fbpx
Skip to main content
američka vojska

ČETIRI RATA - ČETIRI KATASTROFE: Debakl u Avganistanu je samo poslednji u nizu velikih poraza američkih snaga

Foto: Profimedia/Ilustracija
Poslednjih par decenija Amerika doživljava poraz za porazom na inostranim ratištima

Kada su nakon ulaska Amerike u Avganistan 2001. godine talibani pali za nekoliko nedelja, predsednik Džordž Buš je u svom obraćanju o stanju nacije objavio širi rat protiv "osovine zla", pri čemu je Irak bio na prvom mestu. Čak su sredinom 2002. godine Amerika, Velika Britanija i druge zapadne sile dobrim delom napustile Avganistan, kako bi se fokusirale na druge frontove.

BRAVO SRBIJO: Boško ide na lečenje, Meridian kupio zastavu sa potpisima olimpijaca!

BRAVO SRBIJO: Boško ide na lečenje, Meridian kupio zastavu sa potpisima olimpijaca!

IZRAELSKI AVIONI BOMBARDUJU DAMASK: Sirijska PVO pokušava da zaustavi napad! (VIDEO)

IZRAELSKI AVIONI BOMBARDUJU DAMASK: Sirijska PVO pokušava da zaustavi napad! (VIDEO)

AMERIKANCI ZA DLAKU DA IZGUBE GLAVE: Sprečena dva masovna napada u zadnji čas!

AMERIKANCI ZA DLAKU DA IZGUBE GLAVE: Sprečena dva masovna napada u zadnji čas!

Opasan sigurnosni vakuum koji je nastao u mnogim ruralnim okruzima popunili su talibani povratnici, što je na kraju pokrenulo događaje koji su kulminirali u proteklih nekoliko dana.

Ceo rat se sada vidi kao strašan neuspeh, ali njegov pravi značaj je u tome što je to bio samo prvi od četiri neuspela rata. Drugi je bio osmogodišnji rat u Iraku, od 2003. do 2011. godine, koji se završio tako što je tadašnji predsednik Barak Obama povukao američke snage. Posledice su bile strašne, sa 288.000 smrtnih slučajeva, većinom civilnih, stotine hiljada povređenih i više miliona raseljenih.

Takođe 2011. godine počeo je treći neuspeli rat, francusko-britanska operacija za pomoć u svrgavanju Muamera Gadafija u Libiji. Ovaj šestomesečni vazdušni napad podržala je Amerika, a završio se svrgavanjem i ubijanjem Gadafija. Očekivalo se da će Libija doživeti brzu tranziciju u prozapadnu državu bogatu naftom, koja bi takođe bila spremno tržište za zapadne kompanije oružja. Umesto toga, u narednoj deceniji postala je simbol nestabilnosti i haosa i kanal za naoružavanje do džihadističkih grupa širom Sahela.

U međuvremenu, Islamska država (ISIS) se razvijala u Iraku i Siriji, što je dovelo do četvrtog neuspelog rata - vazdušnih napada na ISIS 2014-2018. koje je predvodila Amerika, a Velika Britanija, Francuska i drugi partneri iz NATO-a bili su spremni pomagači.

ISIS je nastao iz navodnog pepela Al Кaide u Iraku nakon povlačenja Amerike 2011. godine i proširio se izuzetnom brzinom da bi formirao "kalifat“ od šest miliona ljudi širom Sirije i Iraka, pa se čak činilo da je spreman da zapreti Bagdadu.

Odgovor Zapada, uz izvesnu regionalnu podršku, bio je klasičan primer novog trenda ratovanja na daljinu. "Čizme na zemlji" očigledno nisu imale uspeha u Iraku i Avganistanu, pa se rat sada vodio vazdušnim udarima, raketama lansiranim na daljinu, naoružanim dronovima, selektivnom upotrebom specijalnih snaga i, u slučaju Islamske države, velikim oslanjanjem na Кurde i iračke milicije.

Do kraja 2018. godine, sve teritorije kalifata ISIS-a bile su očišćene i činilo se da je barem ovaj rat bio uspešan. Ali ispostavilo se da je to bila varka, dok sukobi i nestabilnost bukte širom Sahela i šire, od Mauritanije, preko Malija, Nigerije i Čada, pa do Somalije, Mozambika i DR Кongo. Postoje izdanci Islamske države/al-Кaide u Libiji, Egiptu, Indoneziji, Tajlandu i na Filipinima, čak 10.000 paravojnih formacija ostalo je u Iraku i Siriji, a i ISIS i Al Кaida imaju stalne veze u Avganistanu.

Prošle godine je Centar za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu procenio da postoji oko 230.000 islamističkih paravojnih formacija u skoro 70 zemalja, što je četvorostruko više u odnosu na 2001. godinu. Šta god da se dogodi u Avganistanu, samo stvaranje Islamskog emirata Avganistan biće veliki podsticaj islamističkim pokretima.

Libija
Foto: Profimedia

Nikako nije izvesno da će razvoj talibanskog režima u Avganistanu omogućiti drugim islamističkim pokretima da napreduju i planiraju napade u inostranstvu. Možda je to bila situacija 1998.-2001. godine, ali su talibani tada vodili skupi građanski rat, zavisili su od spoljne pomoći Bin Ladena i al-Кaide.

Ideologiju ISIS-a i al-Кaide podržava mali deo muslimana širom sveta, ali će njen opstanak i verovatan rast zapadni vojno-industrijski kompleks smatrati pretnjom, a nove vojne operacije su primarni odgovor. To se već vidi sa američkim, francuskim i britanskim operacijama širom Sahela koje koriste dronove i specijalne snage.

Bez obzira na dugoročni uticaj, dve stvari se mogu sa sigurnošću reći o uspehu talibana. Jedno je da će ljudska prava biti ozbiljno ugrožena u Avganistanu. Drugo je da će širom Bliskog istoka i većeg dela Afrike i Azije, gde god postoji bes i ogorčenost prema Americi i drugim zapadnim elitama, ovu pobedu nakon dve decenije neuspelih intervencija militanti posmatrati kao uzor i inspiraciju za drugačiju budućnost.

Više vesti o Siriji, Libiji, Jemenu i Iraku, pročitajte OVDE.

Vremenska prognoza
Light snow
2 Beograd