CIA STOJI IZA ATENTATA NA BOBA MARLIJA? Jamajka zamalo postala Kuba 2, a onda su Ameri spremili PAKLENI SCENARIO
Oboje su čudom preživeli ovaj napad. Ali, ko je i zašto pokušao ubiti Marlijeve? Da bismo dali odgovor na to pitanje, moramo se osvrnuti na situaciju u Jamajci tih godina...
Vratimo se nekoliko godina unazad - 1972. na demokratskim izborima vlast osvaja premijer po imenu Majkl Manli, sin bivšeg premijera Normana Manlija, prvog premijera Jamajke (u mandatu od 1959-1962). Norman je još 30-ih godina bio jedan od suosnivača jamajkanske Narodne nacionalne stranke (PNP) koja je zastupala demokratski socijalizam. Njegov sin Majkl išao je i korak dalje.
MISTERIOZNI ZNAK NA NEBU! Građani gledaju u "leteću zmiju", šeruju snimak i NE VERUJU OČIMA (VIDEO)
SNAŽNA EKSPLOZIJA U DRAČU: Miniran hotel od 6 spratova (FOTO/VIDEO)
Severna Koreja PRETI Americi: ISTIČE vam vreme ZA SPAS!
Nastojeći poraziti siromaštvo i nejednakost, novi premijer Majkl Manli pokrenuo je niz socijalističkih reformi - uključujući zemljišnu reformu, uvođenje besplatnog obrazovanja za sve (od osnovne škole do fakulteta), a pokrenuo je i nacionalizaciju pojedinih ključnih industrija.
Malo je reći da je ovakvo "ponašanje" izazvalo popriličnu paniku u pojedinim krugovima - primarno u redu jamajkanskih biznismena i gornje klase, ali i u Vašingtonu gde su se uplašili da bi Jamajka uskoro mogla postati nešto nalik njihovom velikom susednom ostrvu Kubi, koja je u to vreme već bila pod čvrstom rukom Fidela Kastra.
Manli je počeo sve češće pričati hvalospeve Kubi, te isticati podršku za kubansku vojnu intervenciju u Angoli gde su se kubanski borci zajedno s lokalcima borili protiv rasističkog aparthejda Južne Afrike. Aparthejd je, u to vreme, bio direktno podržan od strane američke CIA.
Ne želeći da još jedno ostrvo postane bastion anti-imperijalizma i socijalizma, tadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer u septembru 1975. odlazi u Jamajku kako bi se sastao s premijerom Manlijem, odnosno da bi mu zapretio. Za vreme sastanka poručio mu je kako SAD od njega očekuje da ostane neutralan po pitanju sukoba u Angoli, te kako mora javno povući svoju podršku Kastru i Kubu. Dan kasnije, Kisindžer se iz Kingstona vratio u Vašington, verujući kako je "obavio dobar posao", ali odmah po povratku u SAD usledilo je iznenađenje - Manli je, kako mu je i rečeno, održao tog dana javni govor, ali je u tom govoru izrazio snažnu podršku za Kubu i kubansku intervenciju u Angoli.
Tad je Amerikancima postalo jasnije s kim imaju posla - Manlija ne mogu uplašiti, a to znači da se pokreću drugi, "direktniji" planovi. Naravno, kako to i inače biva, selektirali su njegovog glavnog rivala koji je u to vreme bio lider opozicije Edvard Siaga iz Jamajkanske laburističke stranke (JLP - uprkos nazivu, reč je o konzervativnoj pro-biznis stranci). Siaga je već bio vrlo sumnjiv čovek, povezan s narko mafijom koja je krijumčarila drogu i oružje u Jamajku i dalje u SAD, i kako to često biva, sve se odvijalo uz pomoć američke CIA.
Uskoro izbija političko nasilje u Jamajci - naoružane grupacije napadaju pristalice socijalističkog PNP-a i premijera Manlija. Sve iz pozadine vodi CIA, što je njihov bivši agent Filip Agi kasnije i priznao:
- CIA je koristila JLP kao instrument kampanje protiv Majkla Manlija i njegove Vlade. Rekao bih da je većina nasilja dolazila iz redova JLP-a, a CIA je za njih dobavljala oružje i novac.
Kako su se približavali predsednički izbori 1976. godine, nasilje u Kingstonu i na drugim mestima bivalo je sve veće. Naravno, PNP nisu ostali "dužni", te su i sami napravili svoje paramilitarne grupe. Kada je nasilje doseglo dramatičnu razmeru, Manli je u junu 1976. proglasio vanredno stanje. Nadalje, Manli ističe kako iza nasilja stoji američka CIA:
- Ne mogu to potvrditi pred sudom, ali CIA je ovde... Čudne stvari se događaju u Jamajci, stvari koje se ranije nisu događale - rekao je.
Kasnije su PNP vlasti uspele razbiti plan za "smenu režima" - reč je bila o tzv. "Operaciji vukodlak", a policija je pronašla nekoliko desetina pripremanih boraca, 200 pušaka, 100 mitraljeza, dva bureta baruta, te oko 50,000 anti-vladinih pamfleta kao i detaljni plan za izvođenje državnog udara.
Jedan od glavnih aktera američke CIA bio je čovek po imenu Luis Posada Kariljes, "veteran" pokušaja invazije na Kubu u Zalivu svinja, te jedan od organizatora tzv. "Iran-Kontra afere".
Ali kakve to sve ima veze s pokušajem atentata na muzičara Boba Marlija? Sada dolazimo i do tog dela priče...
Naime, Bob Marli, poznat po svojim pacifističkim, ali i društveno osetljivim tekstovima (vidi: Politička slušaonica ili šta je pesnik hteo reći: Bob Marli - "Redemption song"), u ovom slučaju, videvši razmere nasilja u svojoj zemlji, želeo je ostati politički neutralan, te pokušati smiriti situaciju umesto da je dodatno eskalira svojim svrstavanjem na nečiju stranu.
S tim ciljem najavljen je veliki besplatni koncert pod nazivom "Nasmeši se, Jamajko" koji je bio zakazan za 5. decembar 1976. u glavnom gradu Kingstonu. Na istom su trebali nastupiti brojni muzičari, ali glavne zvezde su Bob Marli i njegov sastav The Wailers.
Marli je ipak pristao da nastupi samo pod uslovom da koncert bude apolitičan. Može se reći kako je to bio razuman zahtev s njegove strane, ali politička situacija u zemlji već je bila do te mere napeta da je bilo gotovo nemoguće nešto posmatrati van političkog konteksta. Činjenica da su se predsednički izbori trebali održati svega 10 dana nakon koncerta za neke, naročito za konzervativni JLP, značilo je da Marli zapravo indirektno daje podršku za PNP iako javno tvrdi kako je "neutralan". Da li je bilo tako? Možda. Činjenica jeste da su se Marlijevi pogledi na svet više uklapali u politiku i stavove PNP-a, ali njegova želja da bude politički neutralan možda je bila i autentična (činjenica jeste da se na bini s njim kasnije znao pojaviti i Edvard Siaga, što ukazuje i na njegovu apolitičnost, ali i na činjenicu da su se svi političari u Jamajci borili za njegovu naklonost).
U svakom slučaju, CIA i JLP uplašili su se da će veliki koncert u Kingtsonu biti snažan vetar u leđa za PNP.
(UZNEMIRUJUĆE) EKSPLODIRALA CISTERNA U FABRICI KERAMIKE: Poginule 23 osobe, 45 povređeno (VIDEO)
Od Jugoslavije do Libije - IZA SEBE SU OSTAVLJALI SAMO SMRT: Ovo su najveće vojne operacije NATO (FOTO/VIDEO)
KAD FSB ZAKUCA NA VRATA: Uhapšene vođe DŽIHADISTA u Moskvi (VIDEO)
Dan koncerta se približava, 3. je decembar 1976., 08:30 ujutro. U Marlijevu kuću na adresi 56 Hope Road stižu sedmoro naoružanih napadača. Njegova supruga Rita, koja se nalazila u automobilu pred kućom, pogođena je iz pištolja u glavu. Upadaju u kuću. Boba Marlija pogađaju u rame i u grudi. Njegov menadžer, Don Tejlor, pogođen je u nogu i trup. U trup je pogođen i jedan asistent benda, Luis Grifits. Napadači su upucali sve prisutne i pobegli. Ali, nekim čudom, svi su preživeli ranjavanja.
Ko je izveo napad? Navodno je vođa napada bio izvesni Lester "Džim Braun" Kouk, inače osobni telohranite lidera JLP-a, Edvarda Siaga.
Timoti Vajt, autor knjige "Catch a Fire" tvrdi kako je, nakon razgovora sa svedocima, došao do zaključka da je u stvari CIA organizovala napad.
Američki ambasador u Kingstonu poslao je istog dana depešu u Vašington, te ističe:
- Neki smatraju da je ovo pokušaj JLP militanata da zaustave koncert na kojem bi se izvodila "progresivna muzika" Marlija i drugih rege zvezda.
U istoj depeši argumentuje da je možda reč o PNP zaveri da se od Marlija napravi "mučenik", a u prilog tome navodi kako niko nije ubijen.
Napadači su kasnije uhapšeni. Marlijev menadžer, Don Tejlor, tvrdi kako su i on i Bob bili prisutni na "geto suđenju" gde su napadači suđeni i likvidirani. Tvrdi kako je jedan od njih, pred streljanje, priznao da ih je CIA angažovala u zamenu za kokain i oružje.
Šta je bilo s Marlijem? Šta je bilo s Jamajkom? Bob Marli preminuo je u maju 1981. godine od raka na nožnom palcu. Postoje teorije zavere o tome kako je i to bio "atentat od strane CIA-e", ali nema kredibilnih dokaza za te tvrdnje. Štaviše, moglo bi se reći kako teorije o tome da mu je CIA "izazvala rak" skreću priču s one puno kredibilnije teorije - one da je CIA angažovala JLP militante da ga smaknu još 1976. godine.
Vođa JLP-a, Edvard Siaga, ipak se domogao vlasti, ali tek kasnije, na izborima 1980. godine, te je vladao celu deceniju.
1989. na vlast se ponovno vraća Majkl Manli i biće na funkciji premijera do 1992. godine, ali tada je već i vreme bilo drugačije. Hladni rat se završio, SSSR se raspao, socijalistička Kuba jedva je opstala, i Manli više nije ni pokušavao pretvoriti Jamajku u socijalističku društvo, a i PNP se od demokratskog socijalizma prebacio na socijal-demokratiju. Ipak, prema nedavnim anketama, Manli je ostao upamćen kao najpopularniji premijer u istoriji zemlje. Preminuo je 1997. godine.