Na ovih šest pitanja u vezi sa Sirijom Tramp mora DANAS da odgovori

Napad na Siriju pod vođstvom Amerike postavio je mnoga pitanja jer je očigledno da se američka administracija vodi nejasnom retorikom i "povuci-potegni" politikom. Od odgovora na njih zavisi i smirivanje globalne situacije.

Predsednik Donald Tramp u svom govoru pre dve nedelje u Ohaju rekao je da će "Izaći uskoro iz Sirije." Tramp je juče postao predvodnik velike operacije bombardovanja koja je uključula i glavni grad Sirije.

Koja je uopšte politika Trampove administracije?

Da li je to da sirijski lider Bašar al Asad ode sa vlasti, što je bila politika SAD pod vođstvom Baraka Obame u ranim danima građanskog rata u Siriji? Ili je, jednostavno, crvena linija Asadova upotreba hemijskog oružja, ali ne i mnogo više?

Odgovor je daleko od jasnog. Kad je predsednik Donald Tramp najavio ofanzivu u petak, kasnije je saosećao, dok je njegov ambasador u UN Niki Hejli ranije tokom ove nedelje izjavila da ne može doći do političkog rešenja sa Asadom na vlasti.

Skoro pola miliona Sirijaca umrlo je u ratu, a hemijsko oružje je samo jedan mali deo. Tokom kampanje, Tramp je kao kandidat ponekad iznosio ideju o stvaranju "sigurnih zona" za građane iz Sirije.

Da li je sledeći korak Trampove administracije pokretanje takvih zona i kako bi funkcionisale?

Takve zone zahtevale bi prostor bez preletanja, zato što su vazdušne snage Sirije dosad uživale potpunu superiornost u vazduhu. Sprovođenje takve zone zakomplikovano je činjenicom da postoji značajan broj ruskih aviona koji preleću Siriju.

Upravo sada njegova administracija efikasno zabranjuje ulazak sirijskih izbeglica u SAD, uprkos činjenici da su u pitanju većinom žene i deca.

Predsednik SAD nevoljno je kritikovao ruskog predsednika Putina, ali je u petak imao teške reči za Ruse:

- Upitao bih Rusiju: Kakav to narod želi da bude povezivan za masovnim ubicom nedužnih muškaraca, žena i dece?

Američki ministar odbrane Džejms Matis na konferenciji za novinare u Pentagonu rekao je da su napadi zakonski zasnovani predsedničkim Članom 2. Ustava. Mnogi pravnici kao i članovi Kongresa nisu bili saglasni.

Napad na mete Asadovog režima, za razliku od meta Islamske Države, Kongres nije odobrio, a vojne akcije su pod njegovom nadležnošću, mada su poslednji predsednici bili skloni da to zanemare.

Ovo je jedna od optužbi - adaptirana rečenica iz istog filma - usmerena protiv predsednika Bila Klintona usred afere sa Monikom Levinski. Klinton je zbog afere pokrenuo vojne udare protiv Al Kaide u Avganistanu u avgustu 1998. godine, a napad je počeo posle bombardovanja dve američke ambasade u Africi.