"NEMA SVRHE, ONI SU MRTVI LJUDI" Ostavili bi nas na cedilu, ali je stigao telegram koji je promenio srpsku istoriju!
Rusi i Srbi, braća po krvi, zauvek su postali i braća po veri. I naša je obaveza da se sećamo svih slavnih stranica ove hiljadugodišnje istorije prijateljstva i uzajamne pomoći.
15 GODINA OD SMRTI SLOBE: Njegov govor na Gazimestanu i danas ODZVANJA - sahranjen bez opela i počasti
POSLEDNJA SMRTNA KAZNA U SRBIJI - NE TAKO DAVNO: Zbog bicikla ciglom ubio devojčicu (6), pa je silovao - grad u Vojvodini zavio u crno
PA DRUGI PUT PAZI ŠTA PIŠEŠ! Kako je srpski major doslovno išamarao Vinstona Čerčila
Uoči početka prvog svetskog rata, Srbija suočena sa pretnjama Austraugarske obraća se ruskom caru Nikolaju Drugom za pomoć. U julu 1914. regent Aleksandar Karađorđević šalje jedan od svojih prvih telegrama caru Nikolaju Drugom. Regent Aleksandar piše: "U ovim mučnim trenucima ja iznosim osećaje svoga naroda koji preklinje Vaše veličanstvo da se zainteresuje za sudbinu Kraljevine Srbije".
Odgovor cara Nikolaja Drugog stigao je 27. jula, dan uoči objave rata. On se u odgovoru zalaže za mirno rešenje sukoba, ali kaže: "Ako pak ne uspem, uprkos naše najiskrenije želje, neka Vaše veličanstvo bude uvereno da u tome slučaju Rusija neće napustiti Srbiju".
Tako je i bilo, u jeku Prvog svetskog rata, dok su naši iscrpljeni i promrzli vojnici stizali na jadransku obalu, francuska štampa je pisala kako nema svrhe prevoziti ljude koji su već praktično mrtvi.
Nikolaj II je insistirao na odbrani Srbije, iako je opominjan od svojih vojnih eksperata da Rusija nije spremna i da ne može vojno da parira Nemačkoj.
U sećanju na ta dešavanja ostalo je čuveno ultimativno pismo koje je ruski car uputio saveznicima. U pismu je zapretio da će Rusija istupiti iz rata i potpisati separatni mir sa Nemačkom, ako saveznici, a pre svih Italija i Francuska, ne pošalju svoje brodove i prevezu srpske vojnike na sigurno. Energično i kratko pismo Nikolaja Drugog glasilo je:
"Ukoliko se srpska vojska odmah ne izbavi iz Albanije, Rusija raskida savez sa Antantom i sklapa separatni mir sa Nemačkom."
Brodovi su, nedugo potom, stigli na obale Albanije.
Ruski car je štitio je interese Srbije, pogotovo od italijanskih pretenzija na jadranskoj obali. Ruski car je direktno zaslužan za preživljavanje srpske vojske tokom njenog povlačenja ka Grčkoj.
O njegovim srbofilskim stavovima svedoče i reči ministra inostranih poslova Sergeja Sazonova, koji je u proleće 1915. godine preneo našim diplomatama reči ruskog cara:
- Nećete mi zameriti, gospodo, što sam pre svega Rus i što su mi najbliži interesi Rusije, ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najbliži interesi srpskog naroda...