MERKELOVA ODLAZI, A KUDA IDE NEMAČKA: U šokantnom obrtu glavnu ulogu imaju Kina i Putin?
Nakon septembarskih izbora u Nemačkoj vladajuću koaliciju najverovatnije će činiti Zeleni i Hrišćansko-demokratska unija. Međutim, spoljnopolitičko usmerenje države u potpunosti je neizvesno, zbog, u tom smislu, znatno udaljenih stavova lidera dveju stranaka.
UMRO EL AMERIKANO, NAJVEĆI KRIJUMČAR KOKAINA: Džoni Dep ga glumio u filmu, a bio je zvezda društvenih mreža
PČELE MOGU DA OTKRIJU ZARAŽENE KORONOM: Metod kojim ga prepoznaju šokirao naučnike
"NAŠE VAKCINE SMATRAJU POUZDANIM POPUT KALAŠNJIKOVA": Putin otkrio kako u Evropi ocenjuju efikasnost "Sputnjika V"
Pod odlazećom kancelarkom Nemačka je uglavnom kročila srednjim putem govoreći o kršenju ljudskih prava i demokratskim idealima, istovremeno slušajući apetit svoje industrije za kineskim izvoznim tržištima i ruskim opskrbama energijom.
- U paradigmi strateške konkurencije između Amerike i Kine, sada se vrši pritisak na Nemačku da se pozicionira - rekao je Ulrih Špek, spoljnoopolitički analitičar.
Predsednica stranke Zelenih Analen Berbok, 40-godišnjakinja s iskustvom u međunarodnom pravu, jedna je od najglasnijih zagovornica da se nemačka spoljna politika čvršće veže za vrednosti, a ne za ekonomske potrebe.
Ako bi postala kancelarka, obećala je povući vladinu podršku za gotovo kompletan gasovod "Severni tok 2" između Nemačke i Rusije, za koji kritičari tvrde da će pojačati Putinov geopolitički uticaj.
Ponavljajući retoriku iz Bele kuće, nedavno je rekla da bi odnos Nemačke s Kinom trebao biti obeležen "nadmetanjem sistema: autoritarne moći naspram liberalne demokratije".
- Izuzetna je jasnoća kojom Zeleni sada razgovaraju o sankcijama protiv Rusije, uključujući zaustavljanje 'Severnog toka 2', i pozicioniraju se prema Kini - rekao je Ralf Fuks, bivši političar Zelenih koji je na čelu centra za liberalnu modernost.
Nasuprot tome, spoljnopolitičke instinkte predsednika CDU-a Armina Lanšeta teže je utvrditi. Zapravo njegovo zanimanje za spoljnu politiku prethodi njegovoj političkoj karijeri. Kao urednik katoličkog lista KirhenZeitung Achen, tada 30-godišnjak napisao je sedmični uvodnik o međunarodnim poslovima, posvetivši svoju prvu kolumnu u julu 1991. godine pitanju zašto Evropska zajednica nije u pravu kad nudi finansijsku pomoć Jugoslaviji i time obeshrabruje pokrete za nezavisnost Hrvatske i Slovenije.
Kažu da su njegovi stavovi prema Rusiji bili ćudljivi, ali ne preterano, ideja da proširenje EU na istok treba uravnotežiti s poštovanjem ruskih interesa bila je opšteprihvaćena unutar CDU-a u to vreme.
- Bio je prizemljen, susretljiv i razborit, siguran par ruku. Nazvati ga proputinovskim bilo bi preterivanje - rekao je bivši evroparlamentarac iz Britanije Šarles Tanok.
- Armin je stigao u Brisel iste godine kada je Putin postao premijer Rusije, kada su ljudi ulagali puno nade u ovog novog lidera - seća se jedan bivši kolega iz njegovog stranačkog bloka.
- Napustio je Evropski parlament godinu nakon istočnog proširenja EU, a nije bio tamo da vidi kako su države bivšeg istočnog bloka promenile zapadnoevropsku percepciju Putinove Rusije.
Kritikovao je Sjedinjene Američke Države 2014. godine zbog toga što su "pokušale oslabiti" sirijskog predsednika Bašara al-Asada u njegovoj borbi protiv IDIL-a, u tvitu odgovora američkom državnom sekretaru Džonu Keriju.
U aprilu 2018. Lašet je koristio tviter da kritikuje britansku vladu zbog "prisiljavanja" članova NATO-a da osude Rusiju zbog, kako je video, ograničenih dokaza koji dokazuju njenu ulogu u pokušaju trovanja Sergeja Skripala. Vlada njegove zemlje smatrala je dokaze dovoljnim.
Lašetovo ćutanje o navodnom pokušaju trovanja Alekseja Navalnog Zeleni su najoštrije osudili. Berbok je izrazila svoju iritaciju "prijateljskim tonom zvaničnka CDU-a prema Moskvi".
Severna Rajna-Vestfalija nije dom samo energetske kompanije Uniper, jednog od finansijera "Severnog toka 2", već i luke Disburg, ključnog čvorišta kineske inicijative pojasa i puta.
Govoreći na minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2020. godine, Lanšet i Berbok složili su se da je Nemačka učinila premalo da odgovori na poziv francuskog predjednika Emanuela Makrona za jedinstveniju evropsku spoljnu politiku.