je to zastrašujuće. Primera radi, nekad hvaljena progresivna novinarka, Rejčel Medou, koja je svoju emisiju na kanalu MSNBC posvećivala važnim socijalnim i političkim temama kao što su kriza sa vodom u američkom gradu Flint, štrajk nastavnika u obrazovnom sektoru, sada se pretvorila u najvećeg zagovornika obračuna sa Rusijom.
Ne odustaju od podlih namera: SAD od Saveta bezbednosti traže novu rezoluciju za hemijske napade
Naravno, ovo je tek jedan primer, celi informativni sistem tzv. "mejnstrim" karaktera usredsređen je na potrebu "obračunavanja sa Rusijom".
Svi oni sada gledaju prema Trampu i čekaju šta će uraditi po pitanju Sirije. Od njega se sada traži da jednim udarcem (ali višestrukom raketnom paljbom) kazni ne samo Asada, već i njegove saveznike, mrsku im Rusiju i Iran. Dakle, što Asad bude više kažnjen, što američki napad bude silovitiji, to će, barem tako razmišljaju, biti više kažnjeni i Rusija i Iran.
Jer Rusija i Iran su uključeni, baš su se ozbiljno angažovali oko podrške "krvoločnom" Asadu i zato, što se snažnije bude treslo tlo pod američkim raketama to će i njih snažnije zaboleti - a idealna meta bio bi Damask.
Damask će uzvratiti udarac: Bez oklevanja ćemo iskoristiti pravo na zaštitu naše teritorije
Ipak, barem ako je suditi prema rečima, 2018. nije 2017. Naime, kada se napetost naglo počela podizati nakon navodnog hemijskog napada prošle godine svi su zapravo ćutali i gledali šta će se dogoditi. Onda je usred noći krenulo lansiranje Tomahawk raketa sa američkih ratnih brodova na istoku Mediterana. Pomalo iznenađujuće nekima, svakako, jer je naredbu za lansiranje dao čovek koji je pre svega nekoliko meseci pričao priče kako će se njegovim dolaskom okončati besmisleni ratovi.
Čovek koji je javno 2013. govorio protiv napada na Siriju kada je Obama planirao da učini (ali nije) ono što je Tramp bez previše razmišljanja učinio prošle godine.
Prazne pretnje Tereze Mej: Asad i Rusija treba da odgovaraju za svoja dela u Siriji
Danas više nema iznenađenja, tu "kartu" Tramp je dobro potrošio i sada svi znaju sa kim imaju posla. Naredio je napad na Siriju 2017. bez da je imao bilo kakvih dokaza i time je pokazao šta se od njega može očekivati sada.
Dakle, razlika između današnje situacije i situacije pre godinu dana je u tome što sirijski saveznici Rusija i Iran više ne ćute i ne čekaju već jasno poručuju SAD-u da mogu očekivati reakciju u slučaju napada na Siriju. Rusija je poručila kako će "posledice biti velike", što je daleko oštrija izjave od svega upućenog pre godinu dana. Iran pak ide i korak dalje pa večeras poručuju kako će odgovor protiv SAD biti "jači nego što mogu da zamisle".
HITAN POZIV: Erdogan zbog Sirije zvao Putina
Nije tajna da su neki brzo "oprostili" Trampu napad prošle godine tvrdeći kako je u istom srušeno samo par starih hangara i uništeno nekoliko aviona. Neki su tvrdili čak i kako je to Tramp "morao" da uradi kako bi ućutkao domaću javnost, odnosno medijsku javnost jer američki narod ne podržava ovakve agresije (veliki deo njih glasao je naivno za Trampa verujući da će on biti drugačiji po tom pitanju).
Dakle, pretpostavimo da američki napad dolazi već sredinom ove nedelje i da će biti veći nego prošlogodišnji. Kako Rusija i Iran misle da uzvrate? Ili još bolje rečeno - kako misle da uzvrate a da ne izazovu Treći svetski rat? Realno gledajući, opcija nema previše, bar ne opcija koje ne vode u najopasniju konfrontaciju.
Lekari, teroristi, građani Istočne Gote: Nemaju BLAGE VEZE da ih je bilo ko napao HEMIJSKIM ORUŽJEM!
Vojna podrška koju Iran i Rusija u ovom trenutku daju Siriji verovatno je maksimalna koju sebi mogu dozvoliti. Puno će toga zavisiti od dogovora iza kulisa, najviše stanju pregovora između Rusije, Irana i Turske jer Turska je, bar tako tvrdi, "nabrušena" protiv SAD. Ipak, nekako je teško zamisliti da Turska ne bi proslavila američki napad na Damask.
Ciljanje američkih trupa u Siriji? To je svakako legitimno uzvraćanje udarca, ali teško da bi se Rusija uključila u to. Iranske milicije? Možda, ali pitanje je mogu li one tako nešto da izvedu bez većih posledica.
Na kraju, da li moguće da Tramp odustane od svega? Da, ako nekim čudom zaključi da su napad izveli militanti, a ne sirijska vojska. No, to je opet stvar više politike, a manje dokaza na terenu. Dalje, militantni Džon Bolton upravo je počeo sa radom na poziciji savetnika za nacionalnu bezbednost. Ono što će "savetovati" Trampu sigurno neće biti: - Gospodine predsedniče, odustanite.
Putin hitno reagovao: Poslao u Siriju MOĆNO oružje, nek sad neko PROMOLI GLAVU ako sme! (FOTO/VIDEO)
U ovom trenutku Trampu su verovatno stavili "opcije" na sto koje variraju od malog, srednjeg do velikog udara. Tramp će najverovatnije odabrati nešto od ponuđenog i to će se realizovati. Ako to bude jednokratni udar, Sirija i saveznici će to "pregrmeti", bez obzira na magnitudu, jer očito dobijaju rat - Istočna Gota je oslobođena i već kreće, prema poslednjim informacijama, operacija oslobađanja kampa Jarmuk na jugu Damaska. Ipak, ako američki napad postanu napadi, onda ovo može eskalirati do najopasnije situacije, do te mere da se eskalaciji kraj ni ne nazire.
Vesti iz Istočne Gote možete pogledati OVDE.
Ostale vesti iz Sirije, Iraka i Jemena možete pogledati OVDE.