fbpx
Skip to main content
streljanje đaka u Kragujevcu

"UMRLA JE MUČENIČKOM SMRĆU ČETA ĐAKA U JEDNOM DANU" Kako je došlo do krvavog pira u Kragujevcu?

Foto: Youtubeprintscreen/Šumarice
Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine.

Na današnji dan, 21. oktobra 1941. godine obeležava se 80 godina od masakra u kom su Nemci u Kragujevcu streljali 3.000 ljudi, a među njima i nedužnih 300 učenika srednjih škola, profesore, kao i 15 dečaka, čistača obuće.

ŽIVOJIN MIŠIĆ U ZATVORU: U dve rečenice odbranio čast Srbije, pa završio iza rešetaka

ŽIVOJIN MIŠIĆ U ZATVORU: U dve rečenice odbranio čast Srbije, pa završio iza rešetaka

ŠTA JE TITO MISLIO O SRBIMA? Njegov prvi govor u oslobođenom Beogradu otkrio ISTINU (VIDEO)

ŠTA JE TITO MISLIO O SRBIMA? Njegov prvi govor u oslobođenom Beogradu otkrio ISTINU (VIDEO)

OVAKO JE GOVORIO MIHAJLO PUPIN: Mudre izreke koje će vas motivisati da ostvarite svoje snove

OVAKO JE GOVORIO MIHAJLO PUPIN: Mudre izreke koje će vas motivisati da ostvarite svoje snove

U streljanju su učestvovali i pripadnici jedinica Dimitrija Ljotića, koji su ubijali sopstveni narod. Prema svedočenjima preživelih, "Ljotićevci" su Kragujevčanima, kada su se čuli neprekidni rafali, govorili da je reč o vojnoj vežbi.

U Srbiji se 21. oktobar obeležava kao Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu, a danas se komemorativno obeležava i godišnjica od masovnog streljanja u kragujevačkim Šumaricama.

KRVAVA BAJKA

Pošto je čula detalje masakra u Kragujevcu, pesnikinja Desanka Maksimović napisala je pesmu "Krvava bajka" koja je objavljena tek nakon završetka Drugog svetskog rata.

Krvava bajka se smatra jednim od najsnažnijih poetskih dela inspirisanih ratnim zbivanjima.

„Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu…“

OSVETA - ZA JEDNOG NJIHOVOG - 100 NAŠIH!

Zbog 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika, nakon sukoba sa partizanima i četnicima na pola puta između Bara i Ljuljaka, nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za jednog ranjenog pedeset.

Po toj računici trebalo je ubiti 2.300 ljudi. Naredbu je doneo komandant 749. puka čije je sedište bilo u Kraljevu major Oto Deš, a naredbu je prosledio komandantu 724. puka u Kragujevcu majoru Paulu Kenigu. Zločin su izvršile jedinice I bataljona 724. pešadijskog puka i III bataljona 749. pešadijskog puka.

19. oktobra Nemci su uhapsili, oduzeli im sve lične stvaru u izveli na streljanje dve grupe civila.

Prvo je streljana grupa od 66 osoba, u kojoj je bilo najviše Jevreja, a potom i grupa od 53 osobe iz zatvora, u kojoj je bilo talaca i predratnih robijaša.

Nemačke oružane snage su 20. oktobra 1941. godine streljale ukupno 119 lica srpske i jevrejske nacionalnosti.

Masakr u Kragujevcu

Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine. Tog dana Nemci su izveli 2.301 osobu pred streljački stroj kod Centralnog groblja srpske vojske iz 1914. i 1915. u Šumaricama. Streljanje je počelo u 7 časova ujutro. Prvu grupu ljudi odveli su do Sušičkog potoka gde ih je čekala grupa od 30 do 50 Nemaca. Civile su poređali u četiri reda, a u svakom je bilo po 50 ljudi. Nakon streljanja Nemci su pištoljem ubijali one koji su ostali ranjeni.

Iz baraka su odvođene grupe od po 100 ljudi na gubilište. Do 2 časa po podne završeno je streljanje i ubijeno je 2.272 osobe dok su 29 lica preživela streljanje.

spomenik streljanim đacima u Kragujevcu
Foto: Youtubeprintscreen/Šumarice
Foto: Youtubeprintscreen/Šumarice

Među streljanim je bilo 217 maloletnih lica - od čega iznad 15 godina starosti, 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti uglavnom romske nacionalnosti.

Nemačka komanda je namerno izabrala za streljanje blage padine pored Erdoglijskog i Sušičkog potoka. Blage padine su vojnicima pružale dobar pogled na sve civile koje su streljali, i oni nisu mogli neopaženo da pobegnu. Neke grupe su stavljali na brežuljak, a oni stajali u podnožju, druge su pak stajale pored potoka, a vojnici na uzvišenju.

Vojnici su stajali u dva reda: jedan red je stajao, a drugi klečao. Bilo je pokušaja bekstva, mnogi su pronalaženi mrtvi stotinak metara od svojih grupa, a nekolicini je uspelo da se spase bekstvom, jer vojnici nisu imali previše vremena da ih gone, jer su im stalno stizale nove grupe.

Nemci su, 22. oktobra 1941. godine, objavili saopštenje u vidu plakata kojim je Kragujevac bio izlepljen tog dana, a u kome su naveli da je zbog kukavičkog i podmuklog napada u toku prošle nedelje na nemačke vojnike, poginulo 10, a ranjeno 26 nemačkih vojnika, u znak odmazde streljano za svakog poginulog nemačkog vojnika 100, a za svakog ranjenog 50 stanovnika, ukupno 2.300.

Međutim, Nemci nisu dali saopštenje za masovna streljanja od 19. i 20. oktobra u Kragujevcu i tri obližnja sela tako da ispada da su premašili broj streljanih osoba u znak odmazde za čak 500 lica.

Spomen-park Kragujevački oktobar

Prostor na kome je izvršeno streljanje 1953. pretvoren je u memorijalni park. Na ulazu je podingut monumentalni muzej "21. oktobar". "Spomenik streljanim đacima i profesorima", postao je simbol kragujevačke tragedije. Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 kilometara koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka gde su se streljanja i odvijala.

Suđenja

Komandant Franc Beme suočio se sa optužnicom za zločin u Kragujevcu. Nakon što je zarobljen u Norveškoj, izveden je na sud u sklopu Naknadnih nirnberških suđenja. Izvršio je samoubistvo. Komandant 724. puka 704. pešadijske divizije, general Adalbert Lončar, osuđen je 1947. na smrt pred Vojnim sudom u Beogradu.

 

Vremenska prognoza
Clear sky
6 Beograd