Zone bezbednosti u Siriji - Putinova POBEDA? Da li je Amerika IZBAČENA iz Bliskoistočnog vrtloga? (FOTO)
Kasno sinoć na snagu su stupile tzv. sigurne zone na prostoru Sirije, zone na kojima više ne bi smelo biti sukoba između opozicionih i vladinih snaga, ali, što to zapravo znači?
ZAOKRET TRAMPOVE POLITIKE PREMA SIRIJI: SAD šalju dodatne trupe, sukob sa Rusijom sve izvesniji?!
Na korak do mira: Objavljen tekst memoranduma o uspostavljanju zona deeskalacije u Siriji!
Dogovor o uspostavljanju ovih zona doneli su predstavnici Rusije, Turske i Irana. Zone se uspostavljaju na ograničeni vremenski period od šest meseci, ali, nakon isteka mogu se produžiti.
Ukupno je reč o 4 zone:
1) Na prostoru provincije Idlib
2) Na prostorima susedne provincije Latakija ali na prostorima provincija Hama i Homs
3) Istočno od Damaska, odnosno na prostoru koji se naziva Istočna Gota
4) Na prostorima južnih provincija Dara i Quneitra, u blizini granice s Jordanom
Tri države koje su potpisale memorandum, Turska, Iran i Rusija, trebale bi osigurati da na ovim prostorima više ne bude sukoba na terenu, kao ni vazdušnih napada. Kako će to izvesti? Putem brojnih punktova i nadzornih tačaka - tvrde.
PORAZ PUTINOVIH SLEDBENIKA U EU: Posle Holandije i Bugarska rekla NJET!
Zanimljiva je izjava ruskog ministarstva spoljnih poslova da bi se sirijski vazdušni prostor mogao zatvoriti za avione američke koalicije. Navodi se kako po tom pitanju upravo traju pregovori između ruske i američke vojske. Podsetimo, SAD nije potpisnica ovog memoranduma, ali su imali predstavnika u Astani - iz Vašingtona poručuju kako načelno podržavaju ideju sigurnih zona.
Na prostoru sigurnih zona trenutno se nalazi oko 42,000 opozicionih boraca, a većina ih je na prostoru provincije Idlib, oko 14,500, te na jugu, nagranici s Jordanom, oko 15,000. Ove brojke su ruske procene.
U suštini, ovaj dogovor trebao bi osloboditi sirijsku vojsku da svoje snage usmeri primarno protiv terorista - Al-Qaede i ISIL-a. Kako to izvesti na prostorima gde su "umereni" i Al-Kaida izmešani, teško je reći.
Dalje, pitanje je hoće li militanti - tzv. "umereni militanti" - uopšte prihvatiti ovaj dogovor - naime, njihov predstavnik napustio je prostoriju za vreme ceremonije potpisivanja sporazuma u Astani. Izvori navode kako im je nedopustivo da Iran bude jedan od ključnih aktera u ovom procesu.
Iz UN-a su pozdravili uspostavljanje sigurnih zona ističući kako će one pomoći u rešavanju sukoba.
RUSKO SMRTONOSNO ORUŽJE: Raketa CIRKON noćna mora VAŠINGTONA! (FOTO)
Ali, koja je zapravo ovde šira priča? Jesu li to sigurne zone stvorene na inicijativu Rusije, odnosno saveznika Damaska, ili je reč o ruskom popuštanju pred pritiscima onih koji na ove zone pozivaju već godinama?
Možda je najtačniji odgovor taj da će vreme pokazati, odnosno tek će se videti na čiju će ruku ići ovaj vrlo ambiciozni projekt koji, ako bude sproveden kako se predstavlja, zaista može biti konkretan početak kraja rata u Siriji.
Nema sumnje kako će određene strane nastojati situaciju okrenuti na svoju korist, nažalost to je bio slučaj u svim dosadašnjim ambicioznim projektima - počevši od posmatračke misije Arapske Lige 2012. pa sve do aktuelnih napora.
Štaviše, u trenutku ovog pisanja stižu informacije kako se bitke upravo vode na prostoru dotičnih sigurnih zona koje još uviek nisu nimalo sigurne.
Dakle, zone postoje, za sada samo na papiru, jer samo papir - odnosno tekst potpisanog memoranduma - je nešto konkretno što smo za sada imali prilike videti. Izvori navode kako se o kartama tek raspravlja, odnosno nastoji se utvrditi gde se tačno nalaze "umereni" militanti, a gde njihovi radikalniji saborci, odnosno teroristi.
Dostupne informacije govore kako će se detalji nadzora ovih zona odrediti "u narednim nedeljama", što nas opet vraća na pitanje - koja je trenutna svrha ovih zona izuzev da se radi o projektu koji tek treba nastati? Ako je tako, zašto ih onda proglasiti već sinoć? Očigledno da bi se ceo plan učinilo što ozbiljnijim.
TRAMPOV TOMAHAVK U PRIPRAVNOSTI: Koja država će biti SLEDEĆA META Pentagona?
Ipak ono što je možda i najvažnije u ovom projektu jeste činjenica da se radi o međunarodnom pokušaju zaustavljanja rata u Siriji, ali međunarodnom bez učestvovanju SAD-a.
Je li moguće očekivati da će SAD jednostavno ostati "po strani" u završnici rata kojeg su putem posrednika vodili godinama? Teško je to zamisliti, osim ako se nekim čudom Tramp nije vratio na svoje predizborne stavove, ali to nije baš verovatno.
Možda je još uvek prerano za takve prognoze, ali, sudeći prema dostupnim informacijama, ovo izgleda kao još jedan veliki pokušaj izbacivanja SAD-a iz vruće geopolitičke igre. Prvi je bio sporazum iz Minska gde je SAD izbačen iz pregovora o uspostavljanju mira na istoku Ukrajine.
Činjenica jeste, i to nitko ne može poreći, da čim se američki faktor izbacio iz te krize (jer Viktoria Nuland nije pozvana u Minsk), situacija na istoku Ukrajine se znatno smirila. Može li se sada isto desiti i sa Sirijom? Nadajmo se da može.
ERDOGAN SILNI: Kakav uticaj će rezultati referenduma imati na tursku SPOLJNU POLITIKU?
Smatra li Vašington da Turska predstavlja njihove interese za ovim stolom? Možda, ali to bi bilo jako riskantno s njihove strane - Erdogan se svakim danom sve više "otima kontroli" i u Siriji radi samo za svoje interese.
Da, tačno je da je Turska od početka podupirala sirijske islamističke militante, ali to ne znači da svi koji su to činili imaju iste agende.
Na primer, dve sunitske sile na Bliskom istoku - Turska i Saudijska Arabija - obe žele pad Asada, ali njihove temeljne ideologije su vrlo drugačije. Turska je na neki način postala utočište Muslimanske Braće, a sam Erdogan verojatno njihov najmoćniji čovek. S druge strane Saudijska Arabija boji se upravo te grupe više od bilo koga znajući kako Muslimanska Braća, sa svojom idejom političkog Islama, mogu zapretiti, a jednog dana možda i srušiti monarhiju.
U IRANU JE SVE MOGUĆE: Slede neizvesni izbori i borba između reformista i konzervativaca
Izmeđuostalog, imamo odnose između Turske i Irana koji su vrlo zanimljivi. Oni koji ove sukobe gledaju striktno ideološki zaključili bi kako bi Iran i Turska trebali biti veliki neprijatelji, ali, to uopše nije tako - da, istina je da se ove dve sile bore za uticaj na istim prostorima, ali ipak uspevaju zadržati odnose na visokim nivoima, možda ne nužno prijateljskim, ali sasvim solidnima svejedno.
Rusija pak želi jake odnose i s Turskom i Iranom, ovde vidi svoju budućnost kao velike sile i sasvim je jasno zašto. Može li to izvesti? Izgleda kako su se odnosi s Turskom popravili - Putin tvrdi kako su danas na nivou "pre incidenta", a Turski tok, projekt od neprocjenjive važnosti za Rusiju, kreće s izgradnjom.
Doza međusobne sumnjičavosti postoji među svom trojicom aktera, uključujući i određenju sumnjičavost između Irana i Rusije, ali to ne znači da nisu u stanju pronaći vrlo konkretne kompromise.
Glavna kočnica je uvek SAD koji neće dozvoliti stvaranje ovakvih saveza, a Rusija ima stalnu misiju kako tome ipak nekako doskočiti, kako udaljiti SAD od pregovaračkog stola pa makar uz blef kao što je bio Putinov poziv Trumpa - gde mu na neki način daje do znanja da prvo želi pitati njega za odobrenje, mada je stvar očito već bila dogovorena u trouglu Moskva-Ankara-Teheran.
STO DANA KOJI SU UPLAŠILI SVET: Najveći USPESI i PROMAŠAJI Trampove vladavine
Ko zna, možda se ovaj celi projekt raspadne i pre nego što postane aktivan na samom terenu, naročito ako se militantima šapne da odbace projekt u potpunosti, što je vrlo moguće. Ali, s druge strane, možda je ovo idealna prilika - Tramp je fokusiran na kartu Azije i ispalivši onih 60-ak Tomahavka na Siriju misli da je učinio dovoljno.
Možda je ovo prilika koja se ne propušta.