KARDELJEVA OMČA NAD SRBIJOM: Kako je najveća republika u Jugoslaviji svođena na Beogradski pašaluk

Edvard Kardelj / Izvor: Profimedia

Uz Titovu saglasnost, Kardelj je promovisao ideju "pluralizma samoupravnih interesa"

Amandmanima na Ustavom SFR Jugoslavije iz 1963. godine, koje je oblikovao Edvard Kardelj, bitno je izmenjen i pogoršan ustavni položaj Srbije, koja je podeljena na tri sastavne jedinice - dve autonomne pokrajine i takozvanu užu Srbiju, koja će u narodu odmah dobiti ime užas. Ova korekcija najvišeg pravnog akta otišla je korak dalje i izjednačila pokrajine sa republikama.

Rušenje mita o PRVIM DANIMA RATA U SSSR: Protivavionska artiljerija uništila je 50 NEMAČKIH AVIONA

VELIKA ISTINA O TITOVOJ SMRTI: Da lekari nisu uradili JEDNU STVAR, živeo bi duže?

Na današnji dan se dogodila PRAVA PROPAST SRPSKE DRŽAVE: Najveći neprijatelj Srbima bila je NESLOGA

To je bio jedan od prvih koraka ka donošenju novog ustava februara 1974. godine i početak drame razbijanja Jugoslavije. Ovaj čin je ostavio u nasleđe potonjim generacijama da ponekad i ono što je nezamislivo može da postane stvarnost.

Odbornike u skupštinama opština i poslanike u pokrajinskim i republičkim skupštinama i Skupštini Jugoslavije zamenile su takozvane skupštinske delegacije, čime je dokrajčena i sama ideja lične odgovornosti odbornika i poslanika. I olakšana ideja vladavine pojedinaca i partijskih grupa.

Već u prvoj godini primene novog Ustava, "najprogresivnijeg ustava u svetu", kako je govorio Tito, opšta i zajednička potrošnja povećana je za 80 odsto.

Preglomazan administrativni aparat je hipertrofiran formiranjem hiljada samoupravnih interesnih zajednica u kojima je zaposleno četrdeset pet hiljada ljudi, na poslovima koje su ranije radili lokalni i republički organi vlasti, a broj zaposlenih u tim organima vlasti istovremeno je "povećan za 31 odsto".

Za kratko vreme Jugoslavija je imala 340.000 administrativnih radnika više od staljinističke Rumunije, čak 150.000 više od dva puta manje staljinističke Mađarske.

Uz Titovu saglasnost, Kardelj je promovisao ideju "pluralizma samoupravnih interesa", koja se uvođenjem moralno-političke podobnosti za gotovo sva odgovorna mesta u društvu pretvorila u smokvin list vladavine pojedinaca, čime je praktično suspendovan pluralizam mišljenja i ideja.

Maja 1974. Tito je izabran za doživotnog predsednika Jugoslavije, a desetak dana kasnije i za predsednika SKJ "bez ograničenja trajanja mandata".

ZABORAVLJENI SRPSKI KNEZ BORNA: Legenda među Srbima i heroj izbačen iz istorije zarad bratstva i jedinstva