DEČAK NA VEČNOJ STRAŽI: Spomenko Gostić - najmlađi heroj otadžbinskog rata stradao deleći vojnicima hranu po rovovima
Spomenko Gostić, hrabri dečak iz Republike Srpske, preminuo je 20. marta 1993. godine.
"Hoće li izdržati? Ajde jadan, k'o soko je!" Tito u automobilskim anegdotama
MISTERIJA ATENTATA U MARSEJU: Šta je zaista Kralj "Ujedinitelj" rekao na samrti? (VIDEO)
"TRAGOVIMA PESNIKA I DIPLOMATE" Veliki čovek i Srbin Milan Rakić potomak je slavnih predaka iz Mionice
Iako samo dečak od petnaestak godina, mladi Spomenko prijavljuje se kao dobrovoljac u vojsku Republike Srpske, gde je konjskim kolima razvozio vojnicima hranu od rova do rova.
Spomenko je rođen u Doboju 14. avgusta 1978. godine, a živeo je u selu Jovići. Rano je ostao bez majke, koja je iznenada umrla, te je ostao da živi sa bakom. Nedugo nakon početka rata i njegova baka gine od granate ispaljene od strane muslimana na selo Joviće, nakon čega ovaj mladi junak ostaje siroče.
U ratu, kao dobrovoljni član vojske, Spomenko je raznosio hranu srpskim vojnicima. Dok je vršio svoj zadatak biva ranjen, uletevši sa konjskom zapregom u minsko polje. Kako je sam govorio - "Sve se to prevaziđe", te se i Spomenko vrlo brzo vratio svojim vojnim zadacima.
Tog 20. marta 1993. godine, žureći kući da iz peći izvadi hleb koji je pekao da nahrani svoje prijatelje vojnike, gine na Ozrenu od granate ispaljene sa muslimanske strane zajedno sa još pet srpskih vojnika.
U ratu je izgubio sve: porodicu, dom, detinjstvo i, na kraju, život. Saborci ga pamte kao neverovatno hrabrog i vrednog dečaka, a ostaće zabeleženo da je odbio ponudu jedne srpske porodice iz Francuske da ga usvoji i odvede da živi sa njima. Spomenko je, zahvaljujući se, tom prilikom rekao: "Neću da budem dezerter i da ostavljam svoj narod kad je najgore. Biću ovde do kraja, dok ne dočekamo mir i slobodu, a onda… videćemo." Spomenko je posmrtno odlikovan Medaljom zasluga za narod.
Srpski junače, neka ti je večna slava!