Da li će Francuska uspeti da ZAUSTAVI sukobe u oblasti AFRIČKOG SAHELA?! (FOTO)
Francuska uloga u Africi
Francuska ima ograničene resurse i ljudsku snagu i interveniše u sukobima samo kada oni pređu u realnu opasnost za regiju. Jedan od temeljnih neuspeha francuske mirotvorne politike u njenim bivšim kolonijama jeste ustanak Tuarega u Maliju i državni udar koji je smenio civilnu vlast u toj zemlji. Francuzi nisu mnogo marili za taj ustanak, pa čak i na destabilizaciju Malija, što je dovelo do neometanog nastanka transnacionalne terorističke opasnosti koja preti ne samo regiji, već i samoj Francuskoj.
Hoće li LAVANDA zamirisati Sirijom?! Da li NOVI AKTERI i FAZE RATA menjaju tok KRVAVOG sukoba?
Hašemitska kraljevina JORDAN pred ulaskom u KRVAVI sirijski RAT?!
Republika Mali
Sve se to nije trebalo dogoditi. Mali je ostvario neverovatan privredni rast nakon 1990-ih, zajedno sa otvaranjem demokratiji i relativnoj društvenoj stabilnosti. Mali je samoodrživ po pitanju proizvodnje hrane i jedan je od najvećih proizvođača pamuka u Africi. Ipak, hronični deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni čini zemlju zavisnom o spoljnoj pomoći i novca koje Malijci šalju kući iz inostranstva. Nakon dobijanja nezavisnosti od Francuske 1960.godine, Mali je patio od stalnih prirodnih suša, pobuna, državnih udara i 23 godine vojne diktature na čijem je čelu bio Musa Traore, pa sve do demokratskih izbora 1992. izborenih putem narodne revolucije.
Sever zemlje, koji se nalazi duboko u saharskoj pustinji, bio je dugo pod pobunjenicima, separatistima iz naroda Tuarega kao i pod islamističkim militantima. Velika pobuna 2013. u kojoj su osvojeni delovi Malija vodila je francuskoj intervenciji na zahtev vlade. Zemljom od 14,8 miliona ljudi vlada predsednik Ibrahim Bubakar Kejta, koji je uspeo u septembru 2013. da dobije snažnu podršku Malijaca s obećanjima ujedinjenja zemlje nakon pobune i ratnih podviga na severu.
UNIJA PALESTINE I JORDANA: Šansa za mir na Bliskom istoku ili izraelska podvala?
Buntovni berberski narod Tuarega i pokret "Azavad"
Tuarezi su berberski narod koji naseljava veliko saharsko područje od jugozapadne Libije i južnog Alžira do područja Nigera, Malija i Burkine Faso. Poznati po svojim plavim očima i tradicionalnoj odeći, Tuarezi su takođe baštinici prastarih saharskih karavanskih puteva. U Maliju ih ima pola miliona, dok najveća grupa Tuarega (dva miliona) živi u Nigeru. Od januara do aprila 2012. započeli su rat protiv malijske vlade tražeći nezavisnost u severnom Maliju koji nazivaju „Azavad“. Sukob je vodio „Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada“ koji je deo niza pobunjeničkih akcija tradicionalnih nomadskih Tuarega još od 1916.godine.
Tri pobunjeničke grupe u Maliju potpisale primirje
Islamistička organizacija Ansar Dine
Ta borba je potom dobila još jednu širu konotaciju kroz islamističku grupu „Ansar Dine“ koja je zagospodarila velikim područjem severa i zaratila s Tuarezima. Dve strane su u međuvremenu nekoliko puta pokušale zajedno da definišu stvaranje nove države, ali je 14. februara 2013.godine, Nacionalni pokret odustao od svog zahteva za nezavisnosti Azavada pa je zatražio od malijske vlade pregovore o budućem statusu severa Malija.
Francuska misija u Afici i pojasu Sahela
Francuska vojna akcija je ozbiljno narušila sposobnost islamističkih militanata u zasnivanju svog utočišta u severnom Maliju, ali ekstremisti i dalje nastavljaju da deluju u području Sahela. Nesigurnost u velikim područjima južne Libije, odakle se prelio deo militanata u Mali, i dalje pruža potencijalnu snagu za nekoliko međunarodnih militantnih organizacija. Granice su ovde vrlo porozne, Sahara pruža neverovatne mogućnosti slobodnog kretanja kroz Libiju, Mauritaniju, Niger i Tunis.
Održavanje stabilnosti ovde teško dolazi u svetske medije, iako UN-ova misija u Maliju broji 6.200 ljudi, većinom iz afričkih zemalja. U toj misiji je i deo originalnog kontingenta koji je učestvovao u francuskoj intervenciji, a Pariz nastavlja da pruža logističku podršku tim afričkim snagama iako Francuska nije trenutno deo UN-ovog mandata u Maliju. U zemlji je sada stacionirano 3.200 francuskih vojnika koji uglavnom vode operacije protiv malih grupa militanata Al Kaide u islamskom Magrebu ili „Pokretu za jedinstvo i džihad“ u Zapadnoj Africi.
Afrička država, nekada kolonija,"kec je u rukavu" mnogih francuskih predsednika, čime kupuje SLOBODU
Ko zaista KROJI budućnost narodima ratom opustošenih zemalja Bliskog istoka?!
Al Kaida Islamskog Magreba (AQIM)
Tako u području reke Niger i posebno u Sahelu operišu dve međunarodne terorističke organizacije. S obzirom da su na istoj teritoriji, UN-ove snage su prvo morale definisati misiju borbe protiv svake od njih. Uz to, vlada u Bamaku nastoji da razreši odnose s Tuarezima i stvori delotvornu regionalnu autonomiju. Ipak, i dalje se događaju poneki izlivi nasilja i borbi. Koliko je Mali postao veliki problem u francuskoj samoprojekciji zaštitnika Zapadne Afrike govori i širenje „Al Kaide u islamskom Magrebu“ (AQIM) koja je prošle godine počela da izvodi ciljane napade po susednim zemljama.
Dok su bile pod stalnim uticajem nesigurnosti i terora, Burkina Faso i Mali, u proleće 2016. AQIM je stigao do Obale Slonovače, daleko od svojih sahelskih bastiona. Njihov najveći neprijatelj i najbolja odbrana jeste zdravo demokratsko društvo u kome se prožima višestranački sistem i jamči sloboda izražavanja, što je naročito važno za afrički kontinent. Tu je privredni razvoj, glavni pokretač (ne)zadovoljstva često zaustavljen upravo krhkošću političkih institucija.
Čak 5.000 NAJOPASNIJIH džihadista odlazi iz nama drage zemlje da seju smrt po Siriji i Iraku!
RUSKO-JAPANSKI odnosi od početka 20. veka do DANAS: Tokio rešio da raskrsti sa duhovima prošlosti?
Mete terorističke organizacije AQIM
AQIM cilja hotele koje pohode zapadni turisti i preduzetnici, nadajući se da će time napasti samo srce afričkih ekonomija, slomiti turistički sektor i odgoditi ideje stranih ulagača. Tako je napadnut hotel „Radisson Blu“ u Bamaku, potom hotel „Splendid“ u glavnom gradu Burkine Faso Uagadugu, a potom odmaralište Grand-Basam u Obali Slonovače. Jasne su povezanosti ovih ciljeva, a naročito zato jer su 2016. sve tri zemlje sprovele mirne predsedničke izbore, što je retkost za afričke zemlje.
Afrička država, nekada kolonija,"kec je u rukavu" mnogih francuskih predsednika, čime kupuje SLOBODU
Obala Slonovače, Nigerija, Burkina Faso
U Obali Slonovače poslednjih šest godina izvršena je impresivna rekonstrukcija institucija nakon što je ova nacija iskusila dva građanska rata između hrišćanskog juga (vlada) i severnih regija u kojima vladaju muslimanski pobunjenici. Rat je trajao do 2002. do 2007. pa opet od 2010. do 2011. Uspeh izgradnje nove države doveo je do sjajne nove pobede predsednika Alasanea Outara 2015.
U Zapadnoj Africi to više nije izolovan slučaj. U Nigeriji je došlo do mirnog prenosa vlasti od Gudlak Džonatana na Muhamadua Buharija; u Maliju je Amadou Toumani Toure napustio predsedničku poziciju u skladu s malijskim ustavom; a u Burkini Faso je došlo do neočekivanog povratka mirne demokratije u kojoj je izabran Roh Mark Kristijan Kabore i u kojoj su njegovi protivnici javno priznali poraz i čestitali na pobedi.
Raha je PRVA SAUDIJKA koja se popela na najviše VRHOVE SVETA, ali je prolazila kroz žestoke OSUDE!
Uloga Francuske u mogućim sukobima
Sledeći Francusku, koja je 2014. proglasila da će njene bivše kolonije biti baza za ratovanje protiv islamskog terorizma, Obala Slonovače je krenula putem sekularizacije društva. U leto 2015. stranim imamima zabranjeno je učenje u džamijama na severu zemlje, a zaustavljene su i gradnje novih džamija u kojima je planirano radikalno obrazovanje. Ali podjednaku opasnost daje i sama Francuska. Njena tradicionalna uloga u Africi pruža temelj sa kog se mogu proceniti buduće francuske intervencije na kontinentu. U poslednjim sukobima u kojima je Francuska učestvovala došlo je do skoro potpunog kolapsa vlasti. Ali, dok to ne ugrožava bezbednosnu platformu, Pariz može tolerisati određeni stepen nestabilnosti.
Čuli ste za Lužičke Srbe, Vlahe, Gorance i još mnoge druge narode ali ko su POMACI i gde žive?
Islamska Republika Mauritanija
U tom smislu je dobro ukazati na Islamsku republiku Mauritaniju, koja je preživela kao država zato jer je vlada u Nuakšotu koristila ekonomske resurse kako bi kupila mir među raznim plemenskim frakcijama. Ali sada ti resursi postaju sve tanji, pa plemena postaju nestrpljiva. Uz to, na vlasti je i dalje Mohamed Ould Abdel Aziz koji je postao predsednik nakon državnog udara 2009. AQIM koristi Mauritaniju kao svoju tranzitnu zonu za izvršavanje napada u susednim zemljama.
U tom smislu, Francuska bi trebala da prepozna pretnju u Abdel Azizu i promeni svoj pristup; npr. može pružati obaveštajne podatke ili poslati deo trupa u Mauritaniju. Opet se prave iste greške, jer će Pariz vrlo verovatno morati da ostvari veću intervenciju u Mauritaniji. Uprkos povicima u međunarodnom prostoru, Francuska će u tome biti sama jer nema nijedne zemlje koja ima dovoljno interesa, sposobnosti, političkog kapitala i znanja u regiji od Francuske.