SRPSKI HEROJ KOJEG SVI PAMTE ROĐEN JE NA DANAŠNJI DAN: Mnogi su se plašili i samo ime da mu pomenu
Stanoje Stamatović, poznatiji kao Stanoje Glavaš rođen je 21. februar 1763, je bio hajduk pre ustanka, vojvoda u Smederevskoj nahiji, jedan od mogućih kandidata za vođu ustanka i jedan od najistaknutijih starešina i junaka u Prvom srpskom ustanku.
Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.
MISTERIJA DOBRO POZNATE SLIKE: Predstava izmučene Srbije, dok joj Bugarin i Grk ZABIJAJU NOŽ U LEĐA (FOTO)
POSLEDNJI SRPSKI VLADARI DINASTIJE OBRENOVIĆ: Njihovo večno konačište nije bilo dugog veka
SRPSKA SVETINJA U KOJOJ SE I DANAS NALAZE MOŠTI POTOMKA NEMANJIĆA: Manastir na samoj granici sa Crnom Gorom (FOTO)
Rođen je u selu Glibovcu, kod Smederevske Palanke, od oca Dimitrija i majke Marice, koji su se u taj kraj doselili iz jednog planinskog sela u blizini Debra, bežeći od turskog zuluma i sukoba sa njima. Posle Stanoja su rođeni brat Đoka i sestra Stana.
TURCI MU PRETUKLI OCA PRED OČIMA
Priča kaže da su, kada je Stanoje imao svega 14 godina, oko jeseni 1777. godine, pri skupljanju harača, Turci pretukli njegovog oca pred celom porodicom, posle čega je ovaj pao u postelju, a zatim umro. Mladog Stanoja, ova scena proganjala je do kraja života.
Kako bi ga sačuvala od teških poslova na selu, majka je Stanoja dala na abadžijski zanat, a tu je naučio i da čita i da piše. Uskoro je imao sopstvenu radnju, posao mu je dobro išao, a bogatstvo se uvećavalo.
Ipak, sećanje na nepravedno stradalog oca stalno ga je mučilo…
Majka se posle toga preudala za Petra Stanića, udovca sa dvoje dece, pa je otišla sa Đokom i Stanom da živi u Selevcu. Sa Petrom je posle toga dobila još jednog sina i ćerku.
Stanoju je zanat išao dobro. Kod Sreje je osim zanata, naučio da čita i piše. Sreja mu je zatim pomogao da otvori sopstvenu radnju i predao mu deo klijenata. U kuću mu je posle toga došao dunđer Borisav Petrović iz Negotinske Krajine, pa su oni posle zajedno otvorili i dunđersku radnju. Kako su mu oba posla dobro išla i imanje se uvećalo, Stanoje ubrzo doveo kod sebe brata Đoku i sestru Stanu da mu pomažu.
POTOMCI
Jedini Stanojevi potomci su po liniji njegovog brata Petra, prezime su promenili u Petrovići, po starom srpskom običaju kada najstariji sin uzima prezime po očevom imenu, i žive u Smederevu. Stanojeva porodična loza povezana je još sa lozom Hajduk Veljka Petrovića, pošto je Stanoje za njega udao Petrovu ćerku. Potomci Hajduk Veljka (Hajdukveljkovići), danas žive u Smederevu.
ODBIO TITULU VOŽDA
Na poziv Karađorđa da se pridruže borbi protiv Turaka, Stanoje se odazvao. Njegovo prvo učešće počelo je prilikom osvajanja tvrđave Rudnik. Karađorđe ga je brzo zavoleo, Stanoje ga je svuda pratio i uskoro postao njegova desna ruka. Dvojica hajduka bili su pobratimi, a po nekim izvorima vožd je Glavašu bio stari svat ili čak kum na svadbi.
Stanoje Glavaš zauvek će ostati upamćen po tome što se odrekao titule vožda i vođe Prvog srpskog ustanka u korist Karađorđa Petrovića. Na Skupštini u Orašcu, 1804. godine, Glavaš je rekao: “Nego, vi uzmite za vrhovnog vožda Karađorđa, kojeg ću ja prvi slušati, koji je bolji od mene i od sviju nas, a ja ću činiti što mogu, kao do sad”.
Tako je i bilo. Glavaš se istakao u boju na Deligradu i opsadi Beograda. Sa 2.500 pešaka, 500 konjanika i jednim drvenim okovanim topom početkom septembra 1806. godine oslobodio Prokuplje od Turaka, a već sutradan ustanici su oslobodili i Kuršumliju.
TURCI GA RASKOMADALI
Glavaš je zbog svoje hajdučke prošlosti, učešća u Prvom srpskom ustanku i popularnosti među običnim narodom bio stalno pod pratnjom ljudi beogradskog vezira – Sulejman-paše Skopljaka. Legenda kaže da su ga se Turci toliko plašili da ni ime nisu hteli da mu izgovaraju “da ne čuje zlo”.
Turci su Stanoja Glavaša ubili 25. februara 1815. godine po nalogu Sulejman paše iskasapivši celo njegovo telo i odsekavši mu glavu. U blizini mesta pogibije, u jednoj jaruzi pored puta, prvobitno je bio i sahranjen.
Glavu su Turci odneli Sulejman-paši na uvid, posle čega je dugo stajala okačena ispred beogradske Stambol kapije, a zatim je nestala, da bi se kasnije pojavila sahranjena sa telom.
Postoje dve verzije priče o tome kako je glava dospela do groba. Po jednoj, glavu je krišom noću skinula Glavaševa polusestra Marija. Po drugoj, nju je otkupila Stanojeva sestra Stana od jednog Turčina, kradom, od dela bratovljevog blaga.
Kako bilo, celo telo je 1902. godine preneto u posebnu kamenu grobnicu u dvorištu crkve Svetog Arhangela Gavrila u selu Baničina u današnjoj opštini Smederevska Palanka.