Bila je trudna pet meseci, a onda je saznala STRAŠNU ISTINU: OČAJNIČKI VAPAJ majke čija beba nije živela

- Bila sam 20 nedelja trudna, a onda sam abortirala. Evo zašto pričam o tome - potresno iskrena priča majke koja nikada nije dobila priliku da svoju ćerkicu drži u rukama naterala je suze na oči svakome ko ju je pročitao. Prenosimo u celosti bolno iskustvo ove novinarke koje će vas iskreno ganuti.

- Otkad mogu da razmišljam, smatram sebe osobom koja podržava pravo žena da imaju izbor kada je abortus u pitanju. Ipak, nakon što sam se udala i prvi put ostala trudna, ni na kraj pameti mi nije bilo da ću ikad morati da se odlučim na pobačaj.

Očajnički sam želela da rodim dete. Mom suprugu i meni je trebalo oko šest meseci pre nego što sam ostala trudna sa svojom ćerkicom, ali je trebalo i samo nekoliko trenutaka da saznam da ona nikada neće živeti. Saznali smo to na pola moje trudnoće, na rutinskom ultrazvuku u 20. nedelji. Svrha ultrazvuka jeste da izmeri veličinu deteta i da se lekari, a i mi, pomoću njega uverimo da se dete normalno razvija. A za neke roditelje služi i tome da prvi put saznaju pol svog deteta.

Mi smo već znali da nosim devojčicu i već sam napravila mnoštvo preporučenih testova kako bismo se uverili da je moje dete zdravo. Danas postoji veliki broj testova i jednostavno smo hteli da ih sve iskoristimo kako bismo mogli da budemo potpuno mirni – a to što sam saznala da ćemo dobiti
devojčicu bio je samo plus. Svaki je nalaz bio negativan, zbog čega sam bila uverena da nemam razloga za brigu, dok smo odlazili na redovni ultrazvuk u 20. nedelji trudnoće. Ipak, nisam bila u pravu.

NEVEROVATAN SLUČAJ! Žena umrla na porođaju, MRTVA RODILA DETE, a onda još jednom šokirala doktore

Evelin, kojoj smo već dali i ime, bila je mnogo manja nego što je to uobičajeno u 20. nedelji trudnoće. Lekar za rizične trudnoće došao je da pogleda šta se događa i rekao nam da Evelin ima smrtonosan oblik koštane displazije, što je medicinski termin za patuljasti rast. Pokušavali smo da shvatimo šta to zapravo znači i koliko je stanje zaista ozbiljno. Lekar nam je objasnio da veruje da stanje našeg deteta nije kompatibilno sa životom…Njegove reči su ostale da vise u vazduhu. Nismo razumeli kako je to moglo da se dogodi.

Pre nekoliko nedelja sve je bilo u redu. Upravo smo joj kupili kolevku. Ovo mora da je neka velika greška. Bili smo slomljeni i odlučili smo da potražimo drugo mišljenje stručnjaka u svetski poznatoj dečjoj bolnici koja se nalazi samo sat vremena vožnje od našeg mesta. Nakon osam sati naprednih testova i pregleda, specijalisti su nam rekli da Evelin ima poremećaj pod nazivom tanatoforična displazija (TD).

NESVAKIDAŠNJA DRAMA: Muškarac odgovoran za dete koje je začeto kada on NIJE BIO TU

TD je izuzetno retka, spontana genetička mutacija, koja se obično manifestuje u nedeljama na sredini trudnoće, koji su krucijalni za razvoj fetusa.

Ovaj poremećaj karakterišu nepravilni i skraćeni udovi i prsa koja su previše mala da bi se unutar njih mogla razviti pluća. Evelin je imala baš svaki od tih simptoma, a bez mogućnosti da joj se pluća razviju, nikada ne bi bila sposobna samostalno da diše. Dali su nam nekoliko opcija i poslali nas kući, kako bismo u miru mogli da oplačemo porodicu koju smo mislili da stvaramo…A opcije su bile prilično sumorne. 

Mogla sam da nastavim trudnoću i vidim hoće li Evelin uopšte izdržati do kraja. Kad bi izdržala, verovatno bi živela svega nekoliko sati ili, u najboljem slučaju, nekoliko dana. Druga je opcija bila prekid trudnoće abortusom.

S obzirom na to da njeno stanje nije bilo samo smrtonosno, već joj je moglo uzrokovati i nezamislive bolove kad bi se razvijala u meni, suprug i ja doneli smo veoma bolnu odluku da prekinem trudnoću. Dani nakon dijagnoze i nakon što sam odlučila da abortiram bili su bolni i nestvarni. Gotovo uopšte nisam jela ni spavala i sve vreme sam razmišljala o težini svoje odluke, ali bila je to odluka za koju sam jednostavno znala da je moram doneti. 

Ide na sve sahrane iz bizarnog razloga: Izjavi saučešće, pa onda ODRADI ONO ZBOG ČEGA JE DOŠLA

Zbog ozbiljnih malformacija mog deteta, bilo je previše rizično da porođaj (odnosno, u ovom slučaju, pobačaj) prolazim budna, pa sam tokom celog postupka bila pod anestezijom i nikad nisam dobila priliku u rukama da držim svoje dete o kom sam toliko dugo sanjala. U 21. nedelji trudnoće odlučila sam sebi da priuštim patnju koja će me pratiti celi život kako bih Evelin poštedela i jednog trenutka boli.

UBIO ženu SEKIROM i ZAKLAO trojicu sinova, a prethodno je ostavio JEZIVU oproštajnu poruku

Koliko god mi je teško da slušam mišljenja i osude o ovoj i te kako ličnoj odluci koju smo doneli ja i moja porodica, još mi je teže da ćutim i dopustim da oni koji nemaju pojma kako je to kad ti kažu da tvoje nerođeno dete nikad neće dobiti priliku da živi, govore – ili donose zakone – o tome. Stoga ću i dalje nastaviti da pričam o tome kako izgleda kad moraš da izazoveš pobačaj u drugom tromesečju trudnoće, jer se bilo kojoj ženi, majci ili bilo kojoj porodici može dogoditi nešto slično.