NA DANAŠNJI DAN AUSTROUGARSKA JE OBJAVILA RAT SRBIJI: Telegram je sadržao tri VAŽNE rečenice! (VIDEO)
Na današnji dan, pre 107. godina počeo je Prvi svetski rat – Austrougarska je objavila rat Srbiji.
MLAĐI POSTAJU SVE RIZIČNIJA GRUPA? Pedijatar Nevenka Raketić objašnjava da li je bezbedno da se deca vakcinišu protiv korone
SRPKINJA SE JAVILA IZ GRČKE I SAOPŠTILA VAŽNU VEST: Apelovala na sve naše turiste da ne rade ovu stvar (FOTO)
Zabrinjava porast broja pacijenata - više nije situacija kao pre: Evo koji pacijenti imaju težu kliničku sliku
Objava rata upućena je Beogradu u prepodnevnim satima, običnom telegrafskom poštom, a telegram je sadržao tri rečenice.
U prvoj je stajalo da vlada Srbije nije "na zadovoljavajući način odgovorila na notu" iz Beča, dostavljenu 23. jula, odnosno na ultimatum.
Potom je sledio stav da je otuda Austro-Ugarska "prinuđena da se osloni na silu oružja".
A treća, poslednja rečenica glasila je:
"Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom".
Neposredni povod za rat je bio atentat na naslednika austrougarskog prestola, nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914, koga je ubio Gavrilo Princip, Srbin iz Bosne, koja je tada bila deo Austrougarske.
Objava rata Austrougarske Srbiji aktivirala je niz savezništava koja su pokrenula lančanu reakciju objava rata. Do kraja avgusta 1914. veći deo Evrope se našao u ratu.
Proglas regenta Aleksandara Кarađorđevića
Dan nakon objave rata, 29. jula, regent Aleksandar Кarađorđević objavio je proglas narodu:
"Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat (... ) Ja sam prinuđen pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku..."
Tog 29. jula, ruski car Nikolaj Drugi objavio je delimičnu mobilizaciju, stavljajući do znanja da Srbiju neće prepustiti na milost i nemilost. Sutradan, 30. jula, Nemačka je uvela opštu mobilizaciju, a 1. avgusta objavila je rat Rusiji.
Već 2. avgusta Nemačka je napala Luksemburg, a 3. avgusta objavila je rat i Francuskoj.
Pošto je Belgija odbila nemački zahtev za prelazak preko njene teritorije, Nemačka je 4. avgusta objavila rat i Belgiji, a odmah potom Britanija je, zbog nemačkog nepoštovanja neutralnosti Belgije, 4. avgusta 1914. objavila rat Nemačkoj.
Započeo je Veliki rat, kasnije nazvan Prvi svetski rat.
Кraj rata
Slom Centralnih sila usledio je veoma brzo. Bugarska je prva potpisala primirje 29. septembra 1918. u Solunu. 30. oktobra 1918. Osmansko carstvo je kapituliralo sa primirjem u Mudrosu.
Tokom poslednje nedelje oktobra donete su deklaracije o nezavisnosti u Budimpešti, Pragu i Zagrebu. 29. oktobra Austrougarska je zatražila primirje ali su Italijani nastavili sa nastupanjem zauzevši Trento, Udine i Trst. 3. novembra Austrougarska je poslala parlamentarce i ponovo zatražila primirje. Uslovi koji su formulisani zajedno sa savezničkom komandom u Parizu ubrzo su prihvaćeni od strane Austro-ugarske. Primirje sa Austrougarskom potpisano je 3. novembra u vili Đusti blizu Padove. Austrija i Mađarska sklopile su poseban sporazum o primirju nakon zbacivanja Habzburške monarhije.
U 11.00 časova, 11. novembra 1918 — jedanaestog časa, jedanaestog dana, jedanaestog meseca — primirje je stupilo na snagu. Suprotstavljene armije na zapadnom frontu počele su povlačenje sa svojih pozicija. Кanadski vojnik Džordž Lorens Prajs tradicionalno se smatra poslednjom žrtvom Prvog svetskog rata: pogodio ga je nemački snajperista i umro je u 10.58 časova 11. novembra 1918.
Tačan ukupan broj srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu nije poznat.
Kada su u pitanju vojni gubici, procene različitih istoričara govore o brojci od oko 400.000 žrtava.