Bizaran "trend": Amerikanci držali bebe u kavezima, razlog je potpuno neverovatan

Svež vazduh je dobar za svakoga, pogotovo za decu. Međutim, u prošlom veku postojao je čudan “trend” stalnog držanja beba na svežem vazduhu. Majke u SAD koje su živele u urbanom okruženju stavljale su svoju decu u posebne platforme zakačene za sims prozora u takozvani “kavez za bebe”.

Doktor Luter Emet Holt, poznati otac predijatrije, među prvima se zalagao za “provetravanje beba”. Direktor njujorške pedijatrijske bolnice krajem XIX veka u velikoj meri je imao uticaja u korigovanju medicinskih pravila koja se odnose na novorođene bebe. Njegova proučavanja stepena mortaliteta kod dece u urbanim sredinama, zbog bakterijskih oboljenja, dovela su stvaranja sertifikata za dečje mleko.

Takođe, promenio je ustaljeno pravilo kačenja tablica na kolevke beba, zbog praćenja napretka odojčadi. Uveo je zdravstvene kartone koji se koriste i danas.

Dao je veliki doprinos u uspostavljanju novih pravila uzgoja beba. Najpoznatije je njegovo delo “Briga i ishrana kod dece: Katehizam za majke i medicinske sestre” iz 1894. godine.

- Svež vazduh je preko potreban kako bi se obnovila i pročistila krv i jednako je važan za zdravlje i rast baš kao i hrana. Apetit je bolji kao i varenje, obrazi postaju rumeniji, svi pozitivni zdravstveni znaci su prisutni.  - zapisao je dr Holt.

Dr Holt je tvrdio da deca treba da budu što više na vazduhu bilo u kolicima, da spavaju napolju ili da borave u specijalnim jaslama postavljenim pored otvorenog prostora.

Verovao je da svež vazduh dovodi do porasta imuniteta kod beba:

- Gotovo je sigurno da su deca koja spavaju napolju manje sklona prehladama i gripu.

Sam Dr Holt nije preporučio “provetravanje beba” na ograđenoj platformi zakačenoj o sims prozora, ali ovaj trend je zaživeo početkom XX veka.

“Provetravanje dece” nije bio samo pronalazak za siromašne. Elenor Ruzvelt, supruga budućeg predsednika Frenklina Ruzvelta, smatrala je da je svež vazduh dobar za zdravlje dece, okačila je 1906. godine kavez za piliće na svoj prozor kako bi u njemu boravila njena ćerka Ana.

Prozor je bio okrenut ka severu “gde je bilo hladno i senovito”.

- Nikada nisam imala interesovanja za lutke i decu. Ništa nisam znala o staranju i ishrani beba - zapisala je Elenor u svojoj autobiografiji.

Mala Ana je plakala u visećem kavezu, što je uznemirilo komšije, koje su zapretile Ruzveltovoj da će je prijaviti “Društvu za prevenciju nasilja nad decom”.

- To je bio zaista veliki šok za mene. Mislila sam da sam bila veoma moderna majka - zapisala je Elenor.

U svojoj knjizi 1906. godine “Zdravstvena zaštita dece”, autor Luis Fišer opisao je “Bogins jasle sa prozore” kao pogodan spoljašnji prostor za spavanje koji se lako montira na bilo koji prozor.

- Spoljašnja kolevka je pogodna za gradske uslove stanovanja. Dimenzije kolevki su 91 cm dužine, 60 cm širine i 68 cm visine. Bebe uvek mogu da vide majku ili medicinsku sestru. Takođe, metalni krov štiti bebu od letnjih vrućina. Ojačana žica pruža apsolutnu sigurnost, beba ne može da ispadne i zaštićena je od komaraca i muva - zapisao je Fišer u svojoj knjizi u kojoj je prikazao kavez za “provetravanje dece” kao nešto sasvim uobičajeno!

Godine 1922. “inventivna” majka Ema Rid predložila je patent pod nazivom “portabilan bebi kavez”. U njenom predlogu, kao glavni razlog za ovaj “izum”, navodi se sledeće: “Dobro je poznato da postoje brojne poteškoće u podizanju dece u gradskim uslovima, zalažem se za ovaj predlog sa zdravstvenog stanovišta”.

Vrhunac ovog “trenda” dostignut je u Londonu tridesetih godina prošlog veka kada je “Čelsi klub za bebe” razdelio kaveze širom grada. Nakon Drugog svetskog rata prilikom obnavljanja porušenog Londona, arhitekte su predvidele poseban prostor “balkoni za bebe” u domovima namenjenim za srednju klasu.

Kavezi za bebe prestali su da se proizvode u drugoj polovini XX veka, nakon što su ocenjeni kao nesigurni za bezbednost dece.

Slične tekstove o zanimljivoj istoriji možete pratiti OVDE.