AJKULE STAVILE LJUDE NA SVOJU KARTU ISHRANE: Najviše napada u poslednjih 86 godina, naučnici otkrili zbog čega!
Jednog jutra početkom oktobra na plaži u Zapadnoj Australiji dogodila se nesvakidašnja scena. Ajkula je napala surfera koji je nakon toga nestao. Zvaničnici su poslali dronove, spasioci su uskočili na čamce, a lekari su čekali na obali.
UVODI SE DVONEDELJNI KARANTIN: Pokrajina u Britaniji se potpuno zatvara!
NEUTRALNI DŽIN ZA SADA ĆUTI: Nuklearna sila još uvek nije odabrala stranu, ali je to samo pitanje vremena!
Nakon nekoliko dana potrage, spasioci su pronašli surferovu dasku. Njegovo telo nažalost nije nađeno i smatra se sedmom žrtvom napada ajkula ove godine. To je alarmantan skok u broju poginulih u poslednjih 86 godina.
Ovogodišnji napadi dogodili su se u nekoliko različitih država, uključujući Kvinslend i Novi Južni Vels. Među žrtvama je ronilac koji je nestao u januaru. Ni njegovo telo nikada nije nađeno.
Kako bi se sve sagledalo iz perspektive kakva je ovo katastrofa, važno je istaći da ovakvih slučajeva tokom cele 2019. godine nije bilo. U godinama pre toga, napada je bilo jedan ili dva godišnje.
Poslednji put kada je Australija zabeležila sedam napada ajkula tokom jedne godine bilo je 1934. godine, navelo je Troga društvo za zaštitu. Rekord je oboren 1929. godine i tada je bilo devet smrtnih slučajeva.
Prosek do ove godine je bio jedan smrtni slučaj zbog napada ajkule, zato ovogodišnji broj sedam i te kako zabrinjava.
Iako je sedam umrlih, ukupan broj napada je 21, što je donekle normalna brojka kada se pogledaju prethodne godine. Razlika je u broju smrtnih slučajeva.
Zašto je to tako, može se reći da postoji nekoliko objašnjenja. Nekoliko eksperata tvrdi da je ovo jednostavno rezultat "loše sreće". Ipak, postoji i drugo, racionalnije objašnjenje: klimatska kriza.
Okeani se zagrevaju, čitavi ekosistemi su uništeni i naterani da se adaptiraju na nove uslove. Ribe migriraju na mesta na koja nikada nisu išle, a menja se ponašanje čitavih sistema. I dok se morski svet transformiše, ajkule se takođe pomeraju i to bliže obalama naseljenim ljudima.
Kada je reč o kopnu, klimatska kriza u Australiji dovela je do šumskih požara, ekstremnih temperatura i jedne od najgorih suša ikada.
Takođe, u okeanima dolazi do acidifikacije i rasta temperatura, koje mogu da naprave potpuni haos u ekosistemima. Na primer, australijski južnoistočni region je na udaru klimatske krize, voda se tamo0 zagreva zagrejala otprlike četiri puta više od globalnog proseka.
Veliki koralni greben, najznačajniji morski ekosistem uzduž istočne obale, toliko je izbledeo da je više od polovine korala uginulo. I šume mangrova takođe takođe su uništene u poslednjih nekoliko decenija.
Sve to dovodi do toga da životinje migriraju sve južnije u potrazi za odgovarajućim staništem. Na primer, neke ribe koje su uglavnom viđene u severnijim tropskim vodama sada se nalaze u blizini Tasmanije na jugu. Jedna vrsta hobotnice takođe je iz severoistoočnog Kvinslenda prešla u Tasmaniju, a čak se i planktoni pomeraju na jug.
Ove vrste "tropskih morksih skitnica" često putuju uzvodno i nizvodno obalom, ali sada klimatske promene znače da su zime dovoljno tople da ove ribe mogu da prežive sezonu, pa se neke vrste odlučuju da trajno ostanu u južnim vodama, naveo je profesor sa Univerziteta u Sidneju Kalum Braun.
Okean nikako nije stajaća masa, rastuće struje znače da postoje područja sa toplom i hladnom vodom, a istočno-australijska struja ima glavnu reč u ovoj dinamici i takođe je ojačala u poslednjih nekoliko decenija, što znači da pumpa više tople tropske vode niz obalu.
Ali pošto je struja intenzivnija, ona takođe gura i hladnu vodu bogatu hranljivim sastojcima ka nekim istočnim obalama. Ove dinamične, promenljive temperature vode možda su i razlog zašto ajkule počinju da se useljavaju u ljuske prostore.
Na primer, vrste poput velike bele ajkule preferiraju niže temperature i privlače se bliže obalama gde "džepovi" hladne vode obiluju plenom.
Moderna tehnologija, unapređena zdravstvena nega, brži odgovor hitnih službi takođe su razlog zašto bi broj fatalnih napada trebalo da je mali i zbog toga je ovogodišnji broj zaista anomalija.
Ipak, uprkos klimatskim promenama, još nekoliko faktora moglo bi da odigra ulogu. Sreća jeste jedan od njih: u poslednjih nekoliko godina bilo je nekoliko spasavanja samo pukom srećom jer se hitna pomoć zadesila u blizini.
Takođe, zavisi i gde je žrtva ujedena. Još jedan faktor, ljudi su ove godine češće bili u vodi s obzirom na period karantina zbog pandemije korona virusa, posebno u vreloj Australiji.