BUDUĆNOST: Ovako će izgledati jedan vaš dan - 2037. godine!
U saradnji s naučnicima Ars Electronica Futurelab u Lincu, u Austriji, nemački list “Špigl” sačinio je scenario koji opisuje sasvim običan dan 2037. godine. Reč je o optimističnoj viziji budućnosti koja ne mora biti najrealnija, jer digitalizacija krije i opasnosti. Ipak, ovo nije fantazija bez osnova, jer je slika budućnosti zasnovana na aktuelnom nivou razvoja nauke.
Pročitajte i:
Pomoćnici u svakodnevnom životu
- Dobro jutro, Mia, dobro si spavala! - čuje se tiho iz zvučnika na tavanici.
Mija otvara oči. Roletne se automatski podižu, sunce obasjava sobu. Ben se pobrinuo za sve. On mnogo toga zna o Miji, jer je gotovo neprestano uz nju. On je veštačka inteligencija, živi u "oblaku" i povezan je s uređajima u Mijinom domaćinstvu. Računar je integrisan i u narukvici koju Mija nosi skoro ceo dan.
- Odavno nisi imala tako miran puls, odlično si spavala - kaže Ben.
Da je u njenom kalendaru bio ubeležen važan termin, Ben bi podigao roletne ranije da ostavi Miji dovoljno vremena da se spremi, ali bi joj zato kasnije skuvao malo jaču kafu.
- Do 2037. biće uobičajeno da svako ima veštačku inteligenciju poput Bena koja će ga pratiti tokom celog dana i pomagati mu - kaže Kristofer Lindinger, istraživač budućnosti sa instituta Ars Electronica Futurelab u Lincu.
U tridesetim godinama 21. veka veštačka inteligencija više neće imati prepoznatljiv oblik računara. U svakom predmetu, komadu odeće, na svakom zidu nalaziće se čip povezan sa internetom. Veštačkom inteligencijom ćemo upravljati samo govorom. Umesto da komuniciramo s anonimnim robotima, u njoj ćemo videti prijatelja.
Ne može uvrnutije: SMRT SADA IMA INSTAGRAM! Pogledajte o čemu pričamo...
Budućnost zdravlja
Mija odlazi u kupatilo. Svetlo se pali čim uđe. Tušira se, a zatim se gleda u ogledalu. Dodiruje mali trougao u uglu ogledala i ono se pretvara u ekran sa slikama i znacima. Jednim pokretom ruke Mija briše video-poruku drugarice, a drugi je vodi do najvažnijih vesti dana. Pored njih se pojavljuju grafikoni o njenom zdravlju. Podaci koje automatski prikupljaju njena pidžama i mali aparat na ručnom zglobu pokazuju da se odlično oseća.
- Mija, za mesec dana imaš zakazan pregled kod lekara. Treba li da ti radim EKG i šaljem podatke lekaru? - pita Ben, čiji glas odjekuje iz zvučnika.
Mija potvrđuje.
U bliskoj budućnosti ovakav način kontrolisanja sopstvenog zdravlja mogao bi da bude normalna pojava. Naučnici predviđaju da će od 2025. senzori u našoj odeći, na našoj koži i predmetima koje svakodnevno koristimo registrovati parametre od vitalnog značaja.
- Lekarska dijagnostika postaće izlišna, jer će digitalni zdravstveni sistemi biti bolji i jeftiniji - kaže Marija Pfajfer iz Ars Electronica Futurelab.
Ishrana u budućnosti
Kada uđe u kuhinju, Mija oseća miris tek isprženih jaja na oko. Doručak je pripremljen i serviran na tanjiru. Sve su obavili njen frižider i kuhinjski robot: izvadili su potrebne sastojke i ispržili jaje u tiganju.
Kuhinjski robot je već skuvao ručak i stavio ga u kutiju za poneti: juneće pečenje od veštačkog mesa, uzgojenog u bioreaktoru. Mija voli ovo meso bogato proteinima, jer nema ubijanja životinja, a ukus je izvanredan. Povrh svega, nema zagađenja okoline.
Mija već godinama nije išla u nabavku; za to je zadužen njen frižider, odnosno Ben, koji koordinira zalihe i porudžbine. Sve što Mija treba da uradi jeste da uzme isporučene namirnice iz poštanskog sandučeta ispred vrata.
Mijin ručak, šnicla od veštačkog mesa, najverovatnije će postojati najkasnije 2030. Već sada postoje startap kompanije koje proizvode meso od kultura ćelija. Ćelije se uzimaju od žive životinje i umnožavaju. Rastu u velikim bioreaktorima.
POD HITNO IZBACITI! Ako OVO nosite u novčaniku - nikada nećete imati para!
Transport
Mija izlazi iz kuće i pešice odlazi do stanice metroa. Na širokim ulicama je park do parka. U Mijinom detinjstvu je bilo drugačije. Tada su ulice bile zakrčene automobilima. Sada ljudi putuju autonomnim, električnim vozilima, a na ulicama ima mnogo više mesta za pešake i zelene površine. Stigavši na stanicu, Mija ulazi superbrzi voz. Na pola puta do posla, iz voza u pokretu ulazi u drugi voz u pokretu. Godinama nije kročila na stanicu metroa punu ljudi.
- Nivo tehničkog razvoja pokazuje da će takvi sistemi postati stvarnost već tridesetih godina - kaže Lindinger.
Autonomni, električni autobusi i automobili u gradskom centru vrlo brzo će zameniti dosadašnje automobile. To znači da će saobraćajne nesreće s mnogo poginulih definitivno postati prošlost, jer računarski sistemi bezbednije upravljaju nego ljudi.
Posao
Mija upravlja kamionom prepunim stvari. Odredište: fabrička hala u industrijskom području. Ona sedi u kabini simulatora logističkog centra odakle upravlja vozilom. Ona je "vozač kamiona" jer, kada autonomni kamioni siđu sa autoputa i uđu u gradski centar ne mogu sami da upravljaju, pošto su maršrute previše komplikovane. Tada preuzima Mija, uz pomoć računara, i sigurno usmerava kamion do cilja. Ona radi samo četiri sata dnevno, a uz to ide na prekvalifikaciju za unutrašnju arhitekturu virtuelnog prostora.
Vreme kada smo godinama obavljali samo jedan posao koji je određivao naš identitet definitivno će pripasti prošlosti. Tehnološki napredak će nas terati da stalno menjamo posao, ili će zbog njega neka zanimanja naprosto nestati.
- Ljude očekuje doživotni proces obrazovanja. U idealnom slučaju, ljudi će morati manje da rade i koriste slobodno vreme za stručno usavršavanje i dobrotvorni rad - predviđa istraživač budućnosti Marija Pfajfer.
S druge strane, u manje optimističnom scenariju nezaposlenost može drastično da skoči jer će roboti preuzeti mnoge poslove.
ON JE BOOOG! Kupio je PAPRIKU i seo u bus, a kada su mu Beograđani VIDELI OVO vrištali su od SMEHA
Slobodno vreme
Mija provodi veče s prijateljima. Sede na kauču u njenoj dnevnoj sobi i spremaju se za ekspediciju na - Mars!
Za putovanje im nisu potrebni ni spejsšatl, ni skafander. Dovoljna su im aktivna kontaktna sočiva. Kada ih stave, pred očima im se pojavljuju virtuelne prostorije i svetovi. Sočiva za virtuelnu stvarnost omogućavaju im da prošetaju po planetama, obiđu svemirsku stanicu na Marsu i da terenskim vozilom prelaze peščane dine. Virtuelni turistički vodič priča im uzbudljive priče o Crvenoj planeti.
Nije daleko trenutak kada ćemo putovati virutelnim svetovima.
- Već za pet-deset godina ići ćemo na virtuelni odmor. Korisnici će videti verodostojne slike, koje se neće razlikovati od stvarnosti - predviđa Lindinger jer će se tada na tržištu naći prva aktivna kontaktna sočiva neograničene rezolucije.
Naravno, i to krije izvesne opasnosti. Ljudi koji ne mogu da se snađu u stvarnom svetu mogu da se izgube u virtuelnom i postanu zavisni od njega. Još nije jasno kako će ljudi reagovati u situaciji kada se obrišu granice između realnog i virtuelnog života.