fbpx
Skip to main content
Vuk Karadžić

Srpski je zbog njega ušao u enciklopediju, a on u istoriju: Da ga nije bilo nijedan Srbin ne bi govorio baš ovako kao danas

Foto: Profimedia
Njegov jezik, kao književni, zvanično je usvojen tek četiri godine nakon smrti.

Nedaleko od Loznice, u selu Tršić, 7. novembra 1787. godine rođena je jedna od najznačajnijih ličnosti srpske kulture i književnosti prve polovine 19. veka – Vuk Stefanović  Karadžić.

Vuk Karadžić bio pisac, filolog i reformator srpske azbuke i pravopisa, a njegovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, čime je slavenosrpski jezik zamenjen srpskim jezikom.

ON JE JEDINI BIO PROTIV POVLAČENJA SRPSKE VOJSKE PREKO ALBANIJE: Imao je dva potpuno drugačija predloga (VIDEO)

ON JE JEDINI BIO PROTIV POVLAČENJA SRPSKE VOJSKE PREKO ALBANIJE: Imao je dva potpuno drugačija predloga (VIDEO)

ZNATE LI KO JE BIO POSLEDNJI VLADAR DINASTIJE NEMANJIĆ? On je ostao u senci slavnih rođaka

ZNATE LI KO JE BIO POSLEDNJI VLADAR DINASTIJE NEMANJIĆ? On je ostao u senci slavnih rođaka

NIJE IMAO NI DINAR: Kako je i zašto novinar platio Titu ručak?

NIJE IMAO NI DINAR: Kako je i zašto novinar platio Titu ručak?

Njegov koncept azbuke „jedno slovo - jedan glas" u britanskoj enciklopediji Britanika opisuje se kao jedno od „najjednostavnijih i najlogičnijih sistema izgovora".

Ime Vuk dobio je od oca Stefana i majke Jegd želeći da ga ime zaštiti od „veštica i duhova“, s obzirom na to da su im deca mahom umirala.

U septembru 1808. godine Dositej Obradović jeotvorio prvu Visoku školu u Beogradu, a u odeljenju su bili, između ostalih Aleksa Karađorđević, Milan i Ivan Stojković, Milosav Zdravković i Vuk Karadžić. 

Zbog problema sa nogom, Vuk je otišao na lečenje u Novi Sad i Peštu, ali i pored toga njegova noga je ostala zgrčena. Vratio se u Srbiju i radio kao učitelj u osnovnoj školi, zatim prešao u Negotinsku krajinu gde je zajedno sa Jevtom Savićem obavljao činovničke poslove. Nakon Prvog srpskog ustanka 1813. godine odselio se u Zemun, odakle je ubrzo otišao u Beč.

Vuk je iz staroslovenske azbuke uzeo 24 slova:

А а  Б б  В в  Г г  Д д  Е е Ж ж З з И и К к  Л л  М м  Н н  О о  П п  Р р С с Т т  У у Ф ф   Х х  Ц ц  Ч ч  Ш ш 

Njima je iz latinice dodao slovo: Ј ј 

Osim toga stvorio je pet novih slova: Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ A izbacio sva ostala nepotrebna slova: Ѥ ѥ (је) Ѣ, ѣ (јат) І ї (и)   Ѵ ѵ (и) Ѹ ѹ (у)  Ѡ ѡ (о) Ѧ ѧ (мали јус) Ѫ ѫ (велики јус) Ы ы (јери, тврдо и) Ю ю (ју)  Ѿ ѿ (от) Ѳ ѳ (т) Ѕ ѕ (дз) Щ щ (шт) Ѯ ѯ (кс) Ѱ ѱ (пс) Ъ ъ (тврди полуглас) Ь ь (меки полуглас) Я я (ја).

Godine 1814. u Beču je objavio zbirku narodnih pesama pod nazivom „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“, a iste godine objavio je i „Pismenicu srbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu“.

Četiri godine kasnije, 1818. objavio je prvo izdanje „Srpskog rječnika“, a građu za ovaj rečnik pronašao je u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini, a sastojao se od ukupno 26.270 reči.

Iste godine objavio je i prošireno izdanje svoje gramatike koje je radikalno promenilo dotadašnje poimanje jezičkih pravila, primenio je pravilo „Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano“ jer je smatrao da svaki glas mora da ima samo jedno slovo što je uveliko pojednostavilo gramatiku.

Drugo izdanje „Srpskog rječnika“ Karadžić je objavio 1852. godine u Beču. U njemu se nalazilo 47.427 reči, a građu je sakupljao iz govora stanovništva Dubrovnika, Dalmacije, Hrvatske i Crne Gore.

Veliki deo svog života proveo sakupljajući narodne pripovetke, priče, pesme i poslovice. Prvu zbirku narodnih pesama objavio je 1814. godine pod naslovom „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. U njoj je štampano oko stotinu lirskih i šest epskih pesama. Godine 1815. objavio je drugu zbirku pod naslovom „Narodna serbska pesnarica“ gde je napisao oko 100 lirskih i 17 epskih pesama.

Prvu zbirku pripovetki pod naslovom „Narodne srpske pripovijetke“ Karadžić je objavio 1821. godine u Beču. U njoj se našlo 12 pripovedaka i 166 zagonetki. Novo izdanje pripovedaka štampano je 1853. godine u Beču.

Vuk Stefanović Karadžić je umro 7. februara 1864. godine u Beču. Njegovi posmrtni ostaci prenesni su 12. oktobra 1987. godine u Beograd, te sahranjeni uz najviše državne počasti u porti Saborne crkve, pored Dosteja Obradovića. 
Četiri godine nakon Vukove smrti, zvanično je usvojen njegov jezik kao književni .

Vuk Stefanović Karadžić zaslužan je za jednostavnost jezika i pisma kojim danas govorimo i pišemo. Zahvaljujući njemu mnoge istorijske činjenice, narodni običaji i verovanja sačuvani su od zaborava. 

 

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
-2 Beograd