Kako je izgledao dan kad je za Srbe čuo ceo svet? Andrić je dobio Nobelovu nagradu, ali tog dana nije bilo LUDOG SLAVLJA!
Vest da je dobio najveće svetsko priznanje iz oblasti književnosti Ivo Andrić je primio telefonom u svom stanu, na današnjem Andrićevem vencu, zajedno sa suprugom Milicom Babić. Miran i staložen, kakav je bio po prirodi, nakon što je saznao da je dobitnik Nobelove nagrade, Ivo Andrić je otišao u šetnju sa suprugom. Samo je kratko okupljenim novinarima ispred svog stana prokomentarisao:
- Nobelovu nagradu smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje.
U uži krug za ovu prestižnu nagradu te godine ušli su engleski književnici Lorens Darel i Grem Grin, kao i američki pisac Džon Štajnbek i poznati italijanski književnik Alberto Moravija. Bila je ovo izuzetna čast ali i iznenađenje za malu Jugoslaviju i srpskohrvatsko jezično područje.
Iako se godinama u školama u bivšoj Jugoslaviji učilo da je Andrić nagradu primio za svoje najpoznatije delo "Na Drini ćuprija", to zapravo nije tačno. Nagrada mu je dodeljena za celokupno stvaralaštvo.
DA LI STE ZNALI DA JE KANDIDAT ZA NOBELA BIO I JEDAN SRBIN? Kladionice su mu davale iste šanse kao i dobitnicima
DA LI ZNATE KAKO JE ZVUČAO ALEKSANDAR I KARAĐORĐEVIĆ? Redak snimak njegovog obraćanja sa Bleda (VIDEO)
ATENTAT KOJI JE PROMENIO ISTORIJU JUGOSLAVIJE: Na današnji dan je Evropa ostala u šoku
Nepunih mesec i po dana kasnije, 10. decembra 1961. godine, Ivo Andrić će nagradu primiti u Koncertnoj dvorani švedske kraljevske palate u Štokholmu. U to vreme dočekan je kao zvezda, na štokholmskom aerodromu su mu brojni strani novinari postavljali pitanja, a potom je nekoliko dana bio počasni gost tamošnjih institucija i muzeja. Diplomata od karijere, Ivo Andrić je svojom odmerenošću potpuno osvojio hladne Skandinavce.
Svečanost primanja Nobelove nagrade, čiji je celokupni milionski iznos koliko bi vredela u današnjim evrima, Ivo Andrić poklonio bibliotekarskom fondu tadašnje Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, počela je uz bliceve fotoreportera i veliki broj zvanica. Švedski orkestar je svirao "Kad ja pođoh na Bembašu", sevdalinku bosanskih Jevreja Sefarda koja možda i najbolje oslikava mentalitet i emociju Andrićeve rodne Bosne.
Milica Babić, Andrićeva supruga i poznata beogradska kostimografkinja, zapisaće kasnije u svom dnevniku da je sala bila prepuna te da ih je kraljevska porodica srdačno primila, a novinari opsedali pitanjima o Andrićevoj književnosti ali i Jugoslaviji. Nakon svečane dodele nagrade i Andrićevog poznatog govora, priređen je banket sa muzikom i svečanom večerom uz mnogobrojne goste i kraljevski bračni par.
Ivo Andrić je prilikom same dodele nagrade održao besedu ili govor koji je kasnije postao poznat pod nazivom"O priči i pričanju", a u kome je, između ostalog, rekao:
- Moja domovina je zaista "mala zemlja među svetovima", kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore, i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona dâ svoj odgovarajući prilog. Vaše priznanje jednom od književnika te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju. Stoga nas ono obavezuje na zahvalnost, i ja sam srećan što vam u ovom trenutku i sa ovog mesta, ne samo u svoje ime nego i u ime književnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno ali iskreno da izrazim(...) Najposle, zar se u prošlosti kao i u sadašnjosti ne suočavamo sa sličnim pojavama i istim problemima? Biti čovek, rođen bez svog znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga. A povrh svega, treba još izdržati svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovek.
Bilo je ovo veliko priznanje i čast za malu socijalističku zemlju kakva je bila Jugoslavija i za pisca koji je dolazio sa govornog područja jezika koji je ostatku sveta bio slabo poznat. Sama činjenica da je čitan van granica svoje zemlje i da je dosegao planetarnu popularnost u ono vreme kada nije postojao internet, a televizija bila tek u povojima, ondašnjoj zemlji otvorila je vrata u svet svetske književnosti.
Od novca koji je poklonjen tadašnjoj SR Bosni i Hercegovini obnovljen je celokupni bibliotekarski fond te republike što je za mnoge seoske škole i manja mesta značilo da su po prvi put dobili značajan broj knjiga dostupnih široj čitalačkoj publici.
Ivo Andrić je umro 13. marta 1975. godine u Beogradu i sahranjen je u Aleji velikana. U radnoj svesci na stolu ostale su zapisane njegove poslednje reči: "Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog ‘javnog radnika’ dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju."