Skip to main content
neizvesnost

BORBA ZA DOMINACIJU I GOLI OPSTANAK: Stižu ekonomski udari koji će poljuljati svet

Foto: Profimedia/ilustracija
Da li to ekonomska neizvesnost, kao i život sa koronom, postaje društvena svakodnevica?

Kojom od reči bismo danas mogli opisati svet i život koji živimo? To bi morala biti reč dovoljno široka da obuhvati s kraja na kraj i jednako duboka da može dosegnuti u tamu. Ne bi to morala biti samo jedna reč, mogao bi biti i pojam. Nešto čime se može precizno opisati sadašnje vreme i budući pravac. Nešto jednostavno.

Reč bi mogla biti neizvesnost, a pojam ekonomska neizvesnost. Mogao bi možda biti i neki drugi pojam, ali i ne mora. Prepandemijska ekonomija koja nam je obeležila živote više ne postoji. U toku je krupna preraspodela kapitala u svetu. Ogroman događaj koji sve vreme izmiče punoj pažnji javnosti. Stalno ostaje u senci izveštavanja o koroni.

KONAČNO! Počinje najbolji fudbal na svetu, već večeras će sve da puca

KONAČNO! Počinje najbolji fudbal na svetu, već večeras će sve da puca

LAVROV DONEO ODLUKU O KARABAHU: Čeka odgovor, a onda kreće akcija!

LAVROV DONEO ODLUKU O KARABAHU: Čeka odgovor, a onda kreće akcija!

PUTIN MORA DA BUDE SPREMAN: Ukrajinci nagovestili rat, kreću sa Crnog mora!

PUTIN MORA DA BUDE SPREMAN: Ukrajinci nagovestili rat, kreću sa Crnog mora!

U suštini, ove stvari ogledaju se u štampanju novca i nultoj kamati. Ove dve stvari su važne, jer usmeravaju ekonomiju. Prva čini novac jeftinim, a druga stimuliše preduzetnike i građane da se zadužuju. Da pozajmljuju novac u bankama i da vraćaju kredite po izuzetno povoljnim kamatama. Banka Engleske, Evropska centralna banka, a od nedavno i Banka Amerike izabrale su kriznu strategiju jeftinih kredita.

O prekomernom štampanju novca nema službenih podataka, ali svejedno ogroman novac iz državnih trezora odjednom je pušten u promet i biće ga još. Sa svih strana milijarde pristižu u velikim količinama. Milione više niko ne spominje. To može stvoriti utisak da milijarda dolara nije više ono što je bila. Zar nismo relativno skoro mogli pročitati da je osnivač "Amazona" postao prvi čovek u istoriji koji je zaradio 200 milijardi dolara?

Džef Bezos ima 200.000.000.000 dolara vredne berzanske akcije. U poslednjih manje od godinu dana zaradio je 86 milijardi dolara, skoro dve milijarde nedeljno, ili oko 285 miliona dolara na dan. Kada su tih dana akcije "Amazona" skočile za 1,2 odsto, on je zaradio 2,2 milijarde dolara sa svojih 11,1 odsto deoničarskog udela u kompaniji.

Berzanski indeksi na Vol Stritu beleže istorijski visoke vrednosti i nastavljaju da rastu. Zlato je probilo granicu od 2.000 dolara za uncu (31,1 gram) pre nego što se cena stabilizovala na oko 1.965 dolara. I ostalim plemenitim metalima porasla je cena. Istovremeno, dolar je nastavio da slabi, čitavih 6,14 odsto za poslednjih tri meseca. Dolarski indeks DXY kojim se poredi njegova vrednost naspram "korpe valuta" pao je na 92,30 bodova.

Neki berzanski stručnjaci tvrde da je manje važno hoće li sutra hleb koštati 200 dolara od toga da novac nastavi da se „vrti“. Predsedavajući američkih Federalnih rezervi, Džerom Pauel predstavio je izmenjenu strategiju američke Centralne banke rečima "snažno ažuriranje" i najavio mogućnost porasta inflacije iznad projektovanih dva odsto, ali samo za neko vreme.

berza
Foto: Profimedia/ilustracija

Ranija praksa bila je da FED povisi ključne kamatne stope ako se inflacija približi ciljanom maksimumu, a sada je Pauel bio izričit da će kamate ostati takozvane „nulte“ bez obzira na kretanje inflacije. U narednih pet godina, kako se moglo razumeti, iako on nije spominjao jasne rokove. Za to vreme SAD bi trebalo da reše problem više od 14,5 miliona zvanično nezaposlenih.

Američki plan, kao i planovi drugih država i vlada imaju samo delimične izglede za uspeh. Sračunati na to da smanje stres među građanima u prvim nedeljama pandemije i masovnih otpuštanja sa posla, postali su strategija.

Građani širom sveta umirivani su isplatama državnih naknada, moratorijumom na otplatu kredita i obustavama prisilnih iseljavanja. Države daju više od onoga što optimalno mogu, samo da bi umirile građane. Banke u našoj zemlji odložile su naplate rata kredita, ali su obračunavale kamate i za taj period.

Nezaposleni u Americi dobijali su od marta po 600 dolara nedeljno sve do 31. jula, a onda je savezna pomoć presušila. Demokrate i republikanci nisu se mogli dogovoriti o novim merama, jer su u jeku predizborne svađe.

Neki biznisi se čine zauvek propalim. Društvena distanca promenila je odnose među ljudima na nivou podsvesti i unela među njih sumnju koje nije bilo ranije. Svaki, pa makar i naizgled zdrav čovek predstavlja pretnju onom drugom. Nije lepo znati da majka u svom detetu može, pa makar i samo na tren, prepoznati biološku pretnju, ali događalo se. Od bliskih ljudi zazire se kao nekad od bombaša samoubica. Jesenji talas pandemije se zahuktava pa je stanovništvo neminovno osuđeno na nova otuđenja.

Tu leži najkrupnija prepreka na putu ekonomske obnove. Ponovno "zatvaranje" vratilo bi vreme na 15. mart, a države, čak ni one najbogatije, nemaju mogućnosti da ponovo gase vatru stotinama i hiljadama milijardi dolara bez dodatnog, a zapravo nekontrolisanog štampanja novca. U takvim uslovima stvara se inflatorni vrtlog koji može pokrenuti hiperinflaciju, a to znači da bi hleb kad se podvuče crta mogao koštati i mnogo više od onih 200 dolara. Sve kompanije čiji poslovi se mogu obavljati onlajn, trajno će napustiti kancelarije, kao i svi oni čiji posao nije određen mestom boravka. To je trend. Vlasnici velikih industrijskih biznisa koji zavise od epidemioloških uslova, pokušavaju ući i u druge sektore. Raste vrednost visoko tehnoloških kompanija.

Ne treba se onda čuditi što se lanac samousluga "Volmart" udružio s "Oraklom" u potencijalnoj kupovini društvene platforme "Tik-Tok" od kineske kompanije "BajtDens". Donald Tramp dao je Kinezima 90 dana da prodaju svoje poslovanje u SAD-u, jer navodno ugrožava bezbednost zemlje. U danu kada se saznalo za zajednički poslovni poduhvat sa "Oraklom", vrednost deonica "Volmarta" porasla je za tri odsto. Donald Tramp je uprkos svemu što ga je snašlo uspeo raspaliti žar na berzi.

SAD hoće TikTok
Foto: Profimedia/ilustracija

Berza je važna jer ona meri optimizam tržišta i značajan je pokazatelj nivoa poverenja investitora prema državi kao kreatoru poslovnog ambijenta. Amerika kao tradicionalno najveća ekonomija sveta i najjače uporište slobodnog tržišta dodatno se uzda u status dolara kao rezervne svetske valute, tvrdeći da njega nema šta da zameni.

Američki ekonomski stručnjaci predviđaju dalji pad vrednosti dolara, ali veruju da će to biti samo privremeno. Prema njihovoj proceni dolar je u prednosti u odnosu na evro i juan, zbog i dalje krhke političke podloge u Evropi i kineske državne kontrole kapitala. Prema podacima MMF-a za prvi kvartal ove godine, udeo dolara u ukupnim globalnim rezervama smanjio se na 62 odsto sa 65 od pre tri godine.

Za to vreme cena nafte drži se na vrednosti manjoj od 50 dolara za barel. To je granica ispod koje proizvodnja nafte iz škriljaca u SAD-u nije rentabilna, a cena je istovremeno premala za budžetske potrebe Rusije, te niza zemalja članica OPEC-a. Nakon kraha naftnog tržišta u aprilu cena se stabilizovala nakon sporazuma u formatu OPEC+ o ograničenju proizvodnje.

Osnovni indikatori zdrave ekonomije, kao što su industrijska proizvodnja, potrošnja, poreski prihodi, sve je to u debelom minusu. Čitave industrije su propale ili još propadaju. Kvartalni padovi ekonomija su ogromni. Vlada opšta recesija. U Velikoj Britaniji BDP je pao za više od 20 odsto od aprila do juna ove godine. Latinska Amerika tone u novu dužničku krizu i siromaštvo. Istovremeno cveta špekulativni kapital. Ne tako davno, svetska finansijska kriza pre nešto više od descenije, objašnjena je kao pucanje prenaduvanog špekulativnog balona trgovine nekretninama, što je izazvalo svetsku ekonomsku krizu. No, ovo sada je mnogo većih razmera. U najgorem kvartalu krize 2008. Velika Britanija je zabeležila pad BDP-a za 2,2 odsto. Ovo sada je veliki talas. Zaista veliki.

I ulozi su veliki i sve veći, potezi su sve krupniji, a magla sve jača. Rizikuju svi. Veliki i mali. Predsednik češke Centralne banke kritikovao je vladu zbog najave smanjenja poreskih opterećenja na plate zaposlenih. To će izvesno napraviti rupu u budžetu od 3,4 milijarde dolara, te je stoga taj potez hazarderski, ocenio je guverner Žiri Rusnok.

No, ovo je vreme hazarderskih poteza. Bilo da čovek veruje u službenu verziju o pandemiji COVID-19 ili ima o tome drugačiji sud, verovatno će se pre ili kasnije suočiti sa ekonomskim posledicama. Brojke su kritične, a optimizam se održava jeftinim kreditima i novcem koji će vredeti sve manje.

Za kredit je naravno neophodna i plata, a radnih mesta u klasičnim poslovima sve je manje. Svet se zavrteo velikom brzinom u 21. veku, pre nego što je, takoreći, stao ove zime. Čitave industrije nastale su na svakodnevnim globalnim migracijama miliona ljudi koji su trošili novac dok su putovali, a sada toga nema. I kada jednom pandemija bude prošla, iskustvo socijalne distance moglo bi uticati da bliskih susreta bude puno manje nego pre.

socijalna distanca
Foto: Profimedia/ilustracija

Do kakvih bi društvenih promena to moglo dovesti može se spekulisati, ali ekonomski udar doći će prvi. U Kini su već neko vreme retki novi registrovani slučajevi prenosa virusa Covid-19. To Kini daje nemerljivu ekonomsku prednost. Ko god bude pobedio na predsedničkim izborima u SAD-u 3. novembra, nastaviće igru na sve ili ništa s Kinom. "Tik-Tok" je samo primer.

Uporedo sa borbom za globalnu ekonomsku dominaciju vodiće se borba miliona za goli opstanak. Upravo živimo istorijsku ekonomsku neizvesnost.

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Slaba kiša
6 Beograd