Skip to main content
pare

SVAKOG MESECA NA RAČUN LEŽE 1.200 EVRA, A DA VAS NIKO NI NE PITA: Budućnost građana će biti obezbeđena?

Foto: Profimedia/ilustracija
Bazični dohodak kao "radikalno" i jedino rešenje za ekonomiju koja će se uskoro transformisati pod uticajem demografskih kretanja i ubrzane digitalizacije

Već dugo vremena priča se o osnovnom i bezuslovnom dohotku, a mnogi smatraju da je reč o revolucionarnoj ideji koja može promeniti svet.

Kratak podsetnik - teorija o bezuslovnom dohotku nalaže da svaka osoba, bez obzira je li zaposlena ili nije, mesečno prima na svoj račun određenu "osnovnu" svotu novca, iznos koji bi bio dovoljan za životne potrebe - svakako ne za "luksuz", ali da za sve osnovno. Time bi se efikasno eliminisao jedan od najgorih elemenata kapitalističkog društva - konstantni strah za egzistenciju.

Postoji nekoliko struja koje aktivno zagovaraju osnovni dohodak svim stanovnicima (isplaćivan od strane države). S jedne strane imamo, očekivano, levičare koji drže da bi osnovni dohodak vratio (bar donekle) dostojanstvo i sigurnost radniku. S druge strane imamo i one pristalice slobodnog tržišta koji uviđaju da je postojeći ekonomski poredak postao opasan, nestabilan, sklon dubokim i teškim krizama, a svaka takva kriza može biti i okidač za revoluciju, stoga polaze od pretpostavke da je "bolje sprečiti nego lečiti".

Naravno, ova ideja ima i brojne kritičare. Neki tvrde da bi se ljudi "ulenjili", ne bi više bilo motivacije za preduzetništvom te bi većina "parazitirala" na državnom budžetu i osnovnom dohotku koji definitivno stiže svakog meseca. Sve ove kritike, valja spomenuti, imaju i potpuno suprotni narativ pa tako neki tvrde da bi osnovni dohodak kod mnogih izazvao jednu vrlo drugačiju reakciju - ljudi bi, svesni da ne mogu "izgubiti sve" postali odvažniji, lakše bi se odlučivali za otvaranje privatnih biznisa, a takva klima mogla bi biti prava ekonomska renesansa po svaku državu koja je u stanju to podstaći.

Nešto svakako treba reći i o ljudskoj prirodi. Je li čovek zaista zadovoljan s "malo" ili ima ambiciju postići i više? Što u pogledu vlastitog lagodnijeg života što u pogledu nadmetanja sa drugima.

I upravo ta pitanja, ta otvorena debata, sada dobija i naučnu (ili "što naučniju") komponentu u vidu velike nemačke trogodišnje studije o učincima osnovnog garantovanog dohotka.

Razumljivo, brojne zemlje žele imati što egzaktnije podatke pre nego što se eventualno upuste u takvu "radikalnu" operaciju. Žele što tačnije znati kakve će biti posledice, kako će ljudi reagovati, koji su plusevi, a koji su minusi. Na kraju krajeva - žele znati koliko im se to sve skupa isplati.

KONAČNO! Počinje najbolji fudbal na svetu, već večeras će sve da puca

KONAČNO! Počinje najbolji fudbal na svetu, već večeras će sve da puca

LAVROV DONEO ODLUKU O KARABAHU: Čeka odgovor, a onda kreće akcija!

LAVROV DONEO ODLUKU O KARABAHU: Čeka odgovor, a onda kreće akcija!

PUTIN MORA DA BUDE SPREMAN: Ukrajinci nagovestili rat, kreću sa Crnog mora!

PUTIN MORA DA BUDE SPREMAN: Ukrajinci nagovestili rat, kreću sa Crnog mora!

Nekoliko zemalja već je pokrenulo takve studije - a neke, poput Finske, i kompletirale - Nemačka se sada uključuje nešto kasnije, ali njihov trogodišnji program najavljuje još precizniju analizu od prethodnih (koje će se svakako uzeti u obzir).

Sama činjenica da se takav program pokreće u Nemačkoj je bitna. Kada bi jednog dana Nemačka uvela osnovni dohodak bio bi to potez koji bi bez sumnje sledile i druge evropske zemlje imajući u vidu da je Nemačka najveća ekonomija Evrope (a tu je i percepcija da Nemci "znaju šta rade").

Kako će izgledati taj trogodišnji eksperiment koji je pokrenut pre desetak dana? Od velikog uzorka ljudi odabraće se grupa od 120 njih koji će svakog meseca dobijati po 1.200 evra na račun.

protest podrške
Foto: Profimedia/ilustracija

Na konkurs se prijavilo oko milion kandidata (nikakvo iznenađenje - milion ljudi prijavilo se u svega 70 sati!), tada će se taj broj nasumično suziti na 20.000 te će se konačno na bazi unapred određenih parametara (da bi se dobila što veća diversifikacija uzorka) formirati grupa od 120 njih koji će se pomno pratiti tokom tri godine. Istovremeno će se pratiti i veća grupa, od 1.380 osoba, koja neće dobijati novac. Cilj je uporediti kako izgledaju životi onih koji će primati novac i onih koji neće. Hoće li jedni biti zadovoljniji od drugih? Hoće li im "besplatan novac" doneti sreću ili probleme? I na kraju šta bi bilo da se takav program uvede na nacionalnom nivou?

Studija nije državna, iza nje stoji tim koji se naziva "Mein Grundeinkommen" (Moj osnovni dohodak). Otkud aktivistima koji se zalažu za osnovni dohodak novac za finansiranje takvog projekta? Navode kako imaju više od 140.000 privatnih donatora. To je poprilično zanimljiva informacija koja sugeriše da i "kapitalistička klasa" želi rezultate ove studije, a uskoro ćemo pojasniti i zašto.

Ali ako projekat pokreću osobe koje su u startu subjektivne u pogledu osnovnog dohotka, kako se onda može očekivati da će on biti objektivan? Poradili su na tome - za posmatranje učesnika angažovali su veći tim ljudi sastavljen od psihologa, sociologa, ekonomista i drugih stručnjaka. Cilj je da trogodišnja studija ponudi maksimalno objektivne rezultate kada konačno bude kompletirana.

Glavni partner ovog projekta je Nemački institut za ekonomska istraživanja. Istraživački tim koji će raditi na ovom projektu predvodi 64-godišnji Jirgen Šup, jedan od najiskusnijih ljudi na području socio-ekonomije - član je nemačkog Socio-ekonomskog veća (SOEP) još od 1984. godine.

Povodom pokretanja projekta Šup je dao intervju za nemački list "Der Špigel" te se pritom osvrnuo na brojne zanimljive detalje kada je reč o samom projektu i po čemu se isti razlikuje od drugih.

Na pitanje je li zaista potrebno istraživanje da bi se potvrdilo da ljudi vole dobijati novac, Šup daje opširan odgovor: "Istraživači sreće već su odavno dokazali da više novca povećava subjektivnu dobrobit. Ali mi želimo saznati puno više od toga. U kojoj meri takav pouzdan, bezuslovni novčani priliv utiče na stavove i ponašanje ljudi u relevantnim područjima života? Kako se, na primer, profesionalni život menja? Šta je sa svakodnevnim aktivnostima, sudelovanjem zajednice, ishranom ili odnosima? Kakvu ulogu igraju faktori poput životne dobi, susedstva, druge zarade, itd.? Postoji puno fascinantnih pitanja".

Važan segment intervjua odnosi se na njegova razmišljanja u pogledu potencijalne nužnosti za reformom u bliskoj budućnosti (detalj na koji smo rekli da ćemo se vratiti). Šup ističe kako veruje da je fundamentalna reforma socijalne sigurnosti neizbežna u bliskoj budućnosti te kako bi politika trebalo puno više da se bavi tom temom. Šta pritom želi reći? - Fundamentalna reforma je nužna jer će trenutni model finansiranja - koji je usko povezan s poslovima i radom - dostići svoje granice zbog dva megatrenda: demografije i digitalizacije. Kad generacija „bejbi bumera“ (osobe rođene između 1946. i 1964.) odu u penzijiu - najkasnije oko 2030. - odnos između onih koji uplaćuju u fondove i onih koji iz njih crpe u vidu penzija, zdravstvene zaštite i pomoći za starije osobe više neće biti održiv... Zatim sledi digitalizacija koja će transformisati svet rada - pojašnjava Šup.

Šup na predstavljanju projekta
Foto: Profimedia

Kada spominje digitalizaciju zapravo želi reći da će u budućnosti jednostavno biti manje posla. To je nešto što sigurno dolazi i to već u ovoj deceniji. Šta onda sa svim tim nezaposlenim (ne samo nezaposlenim već i "nezapošljivim") ljudima? Države će morati nešto da učine, a osnovni dohodak bi se mogao ispostaviti kao jedino moguće rešenje!

Neki će reći da je pomalo ironično da Nemačka, dok se sve više priča o osnovnom dohotku, i dalje dovodi brojne migrante u svoju zemlju s ciljem da isti postanu jeftina radna snaga. Nema tu zapravo ironije. Nemačkoj još uvek treba sva ta radna snaga - i trebaće joj još nekoliko godina - ali na horizontu je veliki preokret, "digitalizacija" koju spominje Šup. Tada će doći vreme za "radikalna rešenja". Neki su toga svesni već danas, neki još nisu, no ovaj projekt je bitan jer kada dođe vreme za implementaciju osnovnog dohotka gotove analize biće od neprocenjive važnosti.

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Slaba kiša
3 Beograd