NAJJAČI RABOTNIK NA HIGIJENSKOM PROSVEĆIVANJU NARODA: Ko je bio Milan Jovanović Batut i kako je dobio svoj nadimak?
Verujemo da nema čoveka koji ne zna za Institut za javno zdravlje Srbije dr Milan Jovanović Batut, ali malo ko zna kakve velike zasluge Jovanović ima stvari za bolji život svih nas.
PRE TAČNO 87 GODINA UBIJEN JE ALEKSANDAR I KARAĐORĐEVIĆ: Jugoslavija je ostala bez kralja, a evo kako je izvršen atentat (VIDEO)
NA DANAŠNJI DAN RODIO SE SRPSKI NAUČNIK KOJI JE PROMENIO SVET: Zahvaljujući njemu zastava Srbije vijorila se na Beloj kući (VIDEO)
GODIŠNJICA PRVOG BALKANSKOG RATA Na današnji dan Grčka, Srbija, Bugarska i Crna Gora objavili NAPAD na Osmanlije
Milan Jovanović Batut rođen je na današnji dan 1847. godine u Sremskoj Mitrovici. Bio je veliki lekar, pisac, naučnik, predsednik Srpskog lekarskog društva, jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu i Srpske književne zadruge…
Medicinski fakultet, koji je upisao u Beču u jednom trenutku morao da prekine zbog besparice. Ipak, uz mnogo muke i zalaganja uspeo je da ga završi 1878.godine. Međutim, zbog prevelikih napora i učenja, ponovo mu se javila tuberkoloza, koju je u mladosti već bio preležao.
Kako bi pokušao da se oporavi i zaleči bolest, doktor Batut odlazi u Opatiju. Kad je stigao, niko nije hteo da mu izda sobu jer je Jovanović toliko loše izgledao da su se svi plašili da ne umre u njihovoj kući. Samo jedan pekar koji je bio iz Beograda usudio se da ga "primi na stan". Nekoliko meseci provedenih na zdravom morskom vazduhu učinili su da se Batut oporavi.
Nakon oporavka u Opatiji, dr Milan Jovanović Batut odlazi u Sombor gde započinje lekarsku karijeru. Godine 1879., po pozivu seli se u Cetinje. Tu osniva savremenu zdravstvenu službu i reorganizuje rad bolnice Danilo Prvi. Pored toga, radi i na poziciji načelnika saniteta Crne Gore. Dobar glas se daleko čuje, pa je tako i dr Vladan Đorđević čuo za uspešnog lekara sa Cetinja i zainteresovao se za njega. Mladi Batut postaje stipendista srpske vlade koja ga šalje na trogodišnje usavršavanje u Minhenu, Berlinu, Parizu i Londonu. Tako je, od 1882. do 1885. godine izučavao higijenu i bakteriologiju i to rame uz rame sa najeminentnijim svetskim stručnjacima kao što su Robert Koh, Luj Paster, Frensis Galton i Maks Jozef fon Petenkofer.
Po završetku stručnog usavršavanja, Batut dobija više nego primamljivu ponudu da stane na rukovodeće mesto na Karlovom univerzitetu u Pragu. Međutim, on, poput svog kolege dr Đorđa Joannovića, odbacuje svetsku naučnu slavu i ugodan život i bira tešku višedecenijsku borbu za osnivanje medicinskog fakulteta u Beogradu.
Kako je dobio nadima Batut?
Zanimljiv je i način kako je došao do svog nadimka Batut. Nakon usavršavanja vratio se 1885. godine, a na teritoriji tadašnje države postojala su još dva lekara čija imena su bila potpuno ista kao i njegovo.
Razlog je bio u tome što su pored njega u srpskoj javnosti, u istoj društvenoj ulozi bila još dva Milana Jovanovića i to lekara. Sastali su se njih trojica i uzeli nadimke da bi ih društvo razlikovalo. Dr Jovanović, rodom iz banatskog sela Jarkovca prozvao se Morski (kao brodski lekar) ili Bombajac (po Indiji), drugi je uzeo srednje slovo A (po imenu oca), a treći, Sremac, po prezimenu nekadašnjeg očevog trgovačkog kolege- Batut.
Književni rad
Dr Milan Jovanović Batut, pored toga što je bio veliki profesor i predavač bio je i najplodonosniji zdravstveni prosvetitelj i pisac.
Prve književne korake ostvario je kao urednik đačkog časopisa "Venac" još dok je bio školarac u Sremskim Karlovcima. Novosadska "Danica" je 1867. objavila njegovu prvu pesmu.Tokom studija napisao je raspravu o Rokitanskom, svom slavnom profesoru patologije u Beču.
Pored brojnih stručnih medicinskih radova napisao je 57 knjiga i brošura i na stotine članaka o zdravlju, koji su bili namenjeni građanima. Proučavao je psihologiju srpskih ljudi i pronikao duboko u dušu našeg naroda. Pisao je narodnim jezikom, kako bi svako mogao da razume napisano i primeni pročitano.
Često je isticao da se knjiga mora dodvoriti narodu i da "koja to ne ume ili neće, slabo će se primiti, ma bila najčistija i najjasnija istina".
Želeo je da srpskom narodu objasni važnost zdravlja, higijene, međuljudskih odnosa… U skladu sa tim njegovi članci bili su prosvetiteljskog tipa: "Muž i žena", "Pouka o čuvanju zdravlja", "Trudna žena", "Porodilja", "Jektika" (tuberkuloza) i na stotine drugih.
Prikupljao je i obrađivao srpske narodne medicinske termine što se smatra za njegovo životno delo.
Nije bilo neophodno da prođe mnogo vremena kako bi pokazao svoje afinitete prema pisanoj reči i obrazovanju iz oblasti zdravstva, te je već tokom 1880. godine pokrenuo list „Zdravlje” sa ciljem davanja saveta običnom narodu. Bio je to prvi list koji se bavio „higijensko-prosvetnim” sadržajem. Moto ovog lista sadržao je suštinu samog Batutovog delovanja tokom celog života – „Zdravlje je sreća i snaga, a bolest najamnik propasti“.
Preminuo je u Beogradu 11. septembra 1940. godine u 92. godini života, a tim povodom je i list „Vreme” napisao sledeće: „Jedva desetak dana posle smrti dr Đoke Nikolića, pošao je juče u mir i večni pokoj naš medicinski velikan dr Milan Jovanović Batut. Sa njim odlazi u povest jedan čitav vek ne samo našeg medicinskog nego uopšte i kulturnog razvijanja i podizanja našeg naroda. Jer dr Milan Jovanović Batut bio je u stvari naš najjači rabotnik na higijenskom prosvećivanju naroda”.