Avantura koja će skupo koštati, BACILI su KOCKU i izgubili: Zašto Katalonija neće biti NEZAVISNA
Referendum u Kataloniji nije prošao kako je katalonski predsednik Karles Pudždemon očekivao.
Madrid na potezu, premijer se obratio Kongresu: Španija se neće raspasti, branićemo našu državu
Pokušano je iskorišćavanje policijske intervencije tokom sprečavanja referenduma kao povod za unilateralno proglašenje nezavisnosti i najavljeno da će parlament ove španske pokrajine doneti takvu odluku kroz 48 sati.
U međuvremenu separatisti su pokušali da dobiju međunarodnu podršku za svoju deklaraciju, ali u tome nisu uspeli.
Čak ni rezervni plan, da se dijalog sa centralnom Vladom u Madridu nastavi uz pomoć međunarodne medijacije, nije naišao na podršku. Umesto toga, samo nekoliko sati pre zasedanja katalonskog Parlamenta, Pudždemon je dobio poruku od Donalda Tuska, predsednika Evropske Komisije, da odustane od usvajanja deklaracije o nezavisnosti, jer bi to učinilo dalje pregovore nemogućim, a poziciju Katalonije još nepovoljnijom.
Suočen sa nedostatkom podrške za nezavisnost, ne samo na međunarodnom planu, već i unutar same Katalonije, Pudždemon je bio primoran da odstupi od svoje namere. Istovremeno, prinuđen je da nastavi da zagovara ideju o nezavisnosti jer je visoko podigao očekivanja katalonskih separatista.
Madrid pita Kataloniju: Da li ste ili niste proglasili NEZAVISNOST?
Drugi razlog za zadržavanje pitanja nezavisnosti unutar javnog političkog diskursa je činjenica da se Pudždemon, zajedno sa organizatorima referenduma, suočava sa optužbama za delovanje protiv ustavnog poretka Španije što može rezultirati višegodišnjim zatvorskim kaznama.
Istrajavanjem na zahtevu za nezavisnošću Pudždemon pokušava osigurati tzv. političku polugu kako bi mogao ponuditi ustupke u zamenu za povlačenje optužnice. Poslednjim potezima katalonski predsednik je znatno smanjio svoj politički manevarski prostor i doveo se u nezavidan položaj.
Grčki ANARHISTI uz katalonske SEPARATISTE: Upali u špansku ambasadu, bacali LETKE i vršljali
Ovaj politički avanturizam već je doneo mnogo štete Španiji, ali i samoj Kataloniji.
Zašto nezavisnost?!
Motivi koji okupljaju Katalonce u želji za nezavisnošću uglavnom su vezani za ekonomska i identitetska pitanja. Katalonija je jedna od najrazvijenijih i najbogatijih španskih regija koja čini jednu petinu ukupne španske ekonomije. Međutim, Katalonci tvrde da vlast na državnom nivou uzima od Katalonije mnogo više novca nego što ga vraća.
Katalonci sebe vide kao samosvesnu naciju sa demokratskim pravom na samoopredjeljenje. Ovo se međutim, mogu osporiti po mnogim aspektima, pre svega na osnovu istorijske činjenice da Katalonija nikada nije postojala kao država, a s obzirom da sam pojam nacije obavezno stoji u korelaciji sa državom, tako je sa stanovišta međunarodnog prava diskutabilno da li katalonski narod sebe uopšte može nazivati nacijom.
S druge strane, čak ni najstrastveniji katalonski nacionalisti nisu u stanju nacrtati granice te države, s obzirom da se katalonski jezik koristi i u delu južne Francuske, a upravo je katalonski jezik bazična determinanta katalonske nacije.
Katalonski nacionalisti nemaju realnih izgleda da svoje želje sprovedu u stvarnost. Nemaju istorijskih, pravnih, niti bilo kojih drugih ozbiljnih utemeljenja za svoje zahteve. Sa stanovišta međunarodnog prava zahtevi za nezavisnošću mogu biti podržani u slučaju masovne opresije i diskriminacije, kršenja ljudskih prava, kolonijalizma ili strane invazije. Katalonija u tom smislu nije okupirana, kolonizovana, niti su njeni građani diskriminisani od španskih vlasti.
Pravo Španije
Katalonija ima verovatno veći stepen autonomije nego bilo koja druga pokrajina u Evropi. Katalonski jezik je zvanični jezik koji se koristi u školskim ustanovama i administraciji. Katalonci imaju vlastitu Vladu, Parlament, kao i visoku finansijsku neovisnost.
Sa pravnog stanovišta, Španija ima odlučujuće snažan argument a to je referendum iz 1978. godine, kojeg je gotovo jednoglasno podržala i Katalonija, čime je ozvaničen koncept "nedeljivog jedinstva" španske nacije kao suverene celine. Španske pokrajine ne mogu unilateralno odlučivati o pitanju državnog suvereniteta, već samo španska nacija u celini.
Put bez povratka
Ukoliko Katalonija jednostrano proglasi nezavisnost, time ne bi postigla svoj politički cilj. U tom slučaju, usledila bi oštra reakcija španskih vlasti koje bi pokrenule sve raspoložive policijske i vojne kapacitete da osiguraju državni teritorijalni integritet i ustavni poredak.
Katalonski separatisti nemaju logističkih, tehničkih, ni ljudskih kapaciteta da se tome suprotstave. Nemaju nijednog saveznika koji bi politički podržao njihovu državu, niti u tome mogu računati na bezrezervnu podršku katalonskih građana koji nisu jedinstveni u stavu da visoki stepen autonomije treba rizikovati borbom za nezavisnost, koja bi nosila žrtve.
S druge strane, takav politički avanturizam Kataloniju bi mogao koštati mnogo. Mogla bi ostati bez onoga na čemu joj zavide mnoge evropske autonomije, a to je visok životni standard, znatno veći od evropskog proseka, status katalonskog jezika koji je zvanični jezik u toj pokrajini, izuzetno visoka finansijska autonomija, visok stepen sudske i zakonodavne autonomije na regionalnom nivou.
Kraj autonomije
Ukoliko svojim političkim odlukama Katalonci budu dali povoda za to, vlasti na državnom nivou mogle bi delomično, ili u potpunosti, ukinuti katalonsku autonomiju ukoliko deluje protiv jedinstva španske nacije, a to im omogućava važeći Ustav. Španija bi, u tom slučaju, verovatno imala i podršku značajnog dela međunarodne zajednice, posebno velikih evropskih zemalja.