fbpx
Skip to main content
Bela kuća

AMERIČKI PREDSEDNICI KOJIMA JE IZMAKAO DRUGI MANDAT: Jedan je postao predsednik, a da nije dobio na izborima

Foto: Profimedia/ilustracija
Tramp se nada da neće biti među njima

Izborna groznica uveliko trese Sjedinjene Američke Države, a interesovanje za to da li će Donald Tramp doći do novog mandata ili će vlast pasti u ruke Džoa Bajdena, sve je veća i u svetskim razmerama.

KO JE ANTIRATNI KANDIDAT NA IZBORIMA? Saosećajan, a ustvari đavo, okružen močvarnim stvorenjima, živi za rat!

KO JE ANTIRATNI KANDIDAT NA IZBORIMA? Saosećajan, a ustvari đavo, okružen močvarnim stvorenjima, živi za rat!

"KARIKATURA NE MOŽE DA BUDE OPRAVDANJE ZA ODSECANJE GLAVE" Makron lupio šakom o sto!

"KARIKATURA NE MOŽE DA BUDE OPRAVDANJE ZA ODSECANJE GLAVE" Makron lupio šakom o sto!

Predsednički izbori u toj zemlji održavaju se od 1789. godine, a u periodu od 231 godine 45 osoba izabrano je da vodi tu zemlju.

Šef države se bira na četiri godine, a jedan predsednik može maksimalno da služi dva mandata. Što se tiče pola, svi predsednici su do sada bili muškarci, a samo 10 njih nije uspelo da se domogne drugog uzastopnog mandata.

Jedan od njih je Džon F. Kenedi, koji je ubijen 1963. godine u Dalasu. Poslednji predsednik koji nije osvojio drugi mandat jeste Džordž Buš Senior, koji je 1992. godine izgubio od Bila Klintona. Najduži u period u kome nijedan od šefova države nije uspeo po drugi put da osvoji poverenje birača bio je između 1932. i 1976. godine.

Tramp se nada da će se nastaviti trend koji traje 28 godina, odnosno da će biti u grupi predsednika u tom periodu koji su uspeli da ostanu na toj funkciji i posle prvog mandata.

Ovo su šefovi države koji nisu uspeli da stignu do 2. mandata:

Džon Adams

Prvi predsednik SAD koji nije uspeo da osvoji drugi mandat bio je Džon Adams, koji je služio ka prvi potpredsednik te zemlje. Kada je funkcija predsednika zemlje uvedena 1789. godine, Džordž Vašington je izabran za prvog šefa države, a pošto je odlužio dva mandata, Adams se kandidovao za tu funkciju i pobedio.

AMERIČKE FOKE IZVELE MUNJEVITU AKCIJU: Šestoro prekaljenih uletelo u Nigeriju, džihadisti pobijeni, otkriveno zašto!

AMERIČKE FOKE IZVELE MUNJEVITU AKCIJU: Šestoro prekaljenih uletelo u Nigeriju, džihadisti pobijeni, otkriveno zašto!

BILA JE DUŠA OD ŽENE: Muž grca u suzama, ostao je bez svog anđela - "Moj život je sada noćna mora"

BILA JE DUŠA OD ŽENE: Muž grca u suzama, ostao je bez svog anđela - "Moj život je sada noćna mora"

Tokom mandata je vodio kvazi-rat sa Francuskom pošto su Francuzi oteli trgovački brod u luci u Njujorku. Na narednim izborima, završio je na trećem mestu na izborima, a predsednik je tada postao Tomas Džeferson.

Džon Kvinsi Adams

Još jedan član porodice Adams nije uspeo da bude ponovo izabran za prvog čoveka zemlje. Naime, Džon Kvinsi Adams bio je najstariji sin drugog predsednika Amerike, Džona Adamsa, i uspeo je da pobedi na izborima za tu funkciju.

Tokom njegove vladavine izbili su u sukobi unutar njegove Demokratsko-republikanske partije, zbog čega nije uspeo da stigne do reizbora. Kao rezultat toga, stranka se raspala na Demokratsku partiju i tzv. Vigovce.

Grover Klivlend i Bendžamin Harison

Martin Van Buren je bio sledeći predsednik koji nije uspeo 1840. godine da bude reizabran, ali Grover Klivlend je dokazao da izgubljeni izbori ne moraju da vas spreče da dođete do drugog mandata.

Klivlend, inače član Demokratske partije, bio je 22. i 24. predsednik Amerike, odnosno 1884. i 1892. godine. Funkcija mu je promakla 1888. godine, kada ga je pobedio republikanac Bendžamin Harison. Izbori su tada bili tesni, ali je Klivlend uspeo 1892. godine da pobedi Harisona i tako postane predsednik drugi put u periodu od osam godina.

Vilijam Hauard Taft

Vilijam Taft je 20 godina kasnije bio sledeći predsednik koji nije uspeo da osvoji drugi uzastopni mandat. Taft, inače Republikanac, jedini je zvaničnik u istoriji Amerike koji je bio i predsednik zemlje i Vrhovni sudija. Dok je bio šef države, odbijao je da zaposli Afroamerikance u federalnoj službi. Bio je predsednik od 1909. do 1913. godine, kada ga je na izborima pobedio Vudro Vilson.

Herbert Huver

Izabran je za predsednika 1928. godine i bio je suočen sa izgradnjom države pošto je 1929. godine palo kompletno američko tržište. Tokom vladavine, zalagao se za prohibiciju, a veći deo mandata proveo je u pokušaju da povrati ekonomiju.

Izgubio je na izborima 1932. godine od Frenklina Ruzvelta.

Džerald Ford i Džimi Karter

Džerald Ford ne samo da nije uspeo da osvoji 2. mandat kao predsednik SAD, on čak nikada nije ni pobedio na izborima. Naime, on je postao prvi čovek Amerike pošto je Ričard Nikson podneo ostavku na tu funkciju posle skandala "Votergejt".

Bio je predsednik od 1974. do 1977. godine kada ga je na izborima pobedio Džimi Karter.

Karter je služio kao šef države od 1977. do 1981. godine, ali ga je na toj funkciji smenio Ronald Regan.

Džordž Buš Stariji

Buš Stariji je poslednji predsednik koji nije uspeo da osvoji 2. mandat, pošto ga je 1992 godine pobedio Bil Klinton.

On je bio 41. šef države, a radio je kao direktor CIA u periodu od 1976. do 1980. godine. Čak je služio kao potpredsednik države dok je na čelu Amerike bio Regan u periodu od 1981. do 1989. godine, a zatim je postao predsednik.

Vladavinu su obeležili Zalivski rat, kao i zakon koji zabranjuje diskriminaciju osoba sa invaliditetom.

Njegov sin, Džordž Buš Mlađi, postao je predsednik 2000. godine i služio dva mandata, a na vlasti ga je smenio Barak Obama.

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Fog
1 Beograd