BLICKRIG TALIBANA ZAPANJIO JE SVET: Mapa i hronološki pregled munjevitog pokoravanja Avganistana sve govore
Zapadne sile, uključujući Veliku Britaniju, SAD i Nemačku, priznale su da nisu očekivale da će militanti tako brzo i uz minimalni otpor preuzeti kontrolu nad zemljom.
OGLASILA SE SRPKINJA MILKA IZ KABULA: Aerodrom zatvoren, čeka se evakuacija naše državljanke!
TALIBANI ODUŠEVLJENI BEOGRADOM: "Nismo mogli da sanjamo kakvi su Srbi ljudi", pomolili se usred Beograda u bašti restorana
EVAKUISANA SRPKINJA! Milka Damjanović konačno na sigurnom!
Oni se sada utrkuju da evakuišu hiljade stanovnika i avganistanskih državljana sa aerodroma u Kabulu.
Masovni egzodus doveo je do haotičnih scena dok je ogromna gomila ljudi pokušavala da se prilepi uz bokove aviona dok su poletali radi bezbednosti.
Evo hronološkog pregleda kako su događaji u Avganistanu eskalirali u poslednjih 18 meseci, a kulminirali su time što je zemlja nakon 20 godina ponovo pala u ruke talibana, piše britanski list "Metro".
2020. godina
- 29. februara: Administracija američkog predsednika Donalda Trampa postiže mirovni sporazum sa talibanima, obećavajući da će povući sve svoje trupe i saveznike iz NATO-a u roku od 14 meseci ako se ispune određeni uslovi.
Prema sporazumu, posredovanom u Dohi, talibani su pristali da povuku podršku terorističkim grupama i započnu razgovore sa avganistanskom vladom.
Dogovorena je i razmena zarobljenika od 5.000 talibanskih pripadnika i 1.000 avganistanskih snaga bezbednosti.
2021. godina
- januar 2021: nova administracija predsednika Džoa Bajdena sagledava Trampov dogovor sa talibanima i pomera poslednji datum povlačenja američkih trupa za septembar 2021. godine.
- 14. april: Predsednik Bajden najavljuje povlačenje američkih trupa iz Avganistana počevši od 1. maja do kraja 11. septembra, čime je najduži američki rat priveden kraju.
To je bilo produženje prethodnog roka za povlačenje 1. maja dogovorenog između Sjedinjenih Država i talibana.
- 4. maj: Talibanski borci pokrenuli su veliku ofanzivu na avganistanske snage u južnoj provinciji Helmand. Napadaju i u najmanje šest drugih provincija.
- 11. maj: Talibani zauzimaju okrug Nerkh, nedaleko od glavnog grada Kabula, dok se nasilje pojačava širom zemlje.
- 7. jun: Visoki zvaničnici američke vlade kažu da je više od 150 avganistanskih vojnika ubijeno za 24 sata zbog pogoršanja borbi. Dodaju da borbe traju u 26 od 34 provincije u zemlji.
- 22. jun: Talibanski borci izveli su niz napada na severu zemlje, daleko od svojih tradicionalnih uporišta na jugu.
Izaslanik UN za Avganistan rekao je da su talibani zauzeli više od 50 od 370 okruga.
- 2. jula: američke trupe tiho se povlače iz svoje glavne vojne baze u Avganistanu - vazdušne baze Bagram, na sat vožnje od Kabula. Time se efikasno prekida umešanost SAD u rat.
- 5. jul: Talibani kažu da bi mogli da predstave pisani mirovni predlog avganistanskoj vladi već u avgustu.
- 21. jul: Talibanski pobunjenici kontrolišu oko polovine okruga u zemlji, prema jednom visokom američkom generalu, ističući obim i brzinu njihovog napredovanja.
- 25. jul: SAD se zaklinju da će nastaviti da podržavaju avganistanske trupe "u narednim nedeljama" pojačanim vazdušnim napadima kako bi im pomogle u suprotstavljanju napadima talibana.
- 26. jul: UN kažu da je skoro 2.400 avganistanskih civila ubijeno ili ranjeno u maju i junu u eskalaciji nasilja, što je najveći broj za te mesece od početka vođenja evidencije 2009. godine.
- 6. avgusta: Zaranj na jugu zemlje postaje prva prestonica jedne provincije koja je posle više godina pala pod kontrolu talibana.
Sledećih dana sledi još mnogo njih, uključujući i grad Kunduz na severu.
- 13. avgust: Još četiri provincijske prestonice padaju u jednom danu, uključujući Kandahar, drugi grad u zemlji i duhovni dom talibana.
Na zapadu je drugi ključni grad, Herat, pregažen i zarobljen je komandant veterana Mohamad Ismail Kan, jedan od vodećih boraca protiv talibana.
-14. avgust: Talibani zauzimaju veliki severni grad Mazari Šarif i uz mali otpor, Pul-e-Alam, glavni grad provincije Logar, samo 64 kilometra južno od Kabula.
Sjedinjene Države šalju još vojnika kako bi pomogle u evakuaciji civila iz Kabula, jer je avganistanski predsednik Ašraf Gani rekao da će da se konsultuje s lokalnim i međunarodnim partnerima o narednim koracima.
- 15. avgust: Talibani zauzimaju ključni istočni grad Džalalabad bez borbe, efikasno opkoljavajući Kabul.
Pobunjenici Talibani zatim ulaze u Kabul dok SAD helikopterom evakuišu diplomate iz svoje ambasade u scenama koje podsećaju na pad Sajgona.
- 16. avgust: Premijer Boris Džonson saziva sastanak vladinog Odbora za hitne slučajeve "Kobre" dok su talibanski borci spremni da bez otpora zauzmu avganistansku prestonicu Kabul.
Vlasti Donjeg doma potvrđuju da će parlament biti opozvan u sredu kao odgovor na krizu.
Šta se dešava u Avganistanu?
Talibani, militantna grupa koja je državom upravljala krajem 1990-ih, ponovo su preuzeli kontrolu. Invazija koju su predvodile SAD zbacila je pobunjenike s vlasti, ali oni nikada nisu nestali.
Nakon što su proteklih dana preplavili čitavu državu, propala je vlada koju su SAD podržavale 20 godina i koja je državom upravljala isto toliko godina.
Avganistanci, strahujući za budućnost, jure na aerodrom, jednu od poslednjih ruta za izlazak iz zemlje.
Zašto ljudi beže iz zemlje?
Zabrinuti su da bi zemlja mogla da padne u haos ili bi talibani mogli da izvedu osvetničke napade na one koji su radili sa Amerikancima ili vladom.
Mnogi se takođe plaše da će talibani ponovo nametnuti oštro tumačenje islamskog zakona na koje su se oslanjali dok su vodili Avganistan od 1996. do 2001. godine.
Tada je ženama bilo zabranjeno da pohađaju školu ili rade van kuće. Morale su da nose sveobuhvatnu burku i da budu u pratnji muškog rođaka kad god bi izašle napolje.
Talibani su zabranili muziku, lopovima odsecali ruke i kamenovali "preljubnice".
Oni su poslednjih godina pokušali da se predstave kao umerenija sila i kažu da se neće svetiti, ali mnogi Avganistanci su skeptični prema tim obećanjima.
Zašto talibani sada preuzimaju vlast?
Verovatno zato što će se američke trupe povući do kraja meseca. Države već nekoliko godina pokušavaju da izađu iz Avganistana, svog najdužeg rata.
Kako se pažnja preusmerila na Irak, talibani su počeli da se pregrupišu i poslednjih godina zauzeli su veći deo avganistanske teritorije.
Prošle godine je tadašnji predsednik Tramp najavio plan povlačenja i potpisao sporazum sa talibanima koji je ograničio američku vojnu akciju protiv njih. Predsednik Bajden je tada najavio da će poslednje trupe otići do kraja avgusta.
Kako se krajnji rok bližio, talibani su započeli munjevitu ofanzivu, pregazivši grad za gradom.
Šta će se sledeće dogoditi u Avganistanu?
Nije jasno. Talibani kažu da žele da formiraju "inkluzivnu, islamsku vladu" sa drugim frakcijama. Oni vode pregovore sa visokim političarima, uključujući i lidere u bivšoj vladi.
Oni su obećali sprovođenje islamskog zakona, ali kažu da će obezbediti sigurno okruženje za povratak normalnog života nakon decenija rata.
Ali mnogi Avganistanci ne veruju talibanima i plaše se da će njihova vladavina biti nasilna i ugnjetavajuća.
Jedan znak koji zabrinjava ljude je to što žele da preimenuju državu u Islamski emirat Avganistan, kako su je nazvali zadnji put kada su vladali.
Više informacija o Avganistanu možete pronaći OVDE.