Američki admiral dao HITNO upozorenje: Kina pokrenula svoju MOĆNU mornaricu (VIDEO)
Kineski predsednik Si Đinping pokazao je svu moć kineske mornarice na dosad najvećoj mornaričkoj smotri u istoriji te zemlje, uoči vojne vežbe u Tajvanskom prolazu.
Đinping je u vojnoj uniformi, sa palube razarača, održao smotru ukupno 48 ratnih brodova, 76 aviona i više od 10.000 vojnika i mornara u blizini luke Sania, u Južnom kineskom moru, koja je inače predmet teritorijalnog spora Kine i njenih suseda.
O vojnim ambicijama kineskog predsednika svedoči podatak da je više od polovine brodova koji su učestvovali na smotri izgrađeno u poslednjih pet godina otkad je ovaj sve moćniji kineski vođa došao na vlast. Među brodovima bio je i nosač aviona "Ljaoning".
Kina već dve decenije gradi mornaricu ''plave vode'' koja bi bila sposobna da projektuje silu u Indijskom i Tihom okeanu, koji okružuju kineske ekonomske interese u Africi, na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Aziji.
Kina je prošle godine porinula svoj prvi nosač aviona izgrađen u zemlji. Ovaj trend sve više zabrinjava i američku vojsku. Admiral Hari Haris komandant američke pacifičke komande, u februaru je upozorio Kongres da bi ''impresivan razvoj kineske vojske uskoro mogao da izazove SAD".
Đinping je pozvao svoju mornaricu da ostane budna, čuva nacionalne interese.
OPŠTI HAOS NA GRANICI IZRAELA I GAZE: Ima povređenih (UŽIVO VIDEO)
''Izgradnja moćne narodne mornarice nikad nije bila toliko važna kao danas. Mi ćemo nepokolebljivo ubrzati modernizaciju naše mornarice i težiti da od nje izgradimo mornaricu svetske klase'', poručio je Si u svom govoru.
Posle smotre ova impresivna flota ide na vojnu vežbu pored obale Tajvana koja počinje 18. aprila i traju tri dana.
Vežbe su prve u poslednje dve godine, a organizuju se samo nekoliko nedelja pošto je američki predsednik Donald Tramp potpisao zakon kojim podiže diplomatski status Tajvana, dopuštajući određene službene posete na visokom nivou.
Kina je na to reagovala vrlo negativno budući da Tajvan smatra delom jedinstvene kineske nacije. Tenzije između Kine i Tajvana u porastu su otkad je na izborima tajvansku vladu naklonjenu Pekingu zamenila ona koja se zalaže za potpunu nezavisnost.