"JEDINI PREŽIVELI" Napravili "Arapsko proleće" da ubiju Asada i rasparčaju Siriju, sada se mire sa "diktatorom", jasno je i zašto
U scenama prirodnih katastrofa ili u toku velikih događaja koji pogađaju ljude i društva širom sveta, navikli smo na postojanje fenomena "jedinog preživelog", ali ako bismo želeli da govorimo o primeni ovog fenomena na države, kao pravnih lica, to se ne bi dogodilo u poslednjoj deceniji, da je vaš neprijatelj bio vaš glavni neprijatelj, a vaš prvi protivnik Amerika.
KURDI IZREŠETANI U VOZILU, AMERI NI PET PARA NE DAJU ZA TO - samo ih jedna stvar zanima i za nju će poginuti
RUSKOM DRONU NI "MAHER TOW" NIJE USPEO DA POBEGNE: Putinova letelica je ubila čuvenog lovca na tenkove (VIDEO)
C-RAM SPASIO AMERIČKU AMBASADU: Mitraljez tukao bez prestanka, Iranci izveli snažan napad (VIDEO)
Država koja je iznela remek-delo komedije i jedina preživela fenomen globalizacije u svetu je "izgubljeno selo", čini se da je i jedina preživela, ako je tačno ime, od svih političkih i vojnih oluja koje su zadesile Bliski istok, počevši od Tunisa i Libije do Iraka, pa i drugih zemalja, tačnije zemalja koje nemaju dobre odnose sa Amerikom, i naravno nikome nije tajna, na čelu ovih zemalja je Sirija, istorijski najveći neprijatelj Amerike i Izraela.
Svi uzastopni događaji ukazuju da je povratak Sirije na čelo arapske scene veoma blizu, od kojih je poslednji kontakt koji se nedavno dogodio između Asada i prestolonaslednika Abu Dabija šeika Muhameda bin Zajeda Al Nahjana, a pre toga sa jordanskim kraljem Abdulahom II, svi su razgovarali o načinima za unapređenje saradnje , ali razgovaralo se i o bliskoistočnim pitanjima.
Čini se da je list "Forin polisi" iz sopstvenih izvora otkrio ovo približavanje u članku koji je nedavno objavio pod naslovom "Asad je ponovo prijatelj arapskog sveta", a u članku se navodi:
- Čini se da je povratak Sirije, kao afirmisane članice Arapske lige, čije je članstvo suspendovano 2011. godine, pitanje vremena, a Liban, Irak, Alžir i Sudan su uvek bili među zemljama koje su za njen povratak.
Rat, koji je počeo pre 11 godina pod nazivom "Arapsko proleće", nije se završio kako su očekivali njegovi promoteri ili nosioci njegovog slogana. Čak ni u zemljama koje su smatrale da je "arapsko proleće" uspelo, na primer, u Libiji, rat do danas nije jenjavao.
Stalna nestabilnost stvorila je velike probleme u arapskom regionu, povrh kojih je problem terorizma, da bi ga pratio još jedan ekonomski problem koji se dotiče većine susednih zemalja ili blizu područja sukoba, na primer, libijska kriza stvorila je velike probleme na granicama Alžira i Tunisa, ali je položaj Sirije učinio stanjem nedostatka. Ova stabilnost je pogubna za region u celini, bez izuzetka; Počinje krizom skretanja linija civilne avijacije na nebu, a ne završava se prekidom kopnene trgovačke arterije i "srca arapske privrede", bez ikakvog preterivanja.
Put svile je "razbijen" i mora se obnoviti pre globalne energetske krize
Niz uzastopnih kriza kojima je arapski region bio svedok prouzrokovao je prekid trgovine između susednih zemalja i gubitak hiljada radnika u njihovim preduzećima, farmama i fabrikama.
Jordan je najviše pogođen sirijskom krizom, pošto se Jordan smatra prolazom za Egipat i obrnuto, a kretanje komercijalnih konvoja, robe i tranzitnih kamiona je cvetao. Između Sirije i Jordana, dostižući zalivske države, uglavnom pre sirijske krize, autoput od severnog Alepa do Damaska i Amana do Saudijske Arabije bio je jedna od najvažnijih linija kopnenog komercijalnog transporta ikada i spas za region.
Ovo slamanje izazvano "arapskim prolećem" izazvalo je veliki poremećaj u ovoj važnoj i vitalnoj putnoj mreži, jer se smatra najjeftinijim i bezbednijim od drugih puteva, a njen prekid je prouzrokovao veoma velike ekonomske gubitke, čiji je uticaj bio jasno vidljiv u većini arapskih zemalja i regiona, gde je iskustvo pokazalo neophodnost oživljavanja istog. Javila se potreba za ponovnim uspostavljanjem trgovinskih odnosa sa Damaskom, posebno pošto je počela da se nazire svetska energetska kriza, od Kine do Evrope, i arapskog regiona.
Peking je organizovao arapsko-kineski forum ekonomske saradnje, čiji je cilj prvenstveno razvoj strateških veza.
- Kina je svesna da inicijativa (Pojas i put) neće uspeti bez postizanja integrisanog partnerstva sa arapskim zemljama, kao pravog mosta koji povezuje Istok i Zapad, u svetlu njene istaknute strateške lokacije na raskrsnici kopnenih i morskih Puteva svile.
Kada se usredsredimo na frazu "ukrštanje kopnenih i morskih puteva", ona se pojavljuje u objavljenoj mapi perspektivnog kineskog projekta, kao veoma važan centar za ovaj vitalni i osetljiv put, projekat koji izaziva veliku zabrinutost za Ameriku, ali je uprkos tome u fokusu svetske pažnje, gde je kineski zmaj na čelu globalne ekonomije i svi su sigurni da međusobno povezivanje sa Kinom znači da ćete imati solidnu ekonomiju. Ovo poslednje obezbeđuje ono što želite daleko od političkih kalkulacija.
Amerika se povlači i premešta bitku na južne i istočne granice Kine
Poslednjih godina primećuje se da su se američke orijentacije dramatično promenile u pogledu za njih najvažnijih konfliktnih područja, jer je njihova trenutna težnja usmerena na granice Kine, tačnije na Južno kinesko more. To je samo pokušaj ovih vlada da "reaguju na sve veći vojni kapacitet Kine, pre svega mornarice, uključujući njenu veliku flotu".
Amerika u poslednje vreme pokušava da se fokusira na ono što se može smatrati njenim "najopasnijim neprijateljem", jer je većina njenih vojnih sposobnosti usmerena na restrukturiranje saveznika kako bi ostvarila ovaj cilj na južnim granicama Kine, pogotovo što Vašington ima saveznike u tom regionu, uključujući Japan, koji su u stanju da obezbede prisustvo svojih snaga tamo. To može objasniti i njeno povlačenje iz Avganistana, jer nastoji da svoje napore i vojne izdatke usmeri na određeni region.
Prema članku objavljenom u listu "Monitor", vladajuća "Partija pravde i razvoja" u Turskoj danas sprovodi sveobuhvatnu reformu regionalnih odnosa, uključujući odnose sa Egiptom i UAE. U članku se navodi da su sve veći zahtevi u turskim krugovima i velika politička debata o krizi u Siriji, jer mnogi u Turskoj traže da se ne destabilizuju odnosi sa Damaskom.
List je citirao veterana i turskog političara Šafika Sirkina, koji se usprotivio turskim potezima protiv Asada, koji je rekao: "Predsednik zemlje Redžep Tajip Erdogan će učiniti sve, sve dok radi na očuvanju svoje moći", navodi izvor. U članku se govorilo o postojanju velikog unutrašnjeg pritiska i povećanju ovih turskih glasova u cilju oživljavanja dobrih odnosa, posebno u cilju ublažavanja izbegličkog problema u zemlji.
List je citirao Naziha Onura Korua, profesora političkih nauka i stručnjaka za istraživanja javnog mnjenja na Univerzitetu Koč u Istanbulu, koji je potvrdio da istraživanja javnog mnjenja dosledno ukazuju da veliki broj Turaka ne želi još lošije odnose sa Damaskom. Sa Asadom je ključ rešavanje problema, a to osećaju i pristalice AKP.
Najvažnija tačka koja može dovesti u iskušenje tursku stranu i učiniti Damask svojim jedinim utočištem je kurdski problem, jer Amerika pokušava da podrži uspostavljanje kurdskog entiteta u regionu, što se za Damask smatra jednom od crvenih linija, što čini dogovor sa Damaskom o ovom problemu najboljom opcijom. Ono što je Ankari na raspolaganju, pogotovo što su se nedavni napori da se ovaj problem reši vojno pokazao neefikasnim, jeste da rešenje ostane interno pitanje Sirije.
S druge strane, mnoge arapske zemlje, predvođene Alžirom, Egiptom i nekim zemljama Zaliva, vide da stabilnost Sirije suštinski doprinosi zaustavljanju "turskih intervencija u arapskom svetu", kako to opisuju pojedini mediji, i veoma osetljivo pitanje za region u celini, posebno posle granične krize na moru u istočnom Mediteranu, čije su se posledice osetile do Libije i neće se tu završiti, pored nedavnog ulaska turske vojske na teritoriju Iraka, koja čini jačanje političke i ekonomske uloge Sirije neophodnim za postizanje ravnoteže.
Izvesno je, da više od 11 godina posle "Arapskog proleća", da je Sirija "jedini preživeli", koja se nije srušila od ove velike oluje koja je zahvatila region, suprotno svim dosadašnjim očekivanjima, ali uprkos tome, prolazi kroz ekonomsku krizu koja je opteretila stanovništvo zemlje, ali nova eksterna otvaranja moraju imati ekonomski uticaj, a svakako će doprineti oživljavanju trgovine i privrede u regionu u celini i u Siriji kao važan i sastavni deo mape Bliskog istoka, nešto što će biti pozitivno i jasno u svim arapskim zemljama od Egipta do Jordana i Emirata, piše Sputnik Arabic.
Vesti iz Sirije, Iraka, Jemena i Libije možete pročitati OVDE.