10 razloga zašto Tramp NIKADA neće da napadne Severnu Koreju!
U svetu je opšte poznato kako je spoljna politika deo politike koji se najmanje menja promenom vladajućih administracija. Ako se događaju, velike promene zbivaju se u obrazovanju, zdravstvu, poreznom sastavu, ali spoljnopolitička agenda ostaje najmanje taknuta. Najbolji primer kontinuiteta spoljne politike bez obzira ko je na vlasti jesu Sjedinjene Američke Države.
Takođe, SAD su najbolji primer kako predsednici krše svoja izborna spoljnopolitička obećanja pa tako od izolacionista postaju intervencionisti. Npr. Vudrou Vilson je 1916. obećao da Amerika neće intervenisati u Velikom ratu pa je sledeće godine intervenisala. Premda je Dvajt Ajzenhauer bio zagovornik slobode odlučivanja predsednika u međunarodnim odnosima, za vreme njegovog predsednikovanja smanjena je mogućnost predsednika da sklapaju spoljnopolitičke sporazume.
Iako je Demokratska stranka bila protiv Vijetnamskog rata, a Lindon B. Džonson je obećao da neće proširiti američku intervenciju, on je zajedno sa svojom strankom snažno Ameriku uključio u najsramotniju spoljnopolitičku avanturu 20. veka. U novijoj istoriji i sadašnjosti događaju se iste stvari pa se može povući linija Buš-Obama-Tramp i videti da trojica predsednika koji na prvi pogled imaju malo toga zajedničkog, vode jednu te istu spoljnu politiku - politiku američke supremacije. Zanimljivo je da su sva trojica obećavali svojevrsno povlačenje iz sveta, a dogodio se upravo prvoklasni američki intervencionizam.
SATELITSKI SNIMCI OTKRILI ŠOKANTNU AKTIVNOST U SEVERNOJ KOREJI: Niko ne zna šta se dešava! (VIDEO)
Iako se Xi s Trampom, složio da Pjongjang jeste 'ozbiljna pretnja' i da će na tom problemu zajedno raditi u UN-u, izgledalo je da Kinezi neće ništa preduzeti. 2. Aprila, američki državni službenik Reks Tilerson je izjavio da 'ako Kina neće rešiti problem S. Koreje, mi ćemo', ali nije rekao kako. U obraćanju je Tillerson podigao temperaturu kazavši da vojna akcija protiv Pjongjanga "ostaje na stolu". Međutim, može se navesti 10 razloga zašto Tramp nikada neće napasti Severnu Koreju.
1. Nuklearni arsenal
Prvi razlog je taj da korištenje sile protiv Severa uopšte ne izgleda uverljivo bez obzira na to što kaže Tramp ili drugi američki "sokolovi". Severna Koreja je nuklearna sila koja, koja tome što neki to ne shvataju ozbiljno, ima skroman nuklearni arsenal, ali veoma funkcionalan. U junu 2016. Vašingtonski Institut za znanje i međunarodnu sigurnost objavio je da nuklearni arsenal Severne Koreje sadrži ukupno između 13 i 21 nuklearnog uređaja. Od početka 2016. do danas severnokorejski režim je izveo brojne testove balističkih projektila i nuklearne testove i ne čini se da će prestati. Iako su ti testovi rezultirali osudom međunarodne zajednice, oni su značajno unapredili severnokorejski nuklearni i balistički program. Nuklearna oružja su ultimativno i najstrašnije sredstvo odvraćanja koje države poseduju kako bi odbile svaku potencijalnu invaziju. DNRK je članica elitnog kluba 9: devet država koje poseduju nuklearno oružje i niti jedna od njih nije nikada napadnuta.
SEVERNA KOREJA UPOZORILA AMERIKU: Spremni smo za RAT
Nakon brutalnog Trampova napada na Siriju, Pjongjang se oglasio i napad nazvao 'neoprostivim činom agresije' koji ujedno pokazuje da je njihova odluka da krenu s razvojem nuklearnih kapaciteta 'milion puta tačna'. Kim DŽong-Un je izrazio potporu sirijskom predsedniku Bašaru Asadu koji se pak zahvalio na tome što Pjongjang prepoznaje sirijsku borbu protiv 'svetskog terorizma'. Koliko god neki želeli prikazati Kima 'ludim' diktatorom, on nipošto nije lud već je ispravno poput svoga oca i dede shvatio da je nuklearizacija ono što može očuvati njegovu državu od spoljne invazije.
2. Zakonski propisi
Severna Koreja je suverena i nezavisna država, članica Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija, te formalno-pravno, legalna agresija protiv nje nije ispravna. Takvu agresiju bi u UN-u blokirale barem Rusija i Kina kao stalne članice Veća sigurnosti UN-a. Ali i mnoge druge države bi negirale takvu akciju ponajviše Južna Koreja, Japan, ali i Indija i europske države koje ne podržavaju takve agresivne radnje.
3. Lokacija severnokorejskh nuklearnih uređaja
Uspešan ograničeni napad na nuklearna postrojenja nije moguć. Precizni napadi iz vazduha protiv nuklearnih postrojenja (slični izraelskim napadima na irački nuklearni centar 1981.) neće proći. Prekasno je za takvu akciju. Oružja na bazi plutonija odnosno nuklearni uređaji su već davnih dana na sigurnom u podzemnim postrojenjima po kojima je Severna Koreja toliko poznata. Doslovno je nemoguće locirati sve severnokorejske nuklearne uređaje i čak kad bi nekim čudom obaveštajne službe dobile takve podatke bilo bi teško uništiti sve, teško utvrđena podzemna postrojenja.
AMERIČKO SMRTONOSNO ORUŽJE: Ovako izgleda njihov ultramoderni helikopter budućnosti! (VIDEO)
4. Rat je skup za SAD
Vašington neće nikad napasti Pjongjang zbog neisplativosti potpunog rata. Reljef na severnom delu Korejskog poluostrva je neravan, brdovit, šumovit i planinski što čini težak zadatak američkoj kopnenoj vojsci da se probija kroz takva područja. Zbog konvencionalne trupe severnokorejske vojske nemaju šanse da pobede u takvom ratu, Severni Korejci bi bili spremni Amerikancima naneti teške gubitke. Pogotovo deo vojske koju čine profesionalni, odlično uvežbani ratnici. 10 000 ili 20 000 mrtvih američkih vojnika ne bi koristilo nijednom vrhovnom zapovedniku pa ni Donaldu Trampu.
5. Jačina vojske Severne Koreje
Ranjivost Južne Koreje, pogotovo Seula, kad bi došlo do rata. Iako konvencionalna vojska Republike Koreje je mnogo jača od vojske DNRK (prema portalu Global Firepover Južna Koreja se nalazi na 11. mestu na svetu, a Severna Koreja na 25. po vojnoj snazi), severnokorejsko topništvo značajno je opasno po Jug. Topništvo Severa poseduje preko 21 hiljadu različitih komada artiljerije od kojih je većina postavljena uz bezbednu zonu uz granicu na 38. paraleli. S tih položaja vojska DNRK može gađati Seul koji je udaljen samo tridesetak kilometara od granice. Seul je gusto naseljen grad pa bi učinak severnokorejske artiljerije bio izrazito razoran pogotovo jer brza evakuacije ne bi bila moguća. Seul bi se zaista pretvorio u 'vatrenu bujicu' kako su često propagandisti sa severa tvrdili.
6. Negativan učinak rata
Protivljenje Seula invaziji na Pjongjang čak i ako se zanemare vojni razlozi. Pravi rat na Korejskom poluotoku, pa čak i kratkotrajni, bi naneo ogromnu štetu južnokorejskom gospodarstvu koje je zavisno o stranim investitorima. Strani investitori iz SAD-a, Nizozemske, Velike Britanije, Nemačke i drugih zemalja bi se razbežali što bi bilo katastrofalno za Seul. Već se i pre pokazalo da zveckanje oružjem i granični okršaji Severne i Južne Koreje vrlo negativno utiču na gospodarstvo RK. Pravi rat bi imao mnogo veći negativni učinak. Govornik južnokorejskog ministarstva ujedinjenja, Le Dak-Hang, je u ponedeljak 10. aprila na pitanje o mogućem ratu na Korejskom poluostrvu izjavio: 'Nema razloga biti mnogo zabrinut... SAD su kazale da podržavaju politiku Južne Koreje prema Severnoj Koreji, i naša vlada namerava da reši sve probleme mirnim putem'. To je dokaz da južnjaci nisu zainteresovani za rat.
IMAJU NAJNOVIJE ORUŽJE I OPREMU: Severna Koreja osnovala novu specijalnu jedinicu
Štaviše, na južnokorejskim predsedničkim izborima favorit je Mun Jae kojeg je podržala liberalna Demokratska stranka. Za razliku od svrgnute predsednice Park, Mun je zagovornik mekšeg pristupa Severu kroz poznatu 'Osunčanu politiku'. Takva politika potiče saradnju i razgovore za razliku od sankcija i pretnji. Mun podržava zbližavanje s Kimovim režimom kroz ponovno otvaranje industrijske zone i drugih veza, ali i osporava postavljanje THAAD-a.
7. Vojna kontrainvazija
Vojna kontrainvazija koju bi provele definitivno Kina, a možda čak i Rusija. Savremeni svetski politički poredak je multipolaran i SAD nema više tu diplomatsku moć da izvodi ratove delom sveta, a da mu se ne suprotstave barem Rusija i Kina.
8. Kimov režim
SAD-u zapravo odgovara postojanje Kimovog režima. Amerikanci tako mogu zbog poteza severnokorejskih vlasti jačati svoju vojnu postavu na Korejskom poluostrvu i Dalekom istoku očigledno - oboje su geopolitički veoma značajna područja. U Južnoj Koreji je smešteno 28 000 američkih vojnika i napredni vojni ustavi koji se koriste kako bi se vojno opkolile Rusija i Kina. Npr. 8. mart je započelo raspoređivanje naprednog antiraketnog američkog sustava THAAD u Južnoj Koreji koje bi trebalo biti dovršeno do kraja ove godine. Iako se taj ustav navodno raspoređuje zbog Severne Koreje on se zapravo raspoređuje kako bi SAD blokirao Kinu i Rusiju. THAAD nije namenjen presretanju kratkometnih projektila koje bi mogao ispaliti Pjongjang već srednje dalekih i dalekometnih projektila koji bi mogli biti ispaljeni samo s područje jugoistočne Kine i ruskog Dalekog istoka.
DA LI SE TRAMP SPREMA ZA SUKOB SA SEVERNOM KOREJOM? Na Tviteru dramatično poručio - NEMAMO IZBORA!
Uz to, Americi odgovara masovna prodaja oružja i vojnog materijala Južnoj Koreji sve zbog pretnje sa Severa. Seul je četvrti najveći kupac američkog oružja na svetu. Američki vojno-industrijski kompleks ukupno godišnje izvozi oružja u vrednosti oko 40 milijardi dolara (2015.) i na taj način čuva radna mesta i mir kod kuće. Južna Koreja je velika i značajna mušterija koju Amerika ne sme izgubiti.
9. Ugled SAD-a
Novi američki rat ozbiljno bi naštetio američkom ugledu u svetu koji je i ovako narušen zbog intervencija na Bliskom istoku i globalnih pretnji sunitskih džihadističkih skupina koje najjača svetska država ne može obuzdati. Barak Obama je uglavnom vodio proksi ratove koji nisu uspeli doneti pobedu a potpuni rat ne bi nigde doveo. Amerika bi krenula dodatno da gubi svoje partnere po svetu. Tramp bi tako samo mogao izgubiti.
BELA KUĆA O LANSIRANJU RAKETE IZ SEVERNE KOREJE: Nisu nas iznenadili
10. Predsednička fotelja
I tu dolazimo do desetog razloga zašto Trump neće napasti Pjongjang, a to je zato što bi ga taj potez mogao koštati predsedničke fotelje, ali i više od toga. Demokrati su već više puta naglašavali da ako 2018. dobiju većinu na izborima za Kongres, mogao bi da usledi proces svrgavanja Trampa s predsedničke funkcije zbog zloupotrebe moći i vlasti i kršenja zakona. Nema sumnje da bi se takav scenarij mogao realizovati. Liberalni establišment nikada neće prihvatiti Trampa koliko god im se on pokušao dodvoravati. Već sada su krenule kritike zbog Trampovog napada na Siriju, a eventualna invazija na Severnu Koreju bi samo bila tačka koja bi Trampa mogla ne samo svrgnuti s vlasti već i odvesti u zatvor. Situacija bi bila kao 1960-ih za vreme rata u Vijetnamu (pogotovo ako se rat oduži), ali ovaj put s mnogo opasnijim posledicama po predsednika.
Nedavno je Demokrat Ted Leu, član američkog Kongresa, upozorio Trampa da reskira milione života raspoređivanjem borbene trupe američkih brodova u blizini Korejskog poluostrva. 'Za razliku od Sirije, S. Koreja poseduje nuklearne bombe i može ispaliti kišu granata na Južnu Koreju. Vi zabrljate i milioni mogu umreti na Korejskom poluostrvu'. To je istina. Zato i Tramp neće napasti državu na Dalekom istoku s kojom SAD ima katastrofalne odnose. Ako bi to ipak učinio onda bi zaista pokazao da je detinjast i apsolutno nezreo za predsedničku funkciju kako su uostalom liberali na izborima tvrdili.
Obamino 'strateško strpljenje' sa Severnom Korejom nije prolazilo i Kimov režim koji se pokazao imun na takve politikče izolacije i sankcije, dok 'sokolska' politika takođe neće proći. S Pjongjangom napredak se može ostvariti samo pregovorima i mirnim putem dok oštre sankcije i prietnje nigde ne vode. To je shvatio i George V. Buš, a mora će i Donald Tramp.