fbpx
Skip to main content
Tursko carstvo

SRPSKA "TERMOPILSKA BITKA"! Ukupno 303 boraca i junaka: Herojstvo naših spartanaca koji su zaustavili tursku vojsku!

Foto: Profimedia
Dvadeset osmog aprila 1804. godine počela je Srpska "Termopilska bitka"

Da li ste čuli za Termopilsku bitku Spartanaca protiv persijske vojske? Ne sumnjam da jeste. Nažalost mnogo njih ne zna da postoji i Srpska "Termopilska bitka".

ŽENE NEMIRNOG DUHA I AVANTURIZMA - SRPSKE HAJDUČICE: Buntovnice koje su zbog ljubavi pljačkale bez straha

ŽENE NEMIRNOG DUHA I AVANTURIZMA - SRPSKE HAJDUČICE: Buntovnice koje su zbog ljubavi pljačkale bez straha

LEGENDARNI MOTO NIJE NAŠ "Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano" - simbol srpstva, ali nije Vukova misao!

LEGENDARNI MOTO NIJE NAŠ "Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano" - simbol srpstva, ali nije Vukova misao!

Danas je poseban dan za NARODNU BIBLIOTEKU SRBIJE: Znate li o čemu se radi?

Danas je poseban dan za NARODNU BIBLIOTEKU SRBIJE: Znate li o čemu se radi?

Na tridesetom kilometru od Loznice prema Šapcu, smešten na severnoj strani planine Cera već blizu zapadnog završetka te kose, nalazi se manastir Čokešina. Na Čokešini, više manastira, bila je borba Davida i Golijata, boj među Srbima i Turcima za Karađorđeva vremena.

Dvadeset osmog aprila 1804. godine počela je Srpska "Termopilska bitka". Ukupno 303 borca, hajduka iz družine braće Nedića, zauzela su busiju u gustoj šumi na mestu zvanom Lipovica uz usku stazu koja je vodila prema planini Cer i manastiru Čokešini, gde je, prema mišljenju njihovih vođa, bilo najbolje dočekati Turke. Podelili su se u dve grupe. Jedna je bila južno, ispod puta, a druga, u kojoj su bila oba brata Nedić, na severnoj strani, iznad brda Džajevac. Tu su se pritajili i čekali. Podaci o turskim snagama koje su nailazile su različiti. Najverovatnije ih je bilo između 1.500 i 2.000. U svakom slučaju, svi izvori se slažu da je turska strana po broju boraca bila u ogromnoj prednosti.

Manastir Čokešina
Manastir Čokešina
Foto: Wikipedia

Turci su mogli da idu samo uskom stazom uzbrdo između ogromnih hrastova i drugog gustog rastinja sa obe strane puta, u koloni jedan po jedan. U takvom poretku su i došli do zasede tako vešto postavljene da je nisu primetili sve do prvog puščanog plotuna. Ubitačnom vatrom srpski borci proredili su prvi deo kolone, pa se iznenađeni Turci u prvi mah dadoše u beg. Dodatni doprinos nastalom neredu dali su novi plotuni srpskih branilaca, pa je na samom početku bitke jedno vreme izgledalo da će neverovatno postati moguće i da će šačica Srba uspeti da mnogobrojniju tursku vojsku natera u beg. Ali to je, nažalost, bio samo prvi utisak. Uprkos upornoj i preciznoj vatri branilaca, napadači su se pregrupisali i uzvratili vatru.

Bitka je trajala ceo dan, a uprkos tome što su se gubici napadača brzo uvećavali, branilaca je bilo sve manje. Jedan za drugim, padali su hrabri i ponosni. Čak su i njihove vođe, braća Nedić, obojica bili teško ranjeni, ali su jedan pored drugog, oslonjeni o dva hrasta, nastavili da hrabre saborce i da pucaju na neprijatelja bez predaha. Uprkos junačkom otporu, Turci su posle više sati upornih juriša i povlačenja, po cenu teških gubitaka uspeli da grupu koja se nalazila na južnoj strani puta potpuno potisnu i da se dokopaju njenih položaja. Međutim, severna grupa, u kojoj su bila i oba brata - heroja, i dalje se držala uprkos tome što ih je bilo sve manje i bez obzira na to što su Turci u više navrata uvodili nove snage u bitku. Tek predveče, kada je broj branilaca bio više nego prepolovljen i kada im je nestalo municije, pao je i položaj severne grupe. U prvi sumrak Turci sa isukanim jataganima krenuše u odlučujući juriš. Srpski borci su im se poslednjim snagama suprotstavili i počela je očajnička borba prsa u prsa jataganima, toljagama, noževima, zubima… Kad je pao mrak, u krvavoj šumi podno Cera prestao je i poslednji otpor, a Turci su divljački isekli i polumrtve i već mrtve neprijatelje. Potom su, plašeći se da zanoće u šumi, brže-bolje produžili do manastira, delimično ga spalili i odmah zatim se vratili u Lešnicu.

Spomenik braći Nedić
Spomenik braći Nedić
Foto: Wikipedia

Istoričar Leopold Ranke prvi je čovek koji je ovu bitku nazvao srpskim Termopilima. I upravo tako, gotovo da je isti broj boraca učestvovao u obe bitke, sa istom svešću o neizbežnom ličnom stradanju, ali sa jednakom odlučnošću i junaštvom i, najzad, ishodi tih bitaka gotovo su isti - nadjačan je i kasnije pobeđen naizgled nepobedivi neprijatelj.

SD srpska istorija

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
18 Beograd