Balada o nezavisnosti: Hoće li se Katalonija otcepiti i zašto ne
Referendum u Kataloniji doneo je novi potres ionako uzdrmanom međunarodno-pravnom poretku.
Nema licemerja dok iz Evrope ne dođe: Situacija izmakla kontroli, ali Katalonija nije Jugoslavija
Međutim, situacija u Madridu je prilično mirna. Građani gotovo nezainteresovani. Policajci ljubazno ulaze u razgovor sa vama i s osmehom na licu objašnjavaju da od nezavisne Katalonije nema ništa. Novinari prate situaciju, ali više vesti radi, nego očekivanja neke senzacije u njihovoj zemlji.
Katalonci su se malo igrali glasanja, proglasili nezavisnost, pa je onda odložili radi pregovora. Što je sigurno, sigurno je. Nije se šaliti sa vlastima iz Madrida koje drže sve instrimente sile, a mogu i da vam ukinu svu vlast i autonomiju, što je na kraju i urađeno aktiviranjem člana 155. ustava Kraljevine Španije.
Činjenica je da su se Katalonci malo zaleteli. Napravili su izuzetno ekstreman potez ali nisu imali, ono što se na španskom naziva "kohones", da idu do kraja. Ko je uopšte čuo da se glasanjem sticalo bilo kakvo veće pravo, a pogotovo pravo da stvorite sopstevnu državu u okviru već suverene zemlje.
Tanki Katalonci to nisu shvatili, misleći da je dovoljno da zaokruže da, na kod kuće odštampanim papirima, malo izvedu decu i bake u šetnju i eto nezavisnosti.
Na prve udarce pendrecima počele su žalbe i plač kako to nije demokratski, preterana upotreba sile i slične floskule.
Predsednik Katalonije Karles Pudždemon, izvukao se kao i svaki političar. Nije dobio po leđima na dan referenduma, pa je "hrabro" nastavio sa svojom akcijom.
Shvativši pred samo proglašenje nezavsinosti, da nema podršku velikih sila, da se svet neće umešati, a da pred sobom ima narod nespreman na bilo kakvu žrtvu, ali ipak željan nezavisnosti, odlučio se na "pravi politički" potez. Proglasili su nezavisnost na odloženo.
Katalonci su verovatno najpoželjniji separatisti na svetu.
Španska vlada imala ih je u šaci i htela je da ponizi Kataloniju ultimatumima o javnom odbacivanju proglašene nezavisnosti. Ovo međutim, nije upalilo i Španci su se odlučili na ekstreman potez sa svoje strane, primenu člana 155, nadajući se da će jedan ekstrem poništiti drugi pa će se sve vratiti na staro. Verovatno su i bili u pravu.
Međutim, i oni su odigrali na kartu odloženo. Član 155. može biti primenjen samo ako ga odobri Senat, a do tad će biti adut za tajne pregovore koji uveliko traju, između Madrida i nekih budućih vlasti u Kataloniji koje će biti lojalne.
Ukoliko katalonska vlast ipak bude suspendovana primenom člana 155. nova će biti izabrana na izborima, verovatno za šest meseci. Izvesno je da novu vlast neće predvoditi Pudždemon, koji se pokazao kao slab lider, nesposoban da održi obećanje pred svojim narodom i nesposoban da se suprotstavi vlastima u Madridu. I zaista, kada bi Pudždemonu neko stavio klovnovski nos niko se ne bi začudio, ali zamisliti ga kao vođu gerilaca, naoružanog i spremnog na borbu... ne, nikako.
Zvanično proglašenje nezavisnosti, katalonske političare, može odvesti u zatvor, a Kataloniju pod okupaciju oružanih snaga centralne vlade u Madridu.
Stvari će se nastaviti po starom. Aktiviranje člana 155. uz primenu sile, koju se videli smo, ne libe da primene protiv separatista. Međunarodni faktori se neće mešati, a Katalonci će ostati sami.
Bez obzira koliko loše mislili o njma, albanski separatisti sa Kosova, uz veliku podršku zapadnih sila, ipak su bili spremni da ginu kao teroristi u borbama sa našom vojskom i policijom. Krv za svoju nezavisnost, spremni su da proliju i Kurdi, Palestinci, Rusi iz Donjecka, Irci, pa i najveći španski separatisti Baskijci, kao i mnogi drugi narodi željni sopstvene države, bez obzira na stanovište jesu li u pravu ili ne. To je subjektivan osećaj i svako će za sebe reći da je u pravu. Veliki ciljevi se ostvaruju velikim žrtvama, ali u ovom slučaju se to neće desiti.
U Kataloniji će demokratija pokazati svoje tragikomično lice u punom sjaju.
Nakon izbora novih vlasti, Madrid će vratiti ovlašćenja nekim novim Kataloncima željnim vlasti, makar i autonomne. Zauzvrat ovi će zaboraviti na referendum, a onu nezavisnost na odloženo, odložiće na neodređen, dug vremenski period.
Tako će velike promene, po onoj uzrečici pionira konzervativne ideologije, ponovo poslužiti istom, menjati da bi se sačuvalo staro.