fbpx
Skip to main content
Pupinova vojska

Jeste li čuli za PUPINOVU VOJSKU: Naučnik komandovao pobedom u Prvom svetskom ratu! (FOTO)

Foto: Crkva Svetog Save u Indijani, SAD
Mihajlo Pupin je mobilisao skoro 20.000 američkih Srba da se bore za Srbiju u Prvom svetskom ratu

Znate li šta je Pupinova vojska? Tokom Prvog svetskog rata naš proslavljeni naučnik uspeo je da mobiliše nekoliko hiljada američkih Srba koji su se, svi kao jedan, na njegov poziv otišli da se bore na Solunskom frontu za našu zemlju! 

KAKO JE TITO NAPRAVIO JEDNU OD NAJVEĆIH PROVOKACIJA USRED BELE KUĆE: Pre 49 godina desila se istorijska poseta

KAKO JE TITO NAPRAVIO JEDNU OD NAJVEĆIH PROVOKACIJA USRED BELE KUĆE: Pre 49 godina desila se istorijska poseta

ČUDESNA MOĆ SVETE VODICE! Mesto hodočašća svakog 27. oktobra: Crkva Svete Petke na Kalemegdanu

ČUDESNA MOĆ SVETE VODICE! Mesto hodočašća svakog 27. oktobra: Crkva Svete Petke na Kalemegdanu

ZNATE LI KO JE BIO KAPETAN MILISAV ČAMDŽIJA? Saznajte sve o junaku koji je osvojio Beograd!

ZNATE LI KO JE BIO KAPETAN MILISAV ČAMDŽIJA? Saznajte sve o junaku koji je osvojio Beograd!

Mihajlo Pupin, srpski naučnik koji je izumeo indukcione kalemove i udario temelje moderne telekomunikacije, napravio je prvu rendgen sliku u Sjedinjenim Američkim Državama i bio jedan od dvanaestorice naučnika koji su osnovali Agenciju za aeronautiku iz koje je izrasla današnja NASA.

Kada u Evropi počinje da bukti Prvi svetski rat, Pupin je već petnaestak godina bio profesor na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Počasni konzul Srbije u Americi postao je 1912. godine.

Pupin kreće u mobilizaciju američkih Srba

Pupin prepoznaje značaj srpske borbe u Prvom svetskom ratu i kao veliki patriota zalaže svoj ugled i lično se angažuje da bi podigao svest o potrebi da se pomogne srpskom narodu. Bio je prijatelj sa tadašnjim američkim predsednikom Vudroom Vilsonom što mu je omogućilo da se srpski glas čuje na pravom mestu.

U Americi već tada živi veliki broj srpskih iseljenika. Najveći deo njih stigao je iz Vojne Krajine. Na američko tlo pristižu od kraja 19. veka, pa se tako do Prvog svetskog rata stvorila prilično velika zajednica Srba kako iz Srbije, tako i iz Austrougarske monarhije. Pupin je imao veliku ideju - sanjao je o ujedinjenju balkanskih naroda i njihovom miru i prosperitetu. U plodnoj balkanskoj ravnici video je našu šansu za razvoj poljoprivrede.

Odlučan u nameri da pomogne Srbiji da izađe kao pobednica u Prvom svetskom ratu, Pupin piše svom prijatelju iz studentskih dana, američkom predsedniku Vilsonu.

"Gospodine predsedniče Amerike, molim vas da odobrite mobilizaciju američkih građana srpskog porekla, kako bi otišli u Evropu da brane svoju otadžbinu i narod. Ja vas kao brat molim da nam pomognete!" - napisao je Pupin.

U martu 1917. godine predsednik Vilson potpisuje odobrenje za mobilizaciju Srba, nakon čega počinje regrutacija i transport dobrovoljaca.

Mihajlo Pupin
Foto: Arhiv Vojvodine

 

Stvaranje Pupinove vojske

Početkom 1918. godine srpski se doborovljci okupljaju u Čikagu da bi, nakon toga, bili prebačeni u vojni kamp u Kanzasu gde su prolazili kratku vojničku obuku. Iz Gerija, u Indijani, gde je takođe bila velika srpska zajednica, prvih 6.000 dobrovoljaca krenulo je u Evropu, pravo na Solunski front.

Tako je stvorena Pupinova narodna vojska, kako su Srbi dobrovoljci iz Amerike sami sebe zvali.  Većina tih dobrovoljaca iz Amerike zapravo Srbiju nikad u životu nije ni videla.

Rođeni i odrasli u Vojnoj Krajini, nekadašnjoj Austrougarskoj, a današnjoj Hrvatskoj, služili su kao prva linija odbrane od turskih osvajanja Evrope. Masovno naseljavanje tada puste Vojne Krajine počinje još u 16. veku kada stižu prve grupe Srba. Većini je to bio poslednji kontakt sa mestom porekla pa samim time i Srbijom.

Krajem 19. veka, usled siromaštva i bede, počinju prve masovnije emigracije Srba iz Vojne Krajine u Ameriku. Putovali su mesecima brodom do njujorške luke Elis gde bi ih popisali pri ulasku u Ameriku. 

Prema svedočenjima upravo tih imigranata, pričalo se da je Pupin plaćao ljude da stoje na ulazu u njujoršku luku i uzvikuju "Ko je Srbin?" kako bi svakom srpskom imigrantu koji je tada stupio na američko tlo poklonio sedam dolara za početak života u Novom svetu. Taj novac im je bio dovoljan da prežive prvo vreme po dolasku.

Srbi se u velikom broju odazivaju Pupinovom pozivu. Prema nekim procenama, između 14.000 i 20.000 Srba stiglo je iz Amerike kako bi se borili za Srbiju u Prvom svetskom ratu.  Koliko je tačno tih dobrovoljaca poginulo u Prvom svetskom ratu, danas se ne zna pouzdano.

Srbija je, prema podacima Pariske mirovne konferencije koja je održana 1919. godine izgubila 1,2 miliona ljudi u tom ratu odnosno 28 odsto od celokupnog broja stanovnika koje je imala po popisu iz 1914. godine. 

Prvi svetski rat
Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Srbije

 

Pupin je iscrtao granice na današnjem Balkanu

Po završetku rata, kralj Aleksandar Karađorđević američkim je Srbima dobrovoljcima obećao darovati kuće i imanja, kao zahvalnost za učestvovanje u ratu. U decembru 1919. godine doneta je Uredba o dobrovoljcima prema kojoj je naloženo da im se dodeli po pet hektara zemlje u mestima gde je planirana kolonizacija od strane tadašnjeg Ministarstva za agrarnu reformu.  

  Prema toj uredbi, doborovljci su imali prednost pri naseljavanju i dobili su besplatan prevoz imovine i članova porodice.   

   Nova država, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, osnovana 1918. godine, uložila je značajne napore da kolonizacijom osigura nesigurne granice prema severu - u Baranji, Slavoniji, Banatu, Sremu i Bačkoj te su većinom tu i bili naseljavani.   Sam Pupin je nastavio da sanja svoj san o ujedinjenju svih balkanskih naroda, koji mu se ostvario kada ga je Nikola Pašić pozvao na Parisku mirovnu konferenciju na kojoj se rešavalo i pitanje novih balkanskih granica.

Zahvaljujući njemu donesena su dva istorijska memoranduma prilikom iscrtavanja mapa za Balkan. Izvojevao je kod svog prijatelja, Daglasa Džonsona, koji je bio zadužen za iscrtavanje granica na Balkanu ali i kod američkog predsednika Vilsona da novonastala kraljevina dobije rešeno pitanje Jadrana, da joj pripadne deo Međimurja i da u Banatu dobije geografsku bitku. Sve je to bilo na štetu Italije koja je izgubila ono što joj je bilo obećano Londonskim sporazumom. Zahvaljujući Pupinu, Dalmacija i Istra ostale su deo Kraljevine SHS.  

Slovencima je Pupin tako izvojevao Bled i Triglav i u znak zahvalnosti proglasili su ga počasnim građanom Bleda i podigli mu spomenik.

Ostalo je zabeleženo da se italijanska delegacija oštro protivila ovakvom rešenju za granice Balkana, ali da je američki predsednik ipak potpisao Pupinove ideje. Sam  Džonson je kasnije postao inostrani član Srpske kraljevske akademije.

Prvi svetski rat
Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Srbije
 

 

Dve milijarde dolara Pupin je poklonio Srbima!

Posle Prvog svetskog rata novčano je pomagao 20.000 samohranih majki u Srbiji. Brojna umetnička dela koja je godinama skupljao, neprocenjive vrednosti, poklonio je Narodnom muzeju.

Fond Mihajla Pupina osnovan je 1928. godine, a fondom je upravljalo Srpsko privredno društvo "Privrednik". Kroz njega je Pupin su svoju imovinu stavio na na raspolaganje Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Procenjuje se da je Pupin tokom i posle života kroz zaostavštine srpskom narodu poklopio oko 2 milijarde današnjih dolara!    

Mihajlo Pupin je za života patentirao radiofonski prijemnik, talasni provodnik, zvučni generator, antenu za prenošenje električnih talasa, aperiodični pilotni provodinik, aparat za selektivno pojačavanje, mašinu za namotavanje i bežično prenošenje električnih signala. Bio je počasni doktor 18 američkih univerziteta. 

Jedan krater na Mesecu nosi njegovo ime, a od 1958. godine u Americi je utemljena Medalja Mihajlo Pupin koja se smatra velikom nacionalnom nagradom.   Za svoje autobiografsko delo "Od pašnjaka do na učenjaka" 1924. godine  dobio je Pulicerovu nagradu.  

Prvi svetski rat
Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Srbije

 

Nakon Drugog svetskog rata Pupinova vojska je zaboravljena

Prema nekim procenama, danas u rasejanju živi više od 2 miliona Srba, od toga 650.000 u Sjedinjenim Američkim Državama. Pristigli u nekoliko talasa imigracije, prvo iz ekonomskih razloga, a potom i zbog građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka. Čine važnu i jaku imigrantsku zajednicu na severnoameričkom kontinentu, zajedno sa svojim sunarodnicima koji žive u Kanadi. 

"Pupinova vojska" je nakon Drugog svetskog rata potpuno bila zaboravljena i skrajnuta. Mnogi su i u tom Drugom ratu ostavili svoje živote.

Nemci i Mađari su ih, kad bih saznali da je to kuća srpskog dobrovoljca, tokom rata hapsili, streljali, odvodili u logore. Iako su njihovi sinovi ratovali na pravoj strani i u tom ratu, ni novoj vlasti posle Drugog svetskog rata nisu odgovarali pa su prestali da budu pominjani, a spiskovi sa njihovim imenima su nestali.   

Najveći srpski lobista svih vremena Mihajlo Pupin, sin nepismenih seljaka koji se vinuo u naučno nebo svojim blistavim umom, sav je kapital poklonio Kraljevini SHS, odnosno srpskom narodu, na čijem je ujedinjenu tako predano radio. 

SD srpska istorija

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Mist
0 Beograd