ÐURIĆ: Dijalog Beograda i Prištine od samog početka ima hroničnu boljku!
Ðurić je u razgovoru za Tanjug i portal European Western Balkans, koji je vođen pre runde dijaloga o telekomunikacijama, rekao da Priština nastoji da svaki dogovor zloupotrebi politički i medijski za učvršćivanje nezavisnosti Kosova i da takva nastojanja negativno utiču i na dinamiku razgovora i na sprovođenje onoga što je dogovoreno.
Dodaje da političari iz Prištine u poslednje vreme učestvuju u kampanji kojom nastoje da međunarodnu zajednicu ubede da je Briselski dijalog neuspešan i da zato treba izvršiti pritisak na Srbiju da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
- Dijalog jeste nedovoljno efikasan upravo zato što Priština u njemu od samoga početka ima agendu koja je potpuno suprotna principu pregovaranja ''u dobroj veri'' - kaže Ðurić, koji će o ovim temama govoriti i na predstojećem Beogradskom bezbednosnom forumu, od 12. do 14. oktobra.
On dodaje da Beograd, sa druge strane, ima jasnu poziciju da dogovorenim rešenjima neće ni implicitno, ni eksplicitno priznati nezavisnost Kosova, ali je spreman na kompromisna rešenja kojima bi život građana u našoj južnoj pokrajini bio potpuno normalizovan.
Đurić: Pregovarači Prištine interese građana podređuju državotvornim ciljevima
Žalosno je, ocenjuje, što pregovarači Prištine konstantno interese građana podređuju takozvanim državotvornim ciljevima.
Upitan kako vidi krajnji rezultat dijaloga i šta za njega predstavlja "sveobuhvatna normalizacija odnosa" koja se traži od Srbije kroz poglavlje 35, Ðurić ponavlja da je, ako se zanemari činjenica da je pitanje statusa tačka trajnog neslaganja, moguće rešiti ogroman korpus problema, što će život građana učiniti boljim.
Podseća da se u Briselu simbolično pregovara na Trgu Roberta Šumana, koji nosi ime po arhitekti onoga što je u međuvremenu preraslo u Evropsku uniju, te da je Šumanova premisa bila da rešenje za međunacionalne sukobe na našem kontinentu mora biti - evropsko.
- Ako i Beograd i Priština iskreno žele da u zoni svog uticaja stvore istinski evropska društva, onda će i kapacitet za saradnju tih društava biti neograničen, bez obzira na to što mi KiM nazivamo našom srpskom pokrajinom, a kosmetski Albanci državom - rekao je Ðurić.
Nije, međutim, uveren da sadašnja albanska politička elita u Prištini ima želju i kapacitet da takvo društvo stvori, jer je većina njih zarobljena u stare nacionalističke i šovinisticke obrasce koji su upravo suprotni onome čemu savremena Evropa teži.
- Zato za mene sveobuhvatna normalizacija nije političko pitanje u užem smislu, već pre svega vrednosno pitanje - rekao je Ðurić.
Upitan koji su sledeći koraci koje će preduzeti Vlada Srbije u procesu dijaloga, Ðurić je rekao da je Beograd u ovom trenutku zaokupljen pitanjima primene onoga što je dogovoreno u dosadašnjim fazama dijaloga.
On navodi da je Vlada Srbije dosledno i iskreno opredeljena za mir, te da se nada da to više nikome ne mora da dokazuje i ističe da je mir najznačajnija tekovina dijaloga Beograda i Prištine, iako srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji i dalje sporadično biva meta napada ekstremista.
Činjenica je, međutim, dodao je, da je kod građana stvoren utisak da su politički lideri sposobni da sporna pitanja rešavaju dijalogom, te da je alternativa dijalogu povratak u vremena kada su se nesuglasice rešavale oružjem, kojih se svi nerado sećamo.
Đurić: Moraju biti raspravljena pitanja imovine i položaja SPC kao i srpske kulturne baštine na KiM
Ðurić je rekao da je pred nama poduži katalog nerešenih pitanja koja moraju da se nađu na pregovaračkom stolu, a da su neka od njih ključna za budućnost srpsko-albanskih odnosa i položaj i prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
- Mi smo već otvoreno poručili da, između ostalog, moraju biti raspravljene pitanja imovine i položaja SPC i srpske kulturne baštine na KiM. Bez rešavanja tih pitanja ne možemo se nadati ni značajnijem privrednom rastu na Kosovu i Metohiji niti trajnom stišavanju međunacionalnih tenzija - naveo je Ðurić.
Ðurić je za Tanjug i European Western Balkans razgovarao uoči Beogradskog bezbednosnog foruma, koji će ove godine kroz niz panela pokušati da odgovori na pitanje "Da li će demokratija preživeti krizu svetskog poretka".
On će govoriti na panelu o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine, na kojem će govoriti i Tanja Miščević, Pjer Mirel, Bajram Gecaj...
Ðurić kaže da je Beogradski bezbednosni forum jedna od retkih prilika da se regionalni izazovi sagledaju u širem, geopolitičkom kontekstu, ali i da se o postkonfliktnim procesima razgovara racionalno, hladne glave i bez upliva predizbornim interesima vodene dnevne politike.
- U vreme kada se širom regiona mogu čuti ratni pokliči, skupovi poput ovoga su oaza razuma i prilika da se oni koji su zaboravu skloni podsete koliko tragične mogu biti posledice destabilizacije i izostanka dijaloga - rekao je Ðurić.