"Oj Iliću drugi Obiliću, da je taki još majora bilo, mi bi tada došli na Kosovo" Mihailo zaboravljeni SRPSKI JUNAK
Jedan od mnogobrojnih junaka i heroja Srbije, a posebno srpsko-turskih ratova bio je i major Mihailo Ilić.
Mihailo ilić rođen je u Jagodini 26. novembra 1845. godine, a njegovi preci poticali su iz topličkog kraja, odnosno iz okoline Prokuplja. Mihailo Ilić bio je srpski oficir, naučnik, prevodilac, vojni pisac. Takođe, bio je i poliglota-govorio je nemački, ruski i francuski jezik, a bio je i član Srpskog učenog društva.
Istorija kaže da je četvorogodišnju školu pohađao u svom mestu i da je bio veoma dobar đak, ali izuzetno nemiran.
Njegova porodica, kada su deca započela školovanje, bila je u veoma lošem položaju. No, uprkos tome roditelji Mihaila i njegovog brata Vladimira, koji je bio mlađi pet godina od njega, prodali su kuću u Jagodini i preselili se u Beograd. U Beogradu, Mihailo Ilić upisuje Prvu beogradsku gimnaziju i veoma ozbiljno je shvatio celu žrtvu svojih roditelja, te se veoma posvetio knjizi.
Slavna pobeda srpske vojske u ovom selu naterala je Turke u beg! Ovaj boj bio je važan zbog JEDNE stvari
Prva žrtva Prvog svetskog rata bio je mladi Srbin: Jedna čitulja OTKRIVA VELIKU MISTERIJU (FOTO)
Splet neverovatnih okolnosti promenio je tok Drugog svetskog rata, a zaslugu za to ima i svetac SPC (FOTO/VIDEO)
Nekoliko meseci posle Preobraženske skupštine, upisuje Vojnu akademiju, koja se u vreme dok je studirao zvala Artiljerijska škola, a nastavni kadar škole činili su najobrazovaniji srpski oficiri.
Mihailo je glava porodice postao kada je njegov otac ranjen, a potom i preminuo posle obračuna na Čukur česmi 15. juna 1862. godine. Postaje glava porodice i brine za bolesnog brata i majku.
Pored svojih vojnih zasluga, veština i požtvovanosti srpskom narodu i Srbiji, bio je veoma cenjen kao učen čovek koji je imao više sfera interesovanja. Veoma dobro je poznavao istorijske i geografske prilike, govorio nekoliko jezika, a njegova dela su korišćena kao udžbenici za vojne škole.
Redovno je pisao u najstarijem srpskom vojnom časopisu koji se zvao "Vojin" osnovan 1864. godine. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: "Pismenost u našoj vojsci" (1868) i "Nešto o geografskom sklopu užičkog okruga" (1869). Kasnije je pisao za naučni deo časopisa "Otadžbina" gde 1875. godine ima nekoliko objavljenih članaka: "Predeo s onu stranu Šara, topograf. vojničke i putničke crte" u kome je opisao put do Soluna i utiske o njemu, zatim "Putovi u jugozapadnoj Srbiji, sa jednom skicom", "Moravska klisura među Ovčarom i Kablarom"...
Poginuo je 5. septembra 1876. godine kao komandant Užičke brigade II klase. Njegovo telo je prebačeno u Užice. Prvo je sahranjen na Tašmajdanu u Beogradu, kod stare Crkve Svetog Marka, a kada je sagrađeno Novo groblje, major Ilićev grob je prebačen tamo. Takođe, između Prvog i Drugog svetskog rata nad grobom je podginut obelisk sa natpisom: "Đeneralštabnom majoru Mihailu Iliću - Javorskom junaku – Zahvalna otadžbina".
Postoji i pesma o njegovoj hrabrosti koja se pevala uz gusle, a rado su mu njegovi vojnici pevali: "Oj Iliću drugi Obiliću, da je taki još majora bilo, mi bi tada došli na Kosovo".
MISTERIJA INTRIGANTNOG DELA BEOGRADA: Istorija Tašmajdana oduvek je privlačila, istoričare muči jedno pitanje
Da li znate da postoji "Himna Srba muslimana"? Moćne Osmanove reči odjekuju i posle jednog veka (FOTO/VIDEO)
PRIČA O NAJMLAĐEM SRPSKOM VOJNIKU: Momčilu (8) je pobijena cela porodica, a onda kreće u OSVETU i postaje HEROJ
Da li znate zašto je VRABAC simbol Beograda? LEGENDA stara šest vekova OTKRIVA MISTERIJU (FOTO/VIDEO)
