Kurdi otvorili PANDORINU KUTIJU odlukom koja će ZAPALITI BliskI istok: Sledeća meta - Iran
Masud Barzani, nezvanični vođa Iračkog Kurdistana, likuje nakon referenduma o nezavisnosti Iračkog Kurdistana. Iako su svi pokazatelji da se radi o Pirovoj pobedi, Kurdi su dali oduška svom nacionalističkom rodoljublju i slave u svim područjima gde žive Kurdi.
Ubice GENERALA će biti kažnjene po ZAKONU RATOVANJA: Ameri i džihadisti će osetiti GNEV RUSIJE
Borba do POSLEDNJEG ŽIVOTA: Raka u ruševinama, još 25% grada čeka da bude OSLOBOĐENO
To uključuje i zapadni Iran, gde živi oko osam miliona Kurda u provincijama Kordestan, Kermanšah, Zapadni Azerbajdžan i Ilam. Ovo se područje smatra istočnim Kurdistanom, a Kurdi čine do nekih deset posto cjelokupnog iranskog stanovništva. Većina iranskih Kurda su sunitski muslimani, ali postoji i značajan broj šiitskih Kurda (tzv. Fejlije).
Hiljade Kurda izašlo je nakon objave rezultata referenduma na ulice iranskih kurdskih središta u gradovima Baneh, Sagez i Sanandadž. Iranski Kurdi su držali upaljene mobilne telefone u rukama, pevali rodoljubne pesme i uzvikivali slogane podrške iračkom referendumu. Iranska policija je mirno promatrala skup. Proslava je prenošena čak i na iranskoj državnoj televiziji.
U međuvremenu, iranska Islamska Revolucionarna Garda i redovna iranska vojska počele su izvoditi vojne vežbe blizu granice s Iračkim Kurdistanom kao znak nezadovoljstva Teherana s razvojem situacije u susednoj zemlji.
Žestoka KONTRAOFANZIVA sirijske vojske u Deir ez Zoru: Borbe JOŠ TRAJU, sve je NEIZVESNO
Dok irački Kurdi pate od istorijskog nejedinstva, što se primećuje i u nedostatku koordinacije na referendumu, mnogi Kurdi u Iranu žele videti nezavisan Kurdistan.
Iran se, međutim, oštro protivi referendumu jer s pravom ističe kako bi davanje nezavisnosti iračkim Kurdima uzrokovalo nestabilnost u celom regionu.
Mnogi iranski Kurdi smatraju da su diskriminirani od strane vlade, najpre zbog nedovoljnog ekonomskog razvoja kurdskih područja, ljudskih prava i svoga jezika. Većina Kurda u Iranu ne zna pisati i čitati na kurdskom jer se vlada Islamske Republike nije potrudila osigurati im potrebna sredstva za ustavom zajamčena prava etničkih manjina.
Uprkos tome, Islamska revolucija 1979. je Kurdima donela mnogo slobode. Pod strahovladom Reze Pahlavija, Kurdi nisu smeli iskazivati svoju nacionalnu pripadnost čak ni putem kulture ili pričanjem kurdskog, jer je Pahlavijeva dinastija zahtevala žestoku persijanizaciju svih naroda Irana (od kojih je tek 51 posto persijskog porijekla). Spoznaja te slobode vodi i mnoge iranske Kurde na jasno određivanje prema nezavisnosti Kurdistana.
Velika većina podržava nezavisan Kurdistan, ali ne i bilo kakav Kurdistan. Podjednaka većina iranskih Kurda ukazuje na socijalnu nepravdu, korupciju i nepotizam Masuda Barzanija i njegove elite u Erbilu.
Neki iranski Kurdi koji su živjeli u iračkom Kurdistanu kao političke izbeglice često su se žalili na zlostavljanje od strane bezbednosnih snaga, te ispituju istinski demokratsko usmerenje potencijalne nove kurdske države.
Od početka 2014. godine Irački Kurdistan je upao u finansijsku krizu zbog pada cene nafte, rata s Islamskom državom i velikim prilivom izbeglica. Uz to je vidno loše upravljanje ekonomskim pitanjima, a drastično se povećala i stopa siromaštva.
Kurdi u Iranu tempirana bomba
Većina iranskih Kurda su suniti, pa se glasno nastoji dokazati kako postoji snažna diskriminacija sunita u šiitskom Iranu.
Međutim, ako je gledati prema religijskoj pripadnosti, sunitski Kurdi nemaju problema u obavljanju svojih molitvi, pohađanju škola ili održavanju tradicionalnih verskih običaja. Sunitski studenti uče se svojoj religiji u skladu s vlastitom verzijom istorije, a u gradovima iranskog Kurdistana, pa i u provincijskim središtima postoje velike džamije.
Sastanak Putina i Erdogana: Postignuti uslovi za okončanje rata u Siriji (FOTO)
U iranskom parlamentu sedi dvadeset sunitskih predstavnika, a trojica sunita su članovi Veća stručnjaka, odgovornog za nadzor, biranje i smenu Vrhovnog vođe, iako nijedan od tih sunita nije Kurd.
Glavni problem sunita u Iranu nije verski, već politički. Zbog blizine granice, sunitski Kurdi su sumnjivi zbog svoje istorije ustanaka i želje za nezavisnošću. Četiri kurdske pobune dogodile su se od 1922. do 1979. Sunitsko pitanje u Iranu je osetljivo, ali u kurdskom slučaju nije nipošto glavno. Ono se više odnosi na poveznice iranskih i iračkih Kurda u nastojanju nekog oblika ujedinjenja.
Dok se Kurdi u Iraku međusobno svađaju oko referenduma, iranski Kurdi im poručuju da ostanu ujedinjeni.
Najstarija iranska kurdska opoziciona stranka, Demokratska stranka iranskog Kurdistana, poručila je kako je referendum neotuđivo pravo Kurda u iračkom Kurdistanu, a ista stranka poziva sve svoje pristalice na pomoć u uspešnom implementiranju ove istorijske odluke. Stranka važi za militantnu levičarsku organizaciju koja je zabranjena u Iranu jer poziva na secesiju i separatizam u Islamskoj Republici.
IS NE ODUSTAJE od Deir ez Zora: Teroristi pokrenuli OFANZIVU protiv sirijske vojske, kraj nije BLIZU
Zapravo, radi se o organizaciji koja bi se mogla nazvati terorističkom s obzirom da je nakon Islamske revolucije povela gerilski rat protiv novoosnovane vlade u Teheranu. Kurdska pobuna trajala je od 1979. do 1983., a stranka je potom ponovo uzrokovala ustanke od 1989. do 1996. i sukobe sa snagama bezbednosti 2016. U nastojanju dobijanja podrške domaće i međunarodne javnosti, kao i legitimnosti svog delovanja, stranka se najzad odrekla korišćenja nasilja protiv građana.
Svet bez rešenja
Međunarodno pravo je u ovom pitanju puno rupa.
Kurdski narod, kao i svi drugi narodi sveta, imaju pravo na nacionalno samoopredeljenje i nezavisnost. Međunarodna zajednica bi trebala potvrditi to pravo i sprečiti one koji im takvo pravo ugrožavaju.
Međutim, Kurdi u Iraku već su ostvarili svoje samoopredeljenje. Imaju autonomiju unutar kvazifederalne strukture Iraka i vode sami svoju upravu. U tom smislu, nije jasno što bi značilo samoopredeljenje. Sami voditi svoje poslove ili po bilo koju cenu proglasiti nezavisnost.
Kurdi ODBACILI sve odluke Bagdada, a Irak ovako planira da ih KAZNI za referendum (FOTO)
Očigledno Kurdi imaju pravo na samoopredeljenje, ali to ne znači nužno posedovanje vlastite države. Legitimnost celog referenduma takođe je upitna s obzirom da je izvršena kroz unilateralnu odluku Erbila, bez odobrenje iračke vlade, pa čak i bez nacionalne rasprave.
U svim normalnim nacionalnim državama sveta to bi bio casus belli – povod za rat, jer se deo suverene i međunarodno priznate teritorije unilateralno želi odvojiti, a da to odvajanje nije prouzrokovano pretnjama ratnim sukobom.
Ameri ga ganjaju da ne propeva: Al Bagdadi je ipak živ?
Ista se logika može primetiti i u odnosu prema iranskim vlastima.
Više vesti sa Bliskog istoka možete pročitati OVDE.