PRVI PREDSEDNIK SAD KOJI JE POSETIO JUGOSLAVIJU: Upamćen je po skandalu, a Tito ga je nasamario jednom rečenicom
On je na toj dužnosti bio između 1969. i 1974. godine, i pored toga što je postao jedini američki predsednik koji je dao ostavku na tu funkciju, on je i prvi šef SAD-a koji je posetio Jugoslaviju. Nikson je pre predsednikovanja Amerikom bio predstavnik i senator iz Kalifornije i potpredsednik između 1953. i 1961. godine, piše portal 24 Sedam.
Rođen je u Jorba Lindi u Kaliforniji, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta Djuk 1937, nakon čega se vratio u Kaliforniju na pripravnički rat. Nikson se sa suprugom preselio u Vašington 1942. godine kako bi zajedno radili za saveznu vladu. Potom je bio na aktivnoj službi u američkoj mornarici tokom Drugog svetskog rata.
Stručnjak savetuje: POSLEDICE MOGU BITI OZBILJNE! Evo koje simptome kod dece ne smete da ignorišete!
TOMA FILA ZNA NAJVEĆE TITOVE TAJNE? Zavirio je u njegov sef i pronašao tajno pismo čiji sadržaj ni Jovanka nije znala
BEOGRAD RAZOREN OD SAVEZNIKA PRE 77 GODINA: Najteže bombardovanje koje je pretrpela naša prestonica (FOTO)
U Predstavnički dom izabran je kao kandidat kalifornijskog 12. kongresnog okruga 1946. godine, a kao član Senata je izabran 1950. Stekao je reputaciju vodećeg antikomuniste, čime je postao poznat u celoj državi. Bio je kandidat za potpredsednika Dvajtu Ajzenhaueru, republikanskom predsedničkom kandidatu na izborima 1952. Nikson je osam godina bio na funkciji potpredsednika. Vodio je neuspešnu predsedničku kampanju 1960. godine, kada je za malu razliku izgubio od Džona Kenedija.
Izgubio je i izbore za kalifornijskog guvernera od Peta Brauna 1962. Ponovno je učestvovao na predsedničkim izborima 1968. godine, kada je porazio Hjuberta Hamfrija.
Nikson je okončao američko uplitanje u Vijetnamski rat 1973. godine, i vratio američke ratne zarobljenike. Istovremeno je okončao i regrutaciju. Niksonova poseta Narodnoj Republici Kini 1972. otvorila je diplomatske odnose između dvaju država, a inicirao je i Sporazum o ograničenju sistema protivraketne odbrane sa Sovjetskim Savezom iste godine.
Njegova je administracija uopšteno prenosila savezne nadležnosti na državni nivo. Nikson je predsedavo i nad sletanjem na Mesec od strane Apola 11, čime je okončana trka za Mesec. Ponovno je izabran za predsednika na izborima 1972. godine, i to jednom od najvećih pobeda u istoriji SAD kada je porazio Džordža Mekgoverna.
Istragu je u početku vršio FBI da bi kasnije prešla u nadležnost Votergejt komiteta koji je obrazovao Senat SAD. Istragom se ispostavilo da je ova provala bila samo jedna u nizu nelegalnih aktivnosti a koje su obuhvatale zastrašivanje, političku špijunažu i sabotiranje. Za ovo je bio odgovoran Niksonov štab i ljudi lojalni njemu. Među nelegalnim radnjama bilo je i korišćenje novca sumnjivog porekla koji je dolazio iz Meksika a koji je između ostalog korišćen i za ućutkivanje sedmorice učesnika u provali iz 17. juna.
Nakon dve godine istrage protiv predsednika ustanovljeno je da je on znao za trake koje su snimane prilikom prisluškivanja demokrata. Uvidevši da mu preti opoziv Nikson je deset dana nakon završetka istrage podneo ostavku. Niksonov naslednik Džerald Ford je potpisao pomilovanje za Niksona pošto je ovaj predao predsedničku funkciju.
Čovek koji je imao veliki uticaj na otkrivanje ove afere je novinar Bob Vudvord, koji je objavio nekoliko knjiga i o bivšem predsedniku Amerike Donaldu Trampu, u kojima je tvrdio da je još početkom 2020. znao koliko smrtonosan može biti koronavirus u SAD.
Krajem septembra 1970. godine na beogradski aerodrom sleteo je američki predsednik Ričard Nikson. Došao je u trodnevnu posetu tokom koje je obišao Beograd, Zagreb i Kumrovec. Bio je prvi američki predsednik koji je posetio Jugoslaviju.
Do posete dolazi u vreme previranja u međunarodnim odnosima. Godine 1967. izbio je šestodnevni rat između Egipta i Izraela, godinu dana kasnije snage Varšavskog pakta ušle su u Čehoslovačku, što je pokrenulo pitanja da li bi nešto slično moglo da se dogodi u Rumuniji ili Jugoslaviji. Nikson je posle inauguracije 1969. sam poslao pismo Titu i izrazio želju da dođe u posetu.
Na američku inicijativu brzo je stigao potvrdan odgovor i želja da se poseta upriliči što je pre moguće. Međutim, Nikson je prvo posetio Rumuniju u leto 1969. godine. Bila je to prva poseta istočnoevropskim zemljama od 1945. i Hladnog rata, signalizirajući značaj Rumunije u tom trenutku, kaže saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović.
Iako sa povremenim usponima i padovima, Jugoslavija je kao deo Pokreta nesvrstanih, bila za mnoge zemlje, pa i velike sile kao SAD, mesto susretanja, gde su se slale poruke članicama Pokreta i čitavim regionima. Da je poseta bila od velike važnosti pokazuje i to što je dva dana pre Niksonovog dolaska umro egipatski predsednik Naser, ali je Tito na sahranu kao ličnog izaslanika poslao Edvarda Kardelja.
Danas možda najveće interesovanje postoji upravo za posetu Zagrebu, drugom najvećem gradu u Jugoslaviji. Niksonov potez iznenadio je jugoslovenske zvaničnike.
Tada je Jakov Blažević, predsednik Sabora SR Hrvatske Niksonu zahvalio na poseti, a Nikson mu je uzvratio rečima da je poseta Hrvatskoj presedan, jer američki predsednik tokom zvaničnih poseta obično stigne da poseti samo prestonicu.
Zabeleženo je i da je Nikson u Zagrebu rekao da "duh Zagreba, duh Hrvatske, nikada nije uništen i nikada nije porobljen", "da će Hrvatska uvek živeti" i na kraju, uzviknuo na srpskohrvatskom: "Živela Hrvatska! Živela Jugoslavija!"
Još tada je to izazvalo revolt kod nekih političara u Jugoslaviji i pokrenulo pitanje da li je Nikson podržao nacionaliste u hrvatskom rukovodstvu.
Mitja Ribičič, tadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća, posle Niksonove posete je rekao da Amerikanci očigledno dobro poznaju unutrašnje odnose u Jugoslaviji, ali "da od Niksonovih reči ne treba praviti neke velike zaključke ili intrige".
Jugoslovenski ambasador u Vašingtonu Bogdan Crnobrnja verovao je međutim, da "Amerikanci u vidu imaju dve opcije. Prva je jedinstvena Jugoslavija, a druga da se, ako dođe do dezintegracije, aktivira rezervna opcija".
Posle Niksona, Jugoslavija je videla još dvojicu američkih predsednika, prvo Džeralda Forda, a potom i Džimija Kartera, koji je u zemlju došao na Titovu sahranu.
Nikson je iz Beograda otišao 2. oktobra 1970. Tito je posetu uzvratio godinu dana kasnije. Naime, Broz je dočekan sa najvećim počastima predviđenim za nekog stranog državnika, a snimci njega i Jovanke kako srdačno ćaskaju sa Niksonom i njegovom surpugom obišli su svet.
Ipak, iza ove posete ostala je i jedna anegdota koja se, nakon Titovog povratka u Jugoslaviju, često prepričavala. Naime, tokom sastanka sa Niksonom, u sobi punoj novinara i fotoreportera, Tito je zapalio tompus.