DOBROTA U NEMOGUĆIM VREMENIMA: Ovo je Diana Budisavljević, žena koja je spasila više od 12.000 dece, pa i "Daru"
Diana Budisavljević rođena je 15. januara 1891. u austrijskom gradu Insbruku, gde je i preminula 20. avgusta 1978. godine. Pre udaje za hirurga, doktora Julija Budisavljevića, radila je kao medicinska sestra. Sa svojim suprugom, 1919. godine prelazi da živi u Zagreb.
SRPSKI HEROJ KOJEG SVI PAMTE ROĐEN JE NA DANAŠNJI DAN: Mnogi su se plašili i samo ime da mu pomenu
MISTERIJA DOBRO POZNATE SLIKE: Predstava izmučene Srbije, dok joj Bugarin i Grk ZABIJAJU NOŽ U LEĐA (FOTO)
POSLEDNJI SRPSKI VLADARI DINASTIJE OBRENOVIĆ: Njihovo večno konačište nije bilo dugog veka
Kada je počeo Drugi svetski rat, nacistički orijentisani Hrvati započeli su kampanju protiv Srba, Jevreja i Roma. Počeli su da se otvaraju brojni koncentracioni logori, u kojima su se čak nalazila i deca. Kada je to čula, Diana je aktivno radila na tome da im pomogne, pa sa Markom Vidakovićem i Đurom Vukosavljevićem, pokreće kampanju pod nazivom "Akcija D.B".
Akcija je podrazumevala spašavanje i zbrinjavanje srpske dece i žena iz brojnih logora, uključujući i najozloglašeniji među njima - Jasenovac.
U to vreme, počinje da vodi dnevnik o spašavanju dece iz nacističkih logora. On je bio na nemačkom i u njemu je opisivala uslove u kojima su se nalazila deca u logorima, njihova mučenja, stradanja i umiranja, svoj strah za decu, ali i za sebe. Opisivala je nehumano ponašanje ustaških oficira i vojnika, nebrigu katoličke crkve za užase koje su Srbi, Jevreji i Romi preživeli tokom Drugog svetskog rata. Svako spašeno dete smeštano je ili u hraniteljsku porodicu, u objekte katoličke crkve, bolnice pa čak i u zgrade oskudnog izgleda, ali u tom trenutku najvažnije je bilo da su bezbedna.
Diana je tokom akcije vodila kartoteku o deci, njihovom poreklu i roditeljima, želeći da sačuva te podatke, nadajući se da će jednog dana deca uspeti da se vrate svojim biološkim porodicama. Ako ništa drugo, deca će znati ko su i kome pripadaju. Neke je uspela da vrati, ako ne roditeljima, bar rođacima.
Kada se završio rat, ona se vratila svom glavnom cilju - da na osnovu kartoteke da spoji decu sa svojim porodicama. Ipak, krajem maja 1945. dva agenta OZNE prvo joj oduzimaju albume sa fotografijama dece, a kasnije, po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske i celokupnu kartoteku.
Diana je spasila i zbrinula preko 15.000 pravoslavne dece iz ustaških logora, sa Korduna, Kozare i hrvatskih i bosanskih sela. Tokom spasavanja, mnogo dece je umrlo, a prema nekim podacima više od 12.000 je preživelo i zahvaljujući njoj pronašlo svoje roditelje ili novi dom.
Posle rata ova heroina je potpuno zaboravljena. U Jugoslaviji nije javno pomenuta decenijama. Od kraja rata nije govorila o svojoj akciji spašavanja i do svoje smrti se nije oporavila od posledica obilaska logora.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je krajem 2019. godine najavio da će je Diana zaslužila da dobije spomenik i da će ga dobiti u glavnom gradu, na rekonstruisanom Savskom keju, na potezu od Beton hale prema Kapetaniji. Simbolika je u tome što su na obalu Save nažalost dolazila tela ubijenih Srba iz Nezavisne države Hrvatske.
Diana Budisavljević, majka više od 12.000 dece, ostaje nam kao svetli primer koji pokazuje da nisu bitni ni vera ni nacionalnost, koliko je važna ljudskost. I ostaje podsetnik da ne smemo da zaboravimo našu istoriju i njene heroje.