OVO JE BILA NJEGOŠEVA POSLEDNJA ŽELJA: Niko nije ni slutio da će je biti jako teško ispuniti
Petar Petrović Njegoš umro je 31. oktobra 1851. godine, ali je nekoliko godina ranije izrazio i svoju poslednju želju.
Niko tada nije ni mislio da će to biti jako teško ostvariti.
Naime, on je na Lovćenu, na Jezerskom vrhu, tražio da se podigne skromna kapela koju je posvetio svom stricu - Svetom Petru Cetinjskom.
Tada je ujedno izrazio svoju želju da i on, kada dođe sudnji dan, tamo bude sahranjen.
„To je moja potonja želja, koju u vas ištem da je ispunite, i ako mi ne zadate Božju vjeru da ćete tako učinjet, kako i ja hoću, onda ću ve ostaviti pred prokletstvom, a moj posljednji čas biće mi najžalostniji i tu moju žalost stavljam vami na dušu.“
Međutim, posle njegove smrti usledila je prava golgota pa su Crnogorci strahovali da bi Turci mogli da se domognu planine i oskrnave njegove posmrtne ostatke ukoliko bi ga sahranili na Lovćenu. Zato je, Njegoš prvo sahranjen u cetinjskom manastiru.
Kako je kasnije, 1855. procenjeno da više ne postoji opasnost od Turaka, Njegoševi ostaci preneti na Lovćen i tada je ispunjena njegova poslednja želja, ali ipak to nije bilo zadugo.
Tokom Prvog Svetskog rata, Austrougari su žestoko bombardovali Lovćen i kapelu i uništili Njegošev grob imajući u planu da na tom mestu podignu spomenik u znak austrijskog osvojenja Lovćena.
Po naredbni, vojnici su noću i krišom iskopavali grob kako bi preneli Njegoševe kosti, ali su zbog tih uslova mnoge kosti izgubljene.
Nakon poraza Austrougara, kralj Aleksandar Karađorđević je naredio obnovu kapele što je i učinjeno. Međutim, kapela je ponovo uništena u Drugom svetskom ratu, ali ne mnogo.
One koji su je potpuno uništili bile su komunističke vlasti 1952. godine kako bi na istom mestu bio podignut mauzolej po zamisli hrvatskog vajara Ivana Meštrovića. Navodi se da im je Njegoš smetao jer je podsećao na srpstvo i kulturu našeg naroda.
Rušenje kapele počelo je 1972. uz obećanje da će biti podignuta „negde drugde“. Njeni kameni ostaci i danas se mogu naći u podnožju Lovćena, u mestu Ivanova korita. Njegoševi posmrtni ostaci su premešteni i položeni 1974. godine u novootvoreni mauzolej koji i danas postoji.
Tako da, poslednja želja Petra Petrovića Njegoša nikada nije ispunjena.