BESEDA KOJA JE UŠLA U ISTORIJU - POSLEDNJI GOVOR MARTINA LUTERA KINGA: Proročkim rečima predvideo svoju sudbinu (VIDEO)
Bilo je malo iza 6 popodne. Martin Luter King stajao je na balkonu svoje sobe na drugom spratu hotela "Lorejn" u Memfisu. A onda je jednim pucanjem iz Remington puške okončan život baptističkog sveštenika, slavnog borca za građanska prava u Americi i jednog od najdarovitijih besednika 20. veka.
PORAZNI REZULTATI STUDIJE NA 23.000 LJUDI: Ogroman procenat preživelih kovid pacijenata ima psihijatrijske poremećaje
NIJE ETIČKI: Evropska agencija za lekove žestoko oplela po ruskom Sputnjiku V
RAZMEĆE SE SAMO SIROTINJA: Ako mislite da stičete statusne simbole kupovinom - GREŠITE! Milioneri su promenili način života iz korena
Samo dan ranije King je održao svoj poslednji govor. Govor koji će ući u istoriju i zbog skoro proročkih reči koje kao da su predvidele događaje koji će uslediti.
Poslednji govor pred publikom Martin Luter King održao je upravo Memfisu u Tenesiju gde je doputovao da podrži afroameričke radnike gradske čistoće koji su bili u štrajku zahtevajući bolje uslove. Govor je ostao upamćen pod imenom "Bio sam na vrhu planine" zbog odlomka u kome je doktor King rekao: "Ne znam što će se dogoditi. Pred nama su teški dani. Ali za mene zapravo to više nije ni važno. Jer, bio sam na vrhu planine".
Nastavak ovog pasusa istorijski je najzanimljiviji zbog onoga što predviđaju:
"Kao i svi, i ja bih želeo dug život. Dugovečnost ima svoju prednost. Ali sada ne brinem o tome. Samo želim da izvršavam Božju volju. A on mi je dopustio da se uspnem na planinu. I pogledao sam preko. I vidio sam obećanu zemlju. Možda ne dođem tamo sa vama. Ali želim da znate noćas, da ćemo mi, kao narod, doći u obećanu zemlju.
I zato sam večaras srećan! Ne brinem ni zbog čega. Ne bojim se nijednog čoveka. Moje oči su videle slavu dolaska Gospodnjeg."
Martin Luter King ubijen je sutradan, 4. aprila 1968. godine.
Počinilac, sitni kriminalac Džejms Erl Grej uhvaćen je dva meseca kasnije. Priznao je krivicu 10. marta 1969. godine i nakon toga je osuđen na 99 godina zatvorske kazne.
Međutim, tri dana kasnije, Rej je povukao svoje priznanje tvrdeći da je krivicu priznao na nagovor svog advokata i kako bi izbegao smrtnu kaznu na električnoj stolici koja je u to vreme korišćena u Tenesiju.
Proveo je ostatak svog života pokušavajući da sebi obezbedi novo suđenje. Umro je u zatvoru 23. aprila 1998. kada mu je bilo 70 godina.
Interesantno je da je i porodica King verovala da Rej nije ubio Martina Lutera (ili makar da ga nije ubio sam). Podržavali su ga u njegovim pokušajima da dobije novo suđenje i verovali da je atentat imao duboku političku pozadinu.
Sve ovo dalo je materijala za razne teorije zavere koje se i danas pletu oko atentata na Martina Lutera Kinga.