30 GODINA DIKTATURE: Uspon i pad komandanta - Ko je bio Idris Debi, neprikosnoveni vladar Čada? (FOTO/VIDEO)
Pre nekoliko dana svet je saznao da je jedan od dugogodišnjih afričkih lidera podlegao povredama tokom borbi sa pobunjenicima u afričkoj državi Čad. Reč je o Idrisu Debi, sada bivšem predsedniku Čada. Njegovo puno ime je Idris Debi Itno. Debi je rođen 1952. godine u mestu Fada u Čadu, tadašnjoj Francuskoj ekvatorijalnoj Africi, a poginuo tokom borbi između vojske Čada i pobunjenika 19. aprila 2021. godine. Bio je oficir i političar koji je vladao Čadom nakon što je preuzeo vlast 1990. godine pa sve do svoje smrti 2021. godine - ukupno 30 godina na vlasti!
TINEJDŽER (14) IZBODEN VELIKIM SEČIVOM NASMRT: Pokušavao je da zaštiti svog druga, razlog ubistva - BESMISLEN!
JEZIVA PRIČA SA LONG AJLENDA OD KOJE PODILAZE ŽMARCI: Poslednja farma sa robovima zatvorena je 2006. godine!
"O, JERUSALIME, NAJGORE TEK SLEDI!" Hamas poslao zastrašujuću poruku Izraelu od koje se ledi krv u žilama
Rani život i vojna služba
Debi je rođen u porodici etničke grupe Zagava u regionu Enedi na severoistoku Čada. Početkom 1970-ih, dok je zemlja bila u raljama surovog i dugotrajnog građanskog rata, pridružio se vojsci. Otišao je u Francusku 1976. godine na dodatnu obuku u školu letenja, gde je dobio pilotsku dozvolu.
Godine 1978. Debi se vraća u Čad, gde su još uvek trajali sukobi. Podršku je dao Hisenu Habreu, vođi jedne od pobunjeničkih grupa koji je tada bio premijer, i pojavio se kao vođa Habreovih snaga. Sukob između različitih pobunjeničkih grupa koje su se nadmetale za kontrolu nad državom je nastavljen i podstaknut Debijevim vojnim uspesima, Habre je uspeo da preuzme vlast 1982. godine i postane predsednik.
U to vreme Debi je prepoznat kao briljantni vojni strateg i postavljen je za vrhovnog komandanta oružanih snaga Čada. Tri godine kasnije vratio se u Francusku na dodatnu vojnu nastavu, učestvujući u programu obuke za starije oficire u Višoj vojnoj školi.
Debijev odnos sa Habreom ubrzo se pokvario i aprila 1989. godine Debi je optužen za zaveru zbog namere da svrgne Habrea sa vlasti. Progonjen Habreovim snagama, Debi je uspeo da izbegne zarobljavanje i uspeo je da pobegne u susedni Sudan.
Nakon pregrupisavanja, on i njemu lojalne snage započele su napade na Habreove trupe iz baze u sudanskoj regiji Darfur. Krajem 1990. godine Habre je pobegao iz zemlje i Debijeve snage su zauzele Ndžamenu, glavni grad Čada. Debi je suspendovao ustav i formirao novu vladu, na čijem je čelu bio.
Vladavina Čadom
Debi je obećao da će uspostaviti višestranačku demokratiju i okončati bezakonje i sukobe koji su toliko dugo trajali u Čadu. Zapravo se to nije dogodilo, iako je postojala određena iluzija napretka. Nacionalna konferencija za uspostavljanje prelazne vlade održana je 1993. godine, a Debi je zvanično imenovan za privremenog predsednika.
Godine 1996. usvojen je novi ustav, a Debi je izabran za predsednika na prvim višestranačkim predsedničkim izborima održanim u istoriji Čada. Izbori 1996. godine, međutim, bili su narušeni verodostojnim navodima o prevarama. A kada je Debi ponovo izabran 2001. godine, ponovo se našao usred navoda o široko rasprostranjenim nepravilnostima tokom izbora.
Ustavni referendum iz 2005. godine kojim su eliminisana ograničenja predsedničkog mandata kritičari su osudili kao još jedno sredstvo podrške predsednikovoj sve autokratskijoj vladavini. Ipak, referendum je prošao, što je otvorilo put za Debijev reizbor 2006. godine na izborima koji je bojkotovao veći deo opozicije. Te godine je Debi svom imenu dodao Itno, etničko ime Zagava. Ponovo je izabran 2011. godine, na izborima koje su ponovo bojkotovale najistaknutije opozicione ličnosti u zemlji.
Tokom svog predsednikovanja, Debi se više puta suočavao sa otporom u obliku pokušaja puča i pobunjeničkih aktivnosti. On i njegova administracija bili su optuženi za korupciju i bili su poznati po brutalnoj represiji nad individualnim pravima i slobodama, dok su snage bezbednosti Čada rutinski činile ozbiljna kršenja ljudskih prava.
Debi je takođe optužen za zloupotrebu prihoda od naftne industrije u Čadu, trošeći veći deo novca za oružje za pomoć u borbi protiv njegovih političkih suparnika i neprijatelja, a ne za pomoć u hrani, razvoj infrastrukture i obrazovne i zdravstvene programe koji su bili toliko potrebni njegovoj zemlji.
U godinama nakon izbora 2011. godine, Debi je ojačao svoj međunarodni položaj svojim učešćem u naporima da se suprotstavi širenju terorizma koji su predvodile islamske militantne grupe u regionu. Međutim, kod kuće je njegov režim i dalje bio uglavnom represivan.
Ipak, bilo je velikih protesta u mesecima koji su prethodili predsedničkim izborima 10. aprila 2016. godine, na kojima se Debi suočio sa 13 protivkandidata. Kao i na prethodnim izborima, Debi je proglašen za pobednika, kada je uzeo skoro 62 posto glasova, usred žalbi zbog nove izborne krađe i prevare članova opozicije.
Debijeva predsednička ovlašćenja proširena su kada je donesen novi ustav u maju 2018. godine. Novim ustavom je ukinuto mesta premijera, zbog čega je izvršna vlast koncentrisana na predsednika, kao i promena uslova za izbor predsednika: odredba petogodišnjeg mandata bez ograničenja roka zamenjena je šestogodišnjim rokom ograničenim na dva mandata.
Budući da se promene predsedničkog mandata neće primenjivati retroaktivno, Debi je sada imao mogućnost da se kandiduje na sledeća dva predsednička izbora, potencijalno ostajući na funkciji do 2033. godine. Odlučio je da se kandiduje na izborima, održanim 2021. godine.
Dana 11. aprila 2021, dok je zemlja izlazila na birališta da glasa na predsedničkim izborima, pobunjenička grupa započela je napad sa severa.
Privremeni rezultati, objavljeni su 19. aprila, pokazali su da je Debi ponovo izabran, ali sutradan je vojska objavila da je Debi ubijen dan ranije nakon borbe s pobunjenicima na prvim linijama fronta.