PRIČA O DVE ARMIJE: Kako su borci u šalvarama i papučama uništili dobro naoružane i obučene američke štićenike?
Spektakularan kolaps avganistanske vojske koji je talibanskim borcima omogućio da za nedelju dana uđu u Kabul, uprkos milijardama američkih dolara i dve decenije obuke, šokirao je svet.
ŠTA SE DEŠAVA KADA UMREMO? Priče onih koji su imali kliničku smrt će vas NAJEŽITI
OCA PROGLASILI NEODGOVORNIM: Sa sinovima bio DVA SATA U LEDENOJ VODI bez pojasa za spasavanje, jedva izvukli živu glavu!
VELIKA TRAGEDIJA: U gašenju požara kod Jerusalima pomogli Palestinci
Procenjuje se da talibani imaju oko 80.000 vojnika, u poređenju sa nominalnih 300.699 koji služe avganistanskoj vladi. Prvi osvajaju gradove u šalvarama i papučama, drugi su 20 godina od najmoćnije vojne sile dobijali "privatne časove" ratovanja, kao i nezamislivu novčanu podršku. Pa ipak, talibani su praktično celu zemlju stavili pod kontrolu za svega nekoliko nedelja, dok su se komandanti vladinih snaga predavali bez borbe.
Kako je do toga došlo? Odgovor na to pitanje je priča o dve armije - jednoj slabo opremljenoj, ali ideološki vrlo motivisanoj i drugoj, dobro opremljenoj, ali zavisnoj od podrške NATO-a, loše vođenoj i prožetoj korupcijom.
"Više se ne isplati boriti"
Predstraža avganistanske vlade u Imam Sahibu, okrugu severne provincije Кunduz, držala se dva meseca nakon što su je opkolili talibani. U početku elitne jedinice komandosa dolazile bi jednom nedeljno da ih opskrbe. Onda su ove posete postale sve ređe, kao i zalihe.
Kada je nestalo hrane, vode i oružja, vojnici su u jednom oklopnom transporteru i jednom "ford rendžeru" pobegli u relativnu sigurnost pokrajinske prestonice, koja je i sama pala nekoliko nedelja kasnije. Talibanima su ostavili 11 transportera.
Кako je okrug po okrug padao u ofanzivi talibana ovog leta, bez velikog otpora avganistanske nacionalne vojske i policijskih snaga, ostali vojnici jednostavno su shvatili da se više ne isplati boriti - posebno ako im talibani ponude siguran prolaz kući, što su obično i činili.
Avganistanska vojska, teoretski sa 300.000 ljudi, obučenih i opremljenih uz ogroman novac Amerike i zapadnih saveznika, trebalo je da sa lakoćom zaustavi talibane. Umesto toga, doživela je ponižavajući kolaps, nakon kojeg je Kabul u rukama talibana, a zapadne zemlje panično evakuišu svoje diplomate i stanovništvo.
Ovaj poraz posledica je, između ostalog, "urođenih" nedostataka avganistanske vojske pogoršanih strateškim greškama vlade predsednika Ašrafa Ganija. Sa druge strane, talibani su iskoristili mirovne pregovore kako bi prevarili Кabul o svojim namerama, dok su pripremali, a zatim i lagano izveli brzu ofanzivu.
Avganistanska vojska koja se bori zajedno sa američkim trupama oblikovana je tako da odgovara načinu rada Amerikanaca. Američka vojska, najnaprednija na svetu, u velikoj meri se oslanja na kombinovanje kopnenih operacija sa vazdušnom snagom, korišćenje aviona za snabdevanje predstraža, gađanje ciljeva, prenošenje ranjenika i prikupljanje obaveštajnih podataka.
Nakon odluke predsednika Džoa Bajdena o povlačenju, Amerika je povukla vazdušnu podršku, obaveštajne podatke i održavanje avganistanskih aviona i helikoptere. To je značilo da je avganistanska vojska ostala vezanih ruku. Isto se dogodilo i sa još jednim takvim američkim projektom, vojskom Južnog Vijetnama sedamdesetih godina, rekao je penzionisani general-potpukovnik Danijel Bolger, koji je komandovao misijom za obuku avganistanskih snaga 2011-2013.
- Uvek postoji tendencija da koristite model koji poznajete, a to je vaš sopstveni model. Кada izgradite takvu vojsku, a ona je zamišljena kao partner sofisticiranim snagama poput američkih. Ne možete odjednom izvući Amerikance, jer vojska tada gubi svakodnevnu pomoć koja joj je potrebna - rekao je on za "Volstrit Žurnal".
Dok su američke snage još bile prisutne, avganistanska vlada je nastojala da poveća svoje prisustvo u udaljenim delovima zemlje, održavajući više od 200 baza i ispostava koje su mogle da se snabdevaju samo vazdušnim putem.
Predsednik Gani je godinama unazad bio upozoren da Amerika planira da se poviče, ali avganistanska vlada nije prilagodila svoju vojsku novoj stvarnosti. Mnogi zvaničnici nisu verovali da će Amerikanci zaista otići.
U jednom trenutku avganistanska vojska više nije znala na koji region pre da se koncentriše, a u toj preopterećenosti postala je zavisna od bliske vazdušne podrške za logistiku i borbene operacije.
Кada su talibani započeli ofanzivu u maju, koncentrisali su se na zauzimanje upravo izolovanih predstraža koje su avganistanske snage teško mogle da brane. Do početka ovog meseca, kada su talibani započeli napade na velike gradove, avganistanska vojska je bila toliko demoralisana da je pružala mali otpor. Pokrajinski lideri i viši komandanti sklapali su na lokalnom nivou dogovore o predaji. Elitne jedinice komandosa bile su jedini izuzetak, ali ih je bilo premalo i nedostajalo im je aviona za kretanje po zemlji. Talibani su iskoristili i tu slabu račku, pa su namerno ciljali pilote. Navodno je u poslednje vreme više desetina pilota dezertiralo iz vojske u strahu od atentata.
Talibani su svakako bili dobro pripremljeni. Sporazum iz Dohe dao im je jednogodišnji vremenski prozor da se pregrupišu i ojačaju liniju snabdevanja, a sve to uz slobodno kretanje bez straha od američkog bombardovanja. Кada su pobunjenici konačno napali, nakon što su u javnosti sugerisali da neće dirati velike gradove dok mirovni pregovori traju, udarac je bio pretežak. Ne samo da su avganistanske snage bežale pred teoretski slabijim neprijateljem, već su u begu za sobom ostavljale američku skupu opremu i oružje, koje je ostalo u rukama talibana.
Preterani optimizam
Što se američke odgovornosti tiče, nadzornik potrošnje pomoći za Avganistan upozorio je još prošlog meseca da američka vojska ima malo ili nimalo uvida u sposobnosti avganistanskih nacionalnih odbrambenih snaga da deluju nezavisno od američkih, uprkos tome što je potrošila 88,3 milijarde dolara za bezbednost Avganistana do marta ove godine.
Utvrđeno je, prenosi "Gardijan", da je američka vojska uporno bila preterano optimistična u pogledu avganistanskih vojnih sposobnosti, iako nije imala pouzdane dokaze za takvu procenu, kao i da bi povlačenje američkih vojnika moglo značajno da utiče na održivost avganistanskih snaga, posebno održavanja njihovih aviona i vozila.
Rečeno je da je nadzornik više puta upozoravao na "nagrizajuće efekte korupcije" unutar snaga. Na primer, poznato je da su komandiri u udaljenim regiona za sebe uzimali plate hiljada "vojnika duhova" koji su postojali samo na papiru. Oslanjajući se isključivo na naprednu opremu, uz loše obučene redove, avganistanske snage nisu mogle same da održe borbenu gotovost.
Jasna upozorenja koja stoje u prošlomesečnom izveštaju verovatno će biti pregledana uzduž i popreko u američkom Kongresu, dok zbunjena Bajdenova administracija pokušava da shvati gde je sve pošlo po zlu.
Više vesti o dešavanjima u Avganistanu, možete pročitati OVDE.