Priština lažira Kosovski boj, ali ni Srbi ne znaju istinu: Branković bio najbolji, a ovaj detalj o Lazaru niste znali
Posle pokušaja političara iz Prištine da falsifikuju istoriju i Kosovski boj predstave kao bitku u kojoj nije učestvovala srpska, već "balkanska" vojska, ponovo se otvorilo pitanje kako je zapravo tekao razvoj na poprištu događaja koji je udario temelje naše istorije.
VARVARI IZ LAŽNE DRŽAVE STAVILI KANDŽE I NA KOSOVSKI BOJ! Falsifikuju istoriju i pokušavaju da je predstave kao svoju
BRLJAVI, LUPETA, IZMIŠLJA - KURTI NAČISTO PROLUPAO: Kaže da je jezero Gazivode deo nepostojeće države!
"REPUBLIKA KOSOVO ĆE BITI PRISUTNA SVUDA" Kurti ne prestaje sa skandaloznim izjavama - pomenuo i predsednika Vučića
Očigledno je da zvaničnici tzv. države Kosovo žele da slavu i veliku žrtvu pripišu između ostalog i sebi, ali ostaje nedoumica koliko Srbi znaju pravu istinu čuvene bitke?
Za to je u najvećoj meri kriva epska poezija i skup narodnih pesama iz pokosovskog ciklusa, u kojoj je Vuk Branković okarakterisan kao izdajnik, a da li je on to zapravo i bio?
Iako se kroz književnost, pa i domaću kinematografiju ovaj srednjevekovni velikaš prikazuje kao dezerter, to breme se može pripisati zapravo junaku te bitke, Knezu Lazaru Hrebeljanoviću.
Naime, na Kosovu, 20 godina pre čuvenog boja, došlo je do sukoba između stare i nove srpske vlastele. Na prvoj strani bio je ugledni Knez Lazar, dok su drugi tabor predvodili Mrnjavčevići. Došavši na samo poprište, potonji lider Kosovske bitke je uvidevši nadmoć vojske Mrnjavčevića odlučio da pobegne i sa sobom povede nekoliko oficira, ostaviviši ostale ratnike na milost i nemilost protivniku. Deo njih je uspeo da preživi ovaj okršaj, posle čega je spremao osvetu Lazaru, koja igrom sudbine nije urodila plodom.
Što se samog Vuka Brankovića tiče, on je verovatno ličnost o koju se naša istorija najviše ogrešila. Malo je poznato i to da je srpska vojska 1389. godine napadala sa tri fronta, jedan je predvodio sam Knez Lazar, drugi Miloš Obilić, a treći upravo Vuk Branković i baš taj treći je bio i najuspešniji. Zapravo na samom tom delu bitke, smrtno je ranjen stariji Muratov sin, Jakub Čelebija.
Sam Murat je stradao u okršaju sa četom Kneza Lazara, a Vuk Branković je po proceni da je bitka izgubljena, jer je samo njegov ogranak uspeo da ostvari prodor, odlučio da se povuče na obližnje brdo i odatle sagleda epilog događaja koji je uzidan u temelje srpske nacije.
O ovakvom razvoju događaja svedoče gotovo svi zapisi stranih istoričara koji su bitku posmatrali sa neposredne daljine.